Slučajno odgledani tv prilog na lokalnom CNBC-u u okviru prepodnevnog biznis programa me je podsetio na davno obećanje Jelici Greganovič da ću jednom napisati blog o baklavama. Naime, gost u studiju je bio turski (i šire) kralj baklava, gospodin Nežat Gulu [Nejat Güllü].

Često čujemo da su jedini pravi prijatelji, prijatelji iz mladosti. Vrti se ta izreka toliko dugo da se već sva izlizala, odronjavila, masna, zaprljana, raščupana i ni malo istinita! Slično je i sa onom, da se prijatelji ne mogu steći kad dođeš/zađeš u neke godine. Cvrc! Šta mi napriča? Nije nego! Mojne da njaške, đina kogne gogdru!

Upis'o sam se na B 92 blog 8. 09. 2008-me godine. Objavio jedan tekst u potpalublju i ende! Bavio se onim čime se inače bavim: slikao, štampao grafike, crtao, akvarelisao, čitao knjige, pecao, cunjao tamo i ovamo, naravno, porodica na prvom mestu i onda mi posle skoro godinu dana, pade na pamet da otvorim blog.

Gost autor Medicor94 

Ponovo imam priliku da ugostim dragog prijatelja sa sadržajem našeg razgovora, i nadam se da će biti inspirativno onoliko koliko je bilo i meni. Ima reč:

Ovih dana, u svim pisanim i elektronskim medijima, nova tema za razbibrigu- pod hitno naći svog doktora ( opredeliti se valjda za njegove zdravstvene usluge u domu zdravlja) i doneti potvrdu o istom, svom referentu u firmi u kojoj ste zaposleni, da bi se izvršila overa zdravstvene knjižice. Ako u predviđenom roku to ne uradite, bićete praktično u nemogućnosti da dobijete zdravstvenu zaštitu u pripadajućem domu zdravlja bez obzira što Vam se iz bruto prihoda uredno svakog meseca odvaja dinar (ne mali) za Vašu zdravstvenu zaštitu.

Već neko vreme mi se žena žali da joj na računaru Google pretraživanje radi čudno, tj. da se otvori strana rezultata ali koji god rezultat da proba da otvori, prebacuje je na neke sajtove sa reklamama itd. Pri tome na njenom računaru, za razliku od mog, radi McAfee-ov antivirus program, potpuno ažuran itd.

Kada sam prvi put uzeo da vidim o čemu se radi, relativno brzo sam shvatio da se radi o Google redirect virusu/malveru, koji uglavnom postojeći antivirus programi ne pronalaze i ne umeju da počiste - i pokušao na brzaka da sredim (bez uspeha), ali pošto sam išao na neke puteve i bio dosta zauzet, tek večeras sam uspeo da se pozabavim time. U suštini, trebalo je samo strpljenja, čitanja gomila gluposti (klip na youtube koji pokaže prazan hosts fajl i objasni da čim se obriše sve će biti u redu i slično, drugi klip koji objašnjava kako će se stvar rešiti resetovanjem kućnog rutera i tako do 101 i nazad) i par pokušaja, dok stvar nije rešena - pa sam hteo da podelim iskustvo sa vama (da uštedite sebi vreme) i preporučim alat koji mi je rešio problem.

Dragi prijatelju, molim Te da mi kažeš da li je onaj blog plod nečeg ozbiljnog ili da dam signal za zezanje.

Vidiš i sam da je narod zanemeo, niko nije navikao na Tebe TAKVOG!

A ako je nešto ozbiljno, javi, tu sam!

Briši smesta!

Ovo su samo dve od nekoliko PP poruka koje sam dobio od dragih ljudi, zvan sam i telefonom...pa poslušah savet i obrisah TESTAMENT! Nije mi bila namera da uzbunjujem ili maltretiram nikoga, tako se osećam nekoliko poslednjih dana i (možda je glupo...jeste sigurno!) sedoh pred Lap Top i direkt po tastaturi.

Dakleeee…priznajem. Opet sam pregazila svoju zakletvu datu samoj sebi “Nikada se više neću tako zarakijati”!!!! Zakletvu,  po pravilu, uvek izreknem dan posle dok ispijam hektolitre vode začinjene sa 2-3 Brufena u zavisnosti od jačine glavobolje. Stalno mi se vrti u glavi "što piješ kad ti škodi, ko će kući da te vodi?" Kako pomerim glavu tako mi se ceo svet zatalasa, pa onda zatvorim oči i talasanje prestane a glavu više ne pomeram bez preke potrebe. Nekako se polako, bez naglih i nepotrebnih pokreta, izvučem iz kreveta pa preko odeće koja je razbacana po podu se nekako odvučem do kupatila gde pred ogledalom ponovo otvorim oči ne bih li sagledala posedice predhodne noći.

Milan Nikolić

Istrpeti hohštaplersko vađenje na sveopštu krizu.

Napraviti se glup i poverovati u sva laganja pravo u oči.

Loviti mogućnosti za dodatne poslove.

Ostani dostojantven uprkos očiglednom ponižavanju.

Verovati u sopstvene vrednosti uprkos pocenjivanju.

Izbeći sve audio/vizuelne zamke predizborne kampanje.

Vešto ih izbegavati uvežbanim rukovanjem daljinskim upravljačem.

Gost autor: Slavica Pejović

I tako između dva odlaska u bolnicu, koja nam je postala druga kuća, uredjujem stan, slušam lepu muziku, zabavljam se sa detetom i planiram letovanje. Pokušavam da ostanem normalna. Ukinula sam gledanje vesti, čitanje novina, slušanje radio stanica sa vestima u nadi da doskočim svemu što mi remeti mir.

- Znaš, Branko je nešto bolestan, u bolnici je, trebali bismo da ga posetimo. Na ispitivanju je trenutno, valjda nije ništa ozbiljno - saopštila mi je mama telefonom neki dan.

- Ne mogu. Muka mi je od bolnica. Nemam više snage. Znaš da sam u poslednje vreme više u bolnici nego kući. Jedva izdržavam i ovo što moram da idem sa detetom. Pozdravi ga i javi mi kako je. Obići ću ga kada izađe iz bolnice.

Marko je, izgleda, pao na decembarskom ispitnom roku, a sudeći po porukama

ali i eksplicitnim odgovorima Markove sabraće