Kaže meni moj dobar drugar pre izvesnog vremena:

Mnogo si propustio što nisi krenuo s nama.
Ono............ bio je totalni promašaj, ono kasnije, ............, naprotiv.
Izuzetno prijatno i inspirativno sedenje, do valjda četvorke.
Ni jednog jedinog smarača.
Nije odveć preterano reći - to ............. društvo je srpska elita.

Odgovorim

Postizborni zapis o precenjenom zanimanju

Srbija je izabrala predsednika. Ako je verovati broju izašlih glasača i broju onih koji su glasali za njega, ¾ građana Srbije baš i nije bila za njega. Ali to je demokratski izborni sistem. Pobeđuje onaj za koga više ljudi glasa. Mišljenje se pokazuje samo na biračkom mestu.

Do nedavno, u Turskoj sam samo dva puta bio i to oba puta u Istanbulu... I oba puta sam bio totalno impresioniran ovim megalopolisom. Ta moja opčinjenost tim gradom datira još iz vremena pre ovih serija "Sulejman brani Sarajevo" i sličnih. Oba puta sam downloadovao po 100 jura istom taksisti sa odličnim znanjem engleskog da me vozi. Na pitanje:

"Gde?"
lakonski samo odgovarao:
"Just drive." kao u filmovima sa Hemfri Bogartom.

Istabnbul je ogroman grad sa preko 20 miliona stanovnika i barem pola miliona znamenistosti koje treba videti, a to mi je uvek delovalo prilično beznadežno, pa sam se kruzirao po gradu, uz povremene pit stopove da pijem espreso. Jebiga takav sam čovek. Volim da osetim grad a mrzi me da idem klasičnim "stazama turista"... nego pade mi napamet da sam negde sam pročitao da u Istanbulu živi 3 miliona Srba koji su ponosni na svoj jezik i poreklo.

A ne, neće ovo biti tekst o posljednjim lokalnim izborima  u Herceg Novom, na kojima je tradiciJonalno i ubjedljivo trijumfovala široka svepartijska koalicija Status Qvo, niti o nedavno završenom TV šouu RTCG-a Let ka Zvijezdama ( nešto nalik na imam Talenat za Idola), a na kojem je pobijedio novljanin Draško Đukić, o kome ustvari i kanim otipkati par redova ( a već ih namlatih 4 u prvoj rečenici ;))

Dakle u konkurenciji koju su dominantno sačinjavale (solidne) izvedebe (obrade) mejnstrim produkcije popularne muzike, Draško je nastupio sa svojim uobičajenim,

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам све твоје очи, разумем ста кажу, шта крију.

Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље.
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље

и бриге твоје, ој, Србијо међу песмама, међу шљивама,

ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој, Србијо, песмо међу народима.

Sve se nešto nakanjujem da vam ispričam sledeću priču ali svaki put me misli odvedu u drugom pravcu pa onda zaboravim…pa se ponovo setim…..pa opet nije pravi trenutak…i sve tako nešto. A evo sada su se stekli i trenutak i prilika da vam ispričam šta mi je napameti…a kad ću da postavim na blog…e, za to opet treba da se ukaže neka druga prilika i trenutak.

Možda će vam se učiniti kao trivijalna tema…ali, po mom skromnom mišljenju, i izbori su trivijalna tema pa su se svi ipak raspisali na kamaru o tome.

Prvo, ako vam se ne sviđa da izgledate kao pokisli miš svakoga dana nemojte birati posao koji je usko povezan sa satima provedenim u vodi. Ovo je priča nekoga ko ne voli da izgleda kao pokisli miš po vasceli dan.

Natprirodno je samo naziv za ono što ostaje izvan našeg ograničenog poimanja prirode.

Negdje između naučnog i religijskog (odnosi se na velike svijetske religije) pogleda na svijet, nipodaštavana od prvog i proganjana od drugog (naročito od strane katoličke crkve), po rubninim područjima savremene civilizacije i dalje egzistira jedna drevna, tajanstvena, paganska, spiritualno-magijska vještina - šamanizam. Ili kako ju je nazvao Mirča Elijade - drevna tehnika ekstaze.

Na kraju izborne agonije stigla je i trešnjica za na vrh torte: TV duel predsedničkih kandidata.

Upozorenje: Ovo neka ne čitaju oni slabijih živaca, hronični bolesnici i ostale meteoropate.

ČOVEK, LJUDINA, BORAC, GROMADA POZITIVE, VEDAR, DUHOVIT, NASMEJAN, NESALOMLJIV, 'OĆEŠ KAFU DA TI SKUVAM, UZOR, BUDA PONOVO MEĐU NAMA....

U prethodnom tekstu rekoh da ću pisati o njemu, o Paji. Evo pišem.

Growing up in east Hull, rugby union was always something alien, but also something distant. Indeed, I think it was only when a PE teacher at Andrew Marvel High revealed that he played union for one of the village teams around Hull that I realised the sport even existed in my home county. Here in Serbia, however, the union is like a wasp feeding on the sweet league.

My first run-in with its loyalists came in the summer of 2011 when I got a phone call from a guy I hardly knew who used to play for the team: "Mark, some guys will turn up at your training session tonight. They're good guys and they want to form a Red Star rugby union club. Please be nice to them."