Kao grom iz vedra neba na dnevni red je došla Parada ponosa 2011.

Počelo je tako što je Dačić izjavio da policija neće da obezbeđuje gej paradu ako je Vlada i političke partije ne podrže. S jedne strane je to odlično jer je naterao vlast i druge stranke da se javno izjasne, ali s druge strane je loše, jer je Parada ponosa jedini događaj za koji je potrebna dozvola Vlade. Ne sećam se da je ministar Dačić tražio podršku cele Vlade za obezbeđivanja drugih skupova visokog rizika!?

Ali, brže bolje je tu skočilo drvo iz Jagodine da ponovi svoj stav, a ja sam još prošle godine odlučio da ne komentariše niti da reagujem na izjave mungosa i ostalih divljih životinja, tako da preskačem drvo i idem na našeg dragog gradonačelnika.

Samo pre nekoliko meseci je gradonačelnik podržavajuće govorio na skupu Gej strejt alijanse u Skupštini grada, da bi danas govorio protiv gej parade. Interesantno je da je LGBT populacija opet žrtveno jagnje, koje će da oseti sav gnev građana Srbije. Dragan Đilas je tim izjavama pokazao prstom na nas i ohrabrio huligane da ponovo izađu na ulicu i razbijaju grad.

Juče mi je privukao pažnju "slučaj" građanina D.V. koji se, povodom nedozvoljenog parkiranja, našao u jednoj sasvim neočekivanoj, ni malo poželjnoj situaciji.

Pripadnici komunalne milicije koja je tražila njegove podatke dao je ličnu kartu ali nastavio da joj postavlja pitanja a da mobilnim telefonom snima događaj, što je milicionerku posebno nerviralo pa je komunikacija postajala sve neprijatnija.

Deo komunikacije videli smo i na TV:

Pošto snimate, evo imate snimak da će vam stići prekršajni nalog na kućnu adresu.

Šta znači

Inspirisana sjajnim tekstom blogokolege Unfa, a već odavno iznervirana autobusima GSP-a koji šaraju gradom izduvavajući otrovne gasove iz sebe, istovremeno bez blama optužujući mene da sam, kaobajagi, ja ubica a ne oni, reših da objavim ovaj blog, napisan još pre više od godinu dana. Prvi deo objavila sam još u Potpalublju, ko želi može ga pročitati ovde: "Da li je Krugolina ubica? (1. deo)".

AleXandar Lambros

Jedna od najčešćih primedbi koju mi ljudi upućuju glasi - „Ti nemaš pojma o islamu". I istina je da ne znam previše ali je takođe istina da znam mnogo više nego što bih želeo da znam od kako je islamu dozvoljeno da izlakta svoj put u zapadno društvo i svima se iskezi u lice.

nekako se prepucavamo već danima na ovu temu, međutim, nigde nisam video neko ozbiljnije tumačenje zašto je Srbija došla na udar, upravo sada, 20 godina kasnije, i to posle jednog perioda decenijske vladavine levih snaga u zemlji, gde se tim snagama, Demokratskoj stranci konkretno, sigurno ne može opovrgnuti da jesu radili na defašizaciji javnog mnjenja u zemlji, i to ozbiljno, i to tako da danas, 2015. godine, i deca uzrasta od 7 godina smatraju da je rat glupost. reč "genocid" je toliko puta besmisleno upotrebljena prethodnih nedelja, tako da oni koji u novijoj istoriji u ovoj zemlji zaista jesu pretrpeli genocid - o kojem broju ljudi koji nose takvo iskustvo je reč? 2 miliona ljudi, pretežno Srba?! - nekako kao da osećaju uvređenost ovim namernim i svesnim obesmišljavanjem stvarnog Genocida te da se toliko buke pravi oko jednog ratnog zločina, svakako strašnog i neodgovornog, bahatog po duhu kakav je bio i duh raspadajućeg se sistema, komunizma, ili njegove izveštačene izvedbe koju smo živeli u prethodnim decenijama. došlo je i do jednog, sigurno postmodernog i novog bezobrazluka - da pojedinci sa sumnjivom totalitarnom biografijom prigovaraju realnim potomcima realnih žrtava Holokausta da su - genocidni?! koliko neko treba da bude perfidan da bi radio tako nešto? ostaje dojam da je neko izdao direktivu da se opali po Srbiji iz svih raspoloživih oružja. pitanje je zašto se to dešava uprava danas i upravo sada?

Interpol Srbije raspisao je međunarodnu poternicu za Nadom Šakić, protiv koje se u Srbiji vodi postupak od 1998. godine, zbog sumnje da je izvršila genocid. Nada Šakić je bila čuvar koncentracionog logora u Staroj Gradiški (Jasenovac) u kome je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno na hiljade ljudi. Onda je osvanula vest da je dotična još pre nekoliko meseci preminula.

Da li je slučaj Nade Šakić važniji po tome što je srpsko pravosuđe pokrenulo proces protiv nje, a ona je prema nezvaničnim informacijama preminula, ili po tome što je ona u Hrvatskoj, u koju je iz Argentine izručena zbog optužbe za činjenje zločina tokom Drugog svetskog rata, oslobođena optužbi?!

(Baš u vrijeme dok je trajala rasprava oko događaja u vezi sa Šarlijem, ja sam bio odsutan ... pa eto ako nije problem iskoristio bih priliku da u vezi svega togaponešto   kažem)