Ovako izgleda toalet putničkog voza u Srbiji. 

Posledica turske vladavine? Urodjene štrokavosti? Depresije? Odustali smo od života?

 Ili je ovo ipak posledica partijskog zapošljavanja?

Subvencije železnici u 2015 su 11.7 milijardi dinara.

 Hoće li preteći

Zamislite da ste, na primer, septembra 1987. godine bili u prilici da se opkladite na to da će Piksi Stojković u 81. derbiju dati gol Partizanu iz kornera. Svi bi vam se smejali i rekli da bi bolje bilo da ste pare i zapalili, jer biste se, ako ništa drugo, bar malo ogrejali. Sledećeg dana bi ozbiljno bili bogatiji, koliko god da ste uložili. Ruku na srce, blog uopšte i nije o sportskim opkladama (gde su, priznajem, liste najpoznatijih prilično interesantne) već o nekim drugima, između ostalog i u politici i ekonomiji. Jer i one se, neretko, igraju slučajnostima i rizicima, ljudima i državama, njihovim opstankom i životima.

piše: Tomaž Mastnak

Pobedu nad fašizmom je zasenio poraz socijalizma i komunizma. I na slobodu, koja je povezana sa pobedom nad fasizmom, zato pada senka poraza socijalizma. Govorim o kraju Drugog svetskog rata i o današnjem vremenu, koje se opet mrači. Pošto nas ima takvih koji bi u te dane kada se ređaju dan Osvobodilne fronte, Prvi maj i Dan pobede nad fašizmom, i dalje želeli da praznuju, najbolje bi bilo da razmislimo o porazu.
Glavne zasluge za pobedu nad fašizmom u prethodnom - nisam siguran da je mogue reći „poslednjem"- svetskom ratu su imali socjalizam i

Ako ste pomislili na CERN i na (za sada)  bezuspeshne pokushaje da stvore Crnu Rupu i u strashnoj Apokalipsi nas uvuku u nju, pogreshili ste.

Crna Rupa nam dolazi sa potpuno druge strane pod nazivom Financijski Instrumenti Derivati i to je jedna Tempirana $ 600 Trilionska Bomba.

 

Trenutno radim na projektu u Rumuniji.

Dva puta mesečno idem na dugi vikend kući u Francusku.

Naravno, jedva čekam da vidim familiju , igram košarku sa klincima, obidjem cveće u bašti i sve što uz to ide.

I svakog trećeg putovanja odem kod frizera.

Dok sam bio stalno kod kuće nisam ni primećivao tu regularnost šišanja i svega što uz to ide.Sada primećujem.

Jedna od naročito perverznih i licemernih dimenzija stvarnosti u Srbiji svakako je zelenašenje. Skoro da nema većeg ili manjeg grada u Srbiji u kome u sadejstvu sa advokatima i uz prećutnu saglasnost lokalnih vlasti, kao i naravno one glavne, republičke, ne deluju kriminalci eufemistički nazvani - zelenaši. (Ovaj smešno-tužni naziv datira

Pekara, danas oko 11:00

S vrata vidim da su na polici ostala još samo dva ražena i jedan mešani. Od moje ljubljene Rustike ni traga ni glasa. Ispred mene pop i jedna mlađa komšinica. Nesrećna radnica, koja me je zapamtila po konstantnim kritikama (Što pekara radnim danima radi samo do 15:00 h, kad je lokalna pijaca otvorena do 20:00? Što nikad nema dovoljno 'leba?), čim me ugledala, počela da sleže ramenima, uzdiše i sakriva se iza polica. Ne sačekam da dođem na red, već krenem da penim prekoreda.

Većini stanovnika na prostoru bivše SFRJ nisu potrebna nikakva istraživanja, analize ni naučna dokazivanja da bi im pokazalo kako žive. Zna narod dobro šta je sve prošao i dokle je došao ali zna dobro i oseća na svojoj koži onu mudru narodnu da se kasno kajati.

 

Eto na B92 je objavljeno kako istraživanja pokazuju da većina u četiri bivše jugoslovenske republike, danas nezavisne države, danas živi lošije nego pre 91.  Istraživanje „Javno mnenje. 20 godina kasnije“, zajedno su sproveli ljubljanski Dnevnik, zagrebački "Jutarnji list" i B92.

U tekstu se navodi da:

"Ja sam Monika, rodjena sam u Nemačkoj i  došla sam u Ameriku 1992. pošto sam se udala za Amerikanca. Sad imamo tri dečaka koji su 20, 18 i 16 godina stari. Moj muž je imao nervni slom 1998. i od tada nije sposoban za rad. Ja sam ta koja donosi hleb u kuću što je ponekad zaista teško, posebno kad imate troje dece".

Monika je žonglirala sa nekoliko kreditnih kartica i ukupnim zaduženjem od nekih 20-tak hiljada dolara duga. A onda je saznala da joj se dvojica od trojice sinova drogiraju. Usledilo je lečenje I prebacivanje dečaka