Danas sam primio e-mail od predsednika Baraka Obame, u kome mi, između ostalog, piše:

Nune,

... You have been there through victories and setbacks. You have given of yourselves beyond measure. You have enabled all that we have accomplished -- and you have had the courage to dream yet bigger dreams for what we can still achieve.

So in this season of thanks giving, I want to take a moment to express my gratitude to you, and my anticipation of the brighter future we are creating together.

With warmest wishes for a happy holiday season from my family to yours,

President Barack Obama

 

Barače,

hvala ti.

Premda me ti i tvoji saradnici redovno obaveštavete o projektima na kojima se radi, to da si me se setio, i u sveopštoj gužvi koja prati sutrašnji američki praznik Thanksgiving Day, zaista me je prijatno iznenadilo i duboko dirnulo.

Secam se te noci 1995. , tad su nas jos uvek zvali "lude" zene...Evo sta pise Bobana iz Zenskog centra danas, a sledi poziv na perfomans...

"Pocinje 

U šestom razredu sam krenuo u Arhimedes, školu matematike. Bila je to jesen 96te, a uskoro su počeli studentski protesti. Neke časove smo gubili, neke preskakali i nikako nismo mogli da se fokusiramo na matematiku. Razmišljali smo kako da zbog gužve odemo posle kući ili kako da se priključimo u šetnju,... Možda su neki i uspevali da misle o matematici, ali dečko koji

 

 

Kad sam dobila mail s pozivom, prvo što mi je palo na pamet je da zvuči toliko blesavo da bi se lako moglo dogoditi.

 

 

Navikla sam na let od oko 8 sati, što će reći večera, 2 filma, malo spavanja i – vežite se, slijećemo. Krenula sam svojom uobičajenom rutinom: večera, 2 filma…a onda je na onom velikom strašnom ekranu pisalo da mi je ostalo još 10 sati u zraku . Nije mi preostalo ništa drugo nego da još jednom večeram, pogledam dodatna

Kengurica 508 (Narodni front, 2008):

"Rodila se moja Bebana, sredili je i doneli dok me ušivaju, ja pokušavam da je okrenem, da je stavim na dojku bar na kratko (naučila na predavanjima da je to poželjno), a neka sister kaže sa podsmehom: "Vidi, ona 'oće da je stavi da sisa???"

Pre neki dan sam u ulozi Konzula upoznao Britanca po imenu Ken Roberts. Ken je stupio u kontakt sa našim Konzularnim odeljenjem jer je odlučio da provede sledeće 4 godine svog života obilazeći svet biciklom, a put ga je naveo u Srbiju. „Dovraga," pomislio sam u sebi, „živi primerak pravog britanskog ekscentrika". (To vam je, ako se neko slučajno pitao, eufemizam za „ludaka"). I ako imate naviku da cenite ljude po prvom utisku i vi biste ga tako posmatrali u trenutku kada se pojavio u jarko žutoj kabanici.

AleXandar Lambros

 

Epizoda s časa od prošle godine: javlja se učenica da odgovara i bira pitanje. Hoće romaniku. „Romanički stil u umetnosti obeležava konačnu pobedu hrišćanstva", vata zalet i već u sledećoj rečenici se spotiče - „izraženu kroz masovna hošać, hodošaš,

 

Povodom 65. godišnjice oslobođenja Beograda, drug Ždanov obišao je izložbu 50. Oktobarskog salona

- igrokaz -           

Nalazeći se u radnoj i prijateljskoj poseti našim mislima i delima, drug Ždanov je našao vremena da u pratnji kulturnih i javnih poslenika obiđe najeminentniju ovdašnju izložbu umetničkog stvaralaštva. Tom prilikom drug Ždanov se zadržao u kraćem razgovoru sa organizatorima, umetnicima i posetiocima. Već u predvorju gornjeg sprata, drug Ždanov je zapazio rad Šure Durića Portretno društvo: -

 

Malopre me prodavac kancelarijskog nameštaja podseti na tektonske pomeraje u obrazovanju - reče kako njegov sin sve češće zadatke za domaći donosi na USB memory-sticku, a tako vraća i sam domaći nazad u školu.

Naravno, dete ima kompjuter i broadband kod kuće.

Pošto je pamet sirovina koja se najviše traći, a bez obzira na traćenje dečija pamet nam je najvažnija, ne što će nam uglavnom oni pokrivati mnoge zdravstvene i socijalne troškove u budućim krizama, nego zato što ih volimo i brinemo se za njihovu budućnost u sve bržem i pametnijem svetu, opet mi privlači pažnju prosto kritična potreba da svako dete ima umrežen kompjuter kod kuće.

Znam da se ponavljam, ponavljam se i samom sebi, ali što reče jedan prijatelj nije još uvek problemati;no ovo ponavljanje pošto pametnom čoveku ne treba ponoviti jednu te istu stvar više od sedam puta.

 "...Teokratija ?????...!!!!!

 U kakvoj mi to zemlji   živimo?