Nisam zakasnio iako je konklava počela juče. Nije se desilo - niti se može desiti, a zašto objasniću kasnije - da papa bude izabran u prvom glasanju. Gotovo sam siguran da neče biti izabran ni drugog dana, u sredu, pa oni koji ne bloguju s posla mogu na miru da sačekaju do uveče. Četvrtak je već moguć a ako ne bi bio izabran ni u petak to bi bilo poprilično iznenađenje (i sigurna potvrda velikog pičvajza!).

Gost autor : taube (majke mi)

Uredništvu : Ukoliko planirate da me nagradite kao najplodnijeg autora u 2013. godini, jasno je da želim samo jedno? 'Nači, ništa ono sat, plaketa, 100 eur da malo izadjem, provedem se, upoznam nekoga... 

S ANTONIC

  Koliko ima njih koji sasvim lepo žive od zabrinutosti za Srbiju tako da mi se sve više čini da ništa drugo i ne treba da se radi, osim što ćemo se prepustiti tim dušebrižnicim, pa će nam sve krenuti. Ma kakvi krenuti, nema te sile, pa ni države koja

*Molim pogledajte dodatak na dnu teksta, nisam želeo da menjam originalno obećanje bez dogovora.

 Nikad nisam bio u Petnici - ni na nekom od tih đačkih naučnih kampova, čak ni u prolazu - ali ideja ustanove mi se sviđa. Sviđa mi se i to što je u pitanju neprofitna organizacija, koja se trudi da pristup deci ne bude ograničen mogućnošću plaćanja komercijalne cene takve vrste obrazovanja, nego da kriterijumi budu na bazi znanja i ideja, a da se troškovi pokriju na drugi način.

Sa Dunjinog bloga preuzimam ovaj link na vest da Petnica trenutno ima akutan problem sa finansiranjem, zbog neuplaćivanja obećanog iznosa od strane "države" (koji god državni organ je to obećao pa nije ispunio). Nadam se da će kratkoročni problem biti premošćen što pre - a u međuvremenu bih voleo da predložim način da se, na srednji rok, smanji zavisnost od državnog budžeta i da deo finansiranja na sebe direktno preuzmu oni koji veruju da je Petnica potrebna Srbiji - a posebno, nadam se, oni koji su sami imali priliku da se uvere u vrednost Petnice kao obrazovne institucije - oni koji su u njoj nekada bili, a sada su odrasli i postali finansijski sposobni.

Kao neko ko poseduje natalnu kartu s velikim zemljanim trigonom dva svetla i velikog benefika (Sunce/Mesec/Jupiter), Ministar je bio upravo onakav kakav sam očekivala da će da bude: dobronameran, realan, praktičan i spreman na saradnju u cilju rešavanja problema. (Dobra vest je i da neko s takvom konfiguracijom MOŽE mnogo da učini, tj. ima kapacitet, volju i snagu.)

Prvo što nam je rekao je da bi on prvi potpisao Peticiju, da nije njemu upućena, što ga u istom, jel', onemogućava. U startu se složio sa svim tačkama i potvrdio da je svestan problema koji postoje. Čitao je

S istorijske distance i pod teretom griže savesti, osećam potrebu da ovde na blogu, gde sam pre četiri godine dobila ogromnu podršku sumanutoj ideji da građani mogu doprineti promeni sistema, iznesem neke manje poznate detalje iz doba nastanka i trajanja Majke Hrabrosti. Ne znam tačno zašto, verovatno je u pitanju sebični poriv da olakšam sebi, ali nekako se tešim da bi kolateralna dobrobit mogla biti i lekcija nekom drugom ko se eventualno zaleti na vetrenjače. Sudeći po nekim komentarima na nedavnim blogovima, više od jednog blogera 'vata baš ta vrsta ludila.