Stabilizacija dinara u toku avgusta nije pomogla da se srpska valuta pomeri sa neslavne pozicije najslabije evropske monete, posle ukrajinske, u poslednje skoro dve godine.
Istina, situacija se popravila tokom poslednjih skoro mesec dana i među zemljama regiona dinar je najviše dobio na vrednosti prema evru. Naime, nominalno domaća moneta ojačala je za jedan procenat prema moneti evrozone, dok je u avgustu kurs rumunskog leja ostao faktički nepromenjen, hrvatska kruna je oslabila pola procenta, mađarska forinta depresirala je za 1,2%, poljska zlota oslabila je za 0,7%, a češka

Uprkos opstrukcijama iznutra ali i spolja Srbija je konačno dobila kandidaturu.Tačno je, nije to ništa epohalno ali je, s obzirom na sva spoticanja i podmetanja, to velika pobeda onih snaga koje vode Srbiju u budućnost, a ne u prošlost.A ići u budućnost znači pre svega konačno provesti reforme države, političkog sistema i pravnog sistema, svesti criminal i korupciju na minimum i obezbediti građanima da u svojoj zemlji žive na civilizacijskom nivou i standardima modern Evrope, a onda je i formalni ulazak u EU samo formalnost.

 

Građanima Srbije i predsedniku Borisu Tadiću stigao je veliki broj čestitki na dobijanju statusa kandidata za člana EU od lidera svih evropskih država, SAD i država u regionu.Zajednička poruka je priznanje Srbiji, ohrabrenje i da je evropski korak  Srbije dobro za sve.

I dok se svi iskreno ili bar kurtoazno raduju uspehu Srbije, neki naši domaći su opet uvređeni i iznenađeni zbog neuspeha njihovih politika i davno propalih ideologija. Odmah se poseglo za krupnim patriotskim i nacionalnim rečima, svetskim zaverama i nepravdama i “otimanjem Kosova” kao omiljenom dežurnom temom.

Demokratska stranka, uz sve zamerke na njen rad na drugim poljima, je svakako najzalužnija (kao što bi u suprotnom i bila najviše kriva), i zato je s razlogom juče organizovala proslavu povodom dobijanja kandidature i sve čestitke i za to.

Srbija ne bi bila Srbija kada nebi imala i one koji su uvek antiprotivni, koji  kao da nisu nikada čuli savete i izreku starih koji su govorili „lako je mimo sveta ali pametnije i korisnije sa njim“. Naravno, mislilo se na one koji su uvek nalazili razloge i opravdanja za inaćenje počev sa najbližima, preko košiluka, sela, sa drugim selima, u regionu....Za ovo prvo ne treba ni mnogo pameti, ni umeća, ni strpljenja, osim tvrdoglavosti, a za drugo treba mnogo više svega.

Dakle,svi misle da je za Srbiju, region i Evropu kandidatura dobro, osim nekih naših.

 U aktuelnoj izbornoj kampanji, sami po sebi su se nametnuli prioriteti kao što su oživljavanje privrede, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno,pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo.

Upravo po tim pitanjima karakteristično je prosipanje ogromnih količina socijalne demagogije kako bi obezbedili što veći broj glasova.

Kada bi  verovali izbornim obećanjima i marketinškim trikovima naših političkih stranaka, ispalo bi da su sve one samo frakcije jednog velikog socijaldemokratskog pokreta koji se bori za oživljavanje privrede, smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu.

Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Inače, od 89 registrovanih političkih stranaka 48 njih okuplja nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Srbije, druge su nacionalno-demokratske, demokratske, narodne, liberalne,  a svega ih je 9 sa

 

socijaldemokratskim/socijalističkim prefiksom:

Veliki broj nevažećih listića i mali odziv glasača izazvali su politički zemljotres u Srbiji - jednoglasni su politički analitičari. Naopaka i zloćudna praksa kršenja Ustava i ostajanja u predsedničkoj fotelji po svaku cenu, na sreću je prekinuta bojkotom proteklih izbora.

Politička scena Srbije je dobro prodrmana, javnost je donekle samouverenija, a potresi u okviru glavnog krivca i najvećeg gubitnika - Demokratske stranke sve su intenzivniji. O tome svedoči i predlog formiranja PLAVE frakcije ove stranke:

 

Pre skoro dve sedmice došlo je do havarije na naftnoj platformi kompanije British Petroleum u Meksičkom zalivu. Od tada se, svakodnevno, u more izliva oko 210,000 galona sirove nafte.

 

Tragedija ozbiljno preti flori i fauni Zaliva, ali i lokalnim žiteljima Luizijane, Misisipija, Alabame i Floride koji žive od ribarstva i turizma. 

Lej je krajem juna 2010. pao na rekordno nizak nivo kako je rumunski opozicioni lider pozvao na izglasavanje nepoverenja vladi i parlamentu zbog ''austerity'' programa koji uključuje smanjenje budžetskog deficita (i shodono tome dobijanje ''international bailout'' zajma). Lej je pao na najniži niov od kada je evro uveden 1.1.1999. (prema dolaru je na najnižem nivou od pada komunizma 1989.). MMF je odložio sastanak borda direktora, da bi se uverili da će Rumunija zaista povećati PDV. Istovremeno došlo je i do pada vodećeg berzanskog indeksa budući da su investitori zabrinuti zbog državnog

Srbija u EU za 15 godina, kao poslednja (i to - možda) i nova eksplozija u BiH?

Znam da u blogovima treba izbegavati copy/paste i slične operacije, ali ne mogah da verujem šta pročitah u današnjoj - Politici:

ИНТЕРВЈУ: КРИСТОФЕР КОКЕР, британски стручњак за међународне односе и питања безбедности

Како видите регион западног

Evropski parlament je 19. januara 2011. na sednici u Strazburu ogromnom većinom glasova ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom - za je glasalo  612 poslanika, dok je 38 bilo protiv.

Rezolucijom se pruža podrška prijemu Srbije u EU, ali se i vlasti Srbije pozivaju da okončaju saradnju sa Haškim tribunalom, započnu dijalog sa Kosovom i dovrše započete reforme kako bi Srbija napredovala ka članstvu u EU.Nesumnjivo da će zahtevi i stavovi izneti u Rezoluciji biti predmet političkih sporenja kod nas, uz već viđena tumačenja kako se kome svidi.

A da ne bi bilo kao sa tumačenjem R1244 iz koje uzimamo što nam se sviđa a izostavljamo ono što smatramo da nam ne ide u prilog, bilo bi dobro da se naši političari i sve stranke jasno očituju kako koju tačku shvataju. Naravno zahtevi ili očekivanja izneta u Rezoluciji nisu ni naredbodavnog ni ultimativnog karaktera ali  to ipak  zajednički dokumenat EP u kome su aktivno učestvovale i države koje nisu priznale Kosovo. Dakle, od Srbije se ne traži faktički ništa što ona sama nije prihvatila i nije se bunila.

Upravo iz tih razloga , a i da ne bude da nam nije kazato,  valja navesti tačke u kojima su formulisani stavovi i zahtevi u vezi Kosova, odnosa sa susedima i regionalnoj saradnji, kao i  pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Pa evo tih tačaka: