Sastanak ministara finansija EU koji je finaliziran u rano jutro 10. maja reprezentuje retko viđenu konvergenciju diplomatskih aktivnosti EU. Posle iskazanog visokog nivoa solidarnosti i spremnosti za koordinisanu akciju vlada EU vodeće evropske (i globalne) berze beleže snažan rast.

Kompozitni pan-evropski indeks EuroFirst300 porastao je za čak 7,4%; američki S&P 500 skočio je 3,5%; japanski Nikkei 225 porastao je za 1,6%. Valuta evrozone snažno se oporavila (u jednom momentu na preko 1,3 dolara, da bi se vratila na 1,28), a rizik premija (troškovi pozajmljivanja) na obveznice

Moje prvo iskustvo sa blogom od kako sam došao u Ambasadu Velike Britanije u Beogradu će biti veoma uzbudljivo jer kombinuje moja profesionalna interesovanja u oblasti ekonomskog razvoja sa ličnim interesovanjem za sport. Pre nekog vremena sam u Danasovom konferencijskom centru učestvovao u raspravi o „Privatizaciji i investicijama u sportsku infrastrukturu". Mislim da neke ideje, pomenute na ovoj konferenciji, zavređuju da ih podelim sa vama.

Verovatno bi trebalo da se podrazumeva, ali on o čemu sam posle najviše razmišljao jeste koliko je komplikovano projektovati i izgraditi sportski objekat! Tom prilikom smo videli nekoliko fascinantnih prezentacija, među kojima su bile i dve građevinske firme, Mott MacDonald i Arup. Ove dve kompanije su učestvovale u izgradnji nekih od najimpresivnijih stadiona na svetu. Stručnost koju su pokazali tokom prezentacije naterala me je da shvatim koliki je izazov projektovati stadion poput Gradskog stadiona u Mančesteru ili Olimpijskog parka u Londonu. Shvatio sam i da će srpski sportski klubovi, ali i gradonačelnici i investitori imati puno tema za razmišljanje pre nego što uđu u proces modernizacije objekata i obnavljanja zajednice.

Američki berzanski indeks S&P 500 stropoštao se za oko 17% od 22. jula zaključno sa 8. avgustom (kada pad dostiže 6%) usled zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta, posebno SAD. I vodeće berze u Evropi i Aziji beleže dramatično stropoštavanje, posebno ubrzano nakon (uspešnog?) kompromisa u Kongresu SAD pre sedam dana. Nešto veća zaposlenost u SAD nego što je bilo očekivano, kao i pad nezaposlenosti prvi put u poslednja četiri meseca, samo su na kratko podigli američke berze u petak 5. avgusta. Pad se intenzivirao u ponedeljak 8. avusta posle odluke S&P da snizi vrhunski

Nekako odmah tokom "oslobođanja" od Feudalizma (Građaninu Kabotu i supruzi poznatoj po kolačima, je odsečena Glava), započinje period užasavajućeg divljanja sada već "slobodnih" građana koji su u građanstvo avanzovali dekretom nove države jednakosti za sve "Egalite" bratstva za sve "Fraternite" i naravno novokomponovane "slobode" opet za sve "Liberte." 

Konačno "oslobođeni" od Jarma  Feudalizma "slobodni" građani su po raskršćima pekli nedužne volove (u Srbiji će to biti odrađeno plišanom Revolucijom početkom tekućeg Milenijuma) vitlajući bivše Poslodavce kako

Naslov bi mogao i da glasi  “Na tenkovima smo se rastajali, oko tenkova se spajamo”

Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera.

Države nastale na razvalinama SFRJ muče iste muke: korupcija, ekonomski sunovrat, društveno raslojavanje, nedovršen politički sistem, kriminal  i siromaštvo ogromnog broja stanovništva, opšte su karakteristike svih osim Slovenije. Obećavane su kule i gradovi, a nakon 20 godina svi su tamo pa i dalje nego gde su onda bili.

SFRJ je imala ukupan spoljni dug od, preračunato, 14 milijardi evra, a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu - 117 milijardi

Globalna ekonomija tek izlazi iz najveće krize u poslednjih osamdeset godina. Čeka nas još dosta teških godina. Fer i transparentna međunarodna trgovina, kao i investiciona pravila su ugrožena. Vlade čine nove snažne uplive u privatne poslove. Opasne klimatske promene i ograničenosti prirodnih resursa destabilizuje zemlje. Nalazimo se na pred ključnim izborom. Diplomatija bi u nekoliko sledećih godina mogla da obezbedi - ili da podrije - životni standard svih nas daleko u budućnost.

Krajem prošle godine učestvovao sam na fascinantnoj ekonomskoj konferenciji u Forin ofisu u Londonu na kojoj su učestvovali i ministri, stotine britanskih diplomata, lokalni ekonomski stručnjaci zaposleni u ambasadama širom sveta, kao i direktori javnih službi. Diskusije i zaključci konferencije su ostavili veliki utisak na mene i zato bih voleo da ih podelim sa vama kroz kratku seriju blogova.
U svakodnevnom životu problemi nam lako odvuku pažnju od globalnih pitanja koja imaju uticaj na sve nas. Bilo da smo u Britaniji ili Srbiji, snažan ekonomski oporavak, širenje svetske trgovine i prelazak na održiviji nivo potrošnje biće ključni da bismo održali dobar životni standard. Zbog toga sam se osetio privilegovanim što sam u prilici da se vratim u London da čujem vodeće britanske stručnjake iz oblasti ekonomije i zaštite životne okoline.

 Ovde nema kraja inventivnosti koja je po svoj prilici genetska osobina narodna te proradi u odsudnom trenutku ...  Tako se setiše, nadošlo im, uvideše da ovde u lokalu nema šanse da se nađe iko ko ume da rešava stvari.

Logičan naslednik

Zašto baš Ješić? Pa zato što mi se čini da jedini od trenutno pominjanih kandidata za naslednika Borisa Tadića ima znanje, veštinu, umeće, iskustvo i elementarnu hrabrost da DS izvuče iz gliba u koji su je uterali politikanti, šićardžije, karijeristi, tajkunski agenti i kameleoni.

Srbija troši 250 evra po glavi stanovnika na zdravstvo, dok Engleska troši 3500 funti, a Amerika čak 7000 dolara. Kad gledate samo brojke pomislićete da SAD ima najbolji a Srbija najgori sistem zdravstvene zaštite. Pa, nije to baš tako jer nije sve u parama. Holandija troši manje od Nemačke po glavi stanovnika na zdravstvo pa ipak ima bolji sistem zdravstvene zaštite prema istraživanju koje je sprovela institucija Evro-zdravstvo.

No, novac jeste važan i ima ih koji tvrde da je srpski zdravstveni sistem pristojan za zemlju sa takvim društvenim dohotkom ali da nije onako dobar kakav je bio u Jugoslaviji. Međutim, u ovom momentu zemlja teško može povećati iznos koji izdvaja za zdravstvo. Tih 260 evra po glavi stanovnika iznosi čak 11 odsto društvenog dohotka što Srbija jedva da može da izdrži.