Gost autor Medicor94 

Ponovo imam priliku da ugostim dragog prijatelja sa sadržajem našeg razgovora, i nadam se da će biti inspirativno onoliko koliko je bilo i meni. Ima reč:

Ovih dana, u svim pisanim i elektronskim medijima, nova tema za razbibrigu- pod hitno naći svog doktora ( opredeliti se valjda za njegove zdravstvene usluge u domu zdravlja) i doneti potvrdu o istom, svom referentu u firmi u kojoj ste zaposleni, da bi se izvršila overa zdravstvene knjižice. Ako u predviđenom roku to ne uradite, bićete praktično u nemogućnosti da dobijete zdravstvenu zaštitu u pripadajućem domu zdravlja bez obzira što Vam se iz bruto prihoda uredno svakog meseca odvaja dinar (ne mali) za Vašu zdravstvenu zaštitu.

Po internetu ima dosta članaka koji skreću pažnju na interesantne delove priče vezane za Covid19 (C19), od raznih preventivnih mera, uključujući vakcinaciju, preko terapija u raznim fazama bolesti, do objašnjenja prirode dugoročnijih posledica i kako ih smanjiti ili eliminisati.

Povod za ovaj blog je doticanje Long Covida na Natašinom blogu, mogućih posledica izlaganja spike proteinu virusa ili iz vakcina, preventive, i posebno uloge Vitamina C - svi smo čuli za oksidaciju, ali malo ljudi kojima hemija nije bliska profesiji kojom se bave mogu precizno da kažu šta je to, zašto je toliko opasna, ili riskantna, i kako protiv nje i u kvantitativnom smislu - kako, kada i koliko Vitamina C, na primer.

S vremena na vreme se pojavi članak koji skupi dosta objašnjenja, hipoteza dobrih pa i najboljih u raznim oblastima, pa linkova na naučne radove ili praktična iskustva na jednom mestu. Na dnu ovog teksta je link na jedan od takvih članaka. On je dugačak za prevod, a neko sažimanje rizikuje gubitak nekome bitnih informacija, pa ga ja prilažem kao link.

Dakleeee…priznajem. Opet sam pregazila svoju zakletvu datu samoj sebi “Nikada se više neću tako zarakijati”!!!! Zakletvu,  po pravilu, uvek izreknem dan posle dok ispijam hektolitre vode začinjene sa 2-3 Brufena u zavisnosti od jačine glavobolje. Stalno mi se vrti u glavi "što piješ kad ti škodi, ko će kući da te vodi?" Kako pomerim glavu tako mi se ceo svet zatalasa, pa onda zatvorim oči i talasanje prestane a glavu više ne pomeram bez preke potrebe. Nekako se polako, bez naglih i nepotrebnih pokreta, izvučem iz kreveta pa preko odeće koja je razbacana po podu se nekako odvučem do kupatila gde pred ogledalom ponovo otvorim oči ne bih li sagledala posedice predhodne noći.

Uran, bog neba i vladar svemira, prosipao je kišu, seme svoje,
po Gei, boginji Zemlje, i ona je bujala...

Kron odseče testise Uranu i baci ih u okean "i oni dugo plutaše"...
Iz njihovog semena, belih vrhova talasa, rodi se Afrodita,
ljubavi boginja, i lepote, i požude...

Ispao si...

Naravno da se osetiš ko debil. Kao balavac. Kao ker. Kao, tu si negde pa si srećan i mašeš repom. Kao radiš što radiš, kao nešto se dešava, i nemaš pojma, ne osetiš, kad prestane, pa nastavljaš još neko vreme, benav. Zapravo, ništa se posebno ne dešava pa ništa i ne prestane, za tebe, pa ne možeš ni da znaš kad je prestalo, za nju.

Ubijaju me. Ali ubijaju me. Razloga za to je previše pa prosto ne znam koju gradaciju da napravim. Toliko je problema i bez njih, i sa njima, da prosto mora postojati drugo rešenje. S vremena na vreme negde se pojave nove ideje, ali brzo nestanu. Čim je sve tako meni je sasvim očigledno da se radi o monopolu proizvođača. Ovu tezu mogu potvrditi i time da se, kao i toliko drugih monopola, zasniva na konceptu koji radi uvek i svuda: strah - utočište.

Napisah naslov i hitno sam morala da izletim iz kuće da preuzmem neki paketić od brata. Hajde da iskoristim i psa  da prošetam.... E sad, dve stvari su bitne: ulica koja je raskopana do ivice zgrade - trotoari ne postoje i Malac terijerske krvi. Kad se to dvoje spoje, uvećano njegovom neobuzdanom radošću pred bregovima šljunka, zemlje, peska, dobijemo haos ili praznik, zavisi od ishoda.

I da, Malac jurca na povodniku od 4 metra i kako trči i svim mogućim pravcima (šteta što ne leti, bilo bi još zanimljivije) svaki čas mene uveže tim povodnikom. Umesto da ga prebacim iz

U prethodnih desetak dana smo doživeli da se sa Bloga B92 uklone (ili sakriju) tekstovi Dušice Popadić i INCEST TRAUMA CENTRA. Više od godinu dana se na Blogu B92 vodila borba ili vruća diskusija ili laki razgovor, kako ko želi. Veliki broj tekstova (neki ih zovu oglasi, nepismeni prevodi, kontraproduktivni eseji, smuti-pa-prospi domaći zadaci, opravdanje za donatore, ...)  koji su postavili Dušica Popadić i njen ITC kao i ogroman broj komentara na te tekstove ostali su bez ikakvog odgovora. Dušica nam je poslala jedno veliko IGNORE ili u mom pesničkom prevodu: KO VAS ŠIŠA.  

Bio na kvori zanimljiv tekst, pa k'o velim da podelim, jer se bavi pitanjem koje dosta aktuelno u Srbiji. Često se, kad se priča o Srbiji, pominje kako je to ovakva ili onakva zemlja i često su tu ljudi potpuno u pravu. U tom smislu, mnogima je Srbija kao postala neki simbol korumpiranog društva i često se vajka kako bi bilo lepo kad bi Srbija bila organizovana kao, ne znam, neka zapadna zemlja. Kad je organizacija društva u pitanju, onda se ista, društva, mislim, sreću sa nizom jako kompleksnih pitanja i tu je onda interesantno videti kako Srbija stoji u odnosu na neke druge zemlje

Gost autor: Zilikaka

Danas oko podne, u Sokobanji je povređeno devetoro mališana, đaka prvaka. Jedna devojčica je zadobila, prelom lobanje sa nagnječenjem mozga i krvarenjem , i trenutno se nalazi u „veštačkoj komi“.

Do nesreće je došlo prilikom vožnje na ringišpilu, kada je pukao noseći stub i konstrukcija se srušila.
Da bi se ovakva havarija desila, taj stub je morao biti tako oštećen, da je to verovatno na prvi pogled
vidljivo. U svakom slučaju, otkrilo bi se jednom od rutinskim metoda, za pola sata rada.

...iako je u pitanju konstantan love/hate relationship.....