Što je temperatura viša, ponuda je veća. Društvene mreže prekrivene su fotografijama nagih tela. Pored bazena, na krevetu, ispred garaže, u potoku, na mostu. Ljudi se skidaju, škljocaju i kače nemilice. U najvećem broju slučajeva opcija dostupnosti je, ukoliko govorimo o Facebook-u, public, dakle za što veći broj pogleda, dok se u slučaju Twittera, to isto public podrazumeva. Fraza Samo za tvoje oči je izgubila smisao, prevaziđena je kao i celokupni koncept intime. Sve je za svačije oči jer samo tako vrednost prikazanog može biti potvrđena ili devalvirana. Procenjuje se precizno, sabiranjem broja komplimenata pretočenih u reči ili iskazanih samo klikom na odgovarajuće dugme. Dislike kao opcija ne postoji. Dislike je ravnodušnost, reakcija koja se, od kad je sveta i veka, najteže podnosi. Jer, činjenica je da su sva ta tela ponuđena. Ona su zbog nečega tu jer podrazumevaju reakciju, odgovor, feedback. U kontekstu savremenosti, pre svega, procenu. Suština je u proceni.

Ne vi, dragi blogeri:)

Obraćam se ovim prostačkim rečima Vodovodu i kanalizaciji jer me maltretiraju ceo život i više nemam strpljenja. Jeste da na ulasku u moje prigradsko naselje stoji tabla sa precrtanim Beograd, ali ja ipak ne živim u Sahari nego u gradu na dve reke.

povedi računa:
minimalni utrošak energije,
vrhunski skil,
vrućina pala po nama

Žega. Nadleće nas par velikih vranaca. U nedalekoj gredi je kolonija pčelarica. Sledi nekoliko malih vranaca, koji i sami brzaju do svoje kolonije, pa nekoliko eja močvarica i jedna čudna grabljivica, za koju sumnjamo da je bio mladi osičar, a koja nije želela da ostane dovoljno dugo da bi je zagledali iz svih uglova.

Prvih nekoliko dana bio je prilično izgubljen.  Jeo je za stolom sa dedom i babom, i decom, a pojavila se još jedna starija žena, mladja od babe, valjda je ona otvorila kapiju iznutra, onda kad ga je Erža dovela. One dve devojke su posluživale za stolom i nije znao da li to rade zato što su mladje ili su služavke ali bi, na kraju obeda i one sele za sto i navalile.  Hrane je bilo dosta i bilo je i supe i živine i kobasica i klobas mu je postala omiljena reč. A onda, jednog dana, pasulj na vodi; dok je devojka sa kutlačom stigla redom, od dede do njega, shvatio je. Badnji dan! Njihov. Sad je mogao da broji dane, da ne zgreši i omrsi na Badnji dan.

Prvo je čuo tihe ženske glasove ali ništa nije razumeo. Pokušao je da otvori oči ali nije mogao, bile su ulepljene krmeljama. Pokušao je da obriše krmelje ali ruka nije slušala. Pokušao je da zove ali je iz grla izlazilo samo krkljanje. Odustao je.

Posle, dugo posle, nije čuo ništa. Pokušao je da obriše oči; desna ruka se pomakla i, nesigurno, kao da se snebiva,  počela je da se približava licu, odmorivši se na grudima i vratu. Leva, ni abera. Uspeo je da obriše oči i da ih otvori; daleko iznad, video je beli plafon. Zurio je u njega dok je pokušavao da pribere misli. Nije pribrao ništa.

Retko ko bi pomislio, na prvi "pogled", da znojenje ispod pazuha može da ima značajnog uticaja na dinamiku umrežavanju naših potomaka.

Major histocompatibility complex (MHC) ili human leukocyte antigen (HLA) in scented apes (a.k.a. humans) je molekul kojeg sam se ja već dotakao par puta na blogu kao supstance koju žene, već pri prvom poljupcu, u većini situacija izanaliziraju dovoljno precizno kod protivnika da bi znale da li se radi o procreation materijalu ili samo kondicionom treneru.

Na našu nadprostornovremensku nesreću izleda da smo mi muškarci i ovde nešto kilaviji u praksi, bez koje je teorija beskorisna, samo, možda, vreme i farmaceutska industrija rade i za nas i nude nešto "svetliju" budućnost :-).

Bila sam očarana Sofijom od prvog trenutka našeg poznanstva, odmah sam se u nju zaljubila. Brzo sam se uverila da osim izražajnih fizičkih atributa i karakterno odstupa od svih koje poznajem. Neporočna je, stabilna, samostalna, preduzimljiva, oštroumna, a uz to, nenadmašno interpretira napamet pregršt češke, slovačke i ukrajinske poezije, plus kuva skoro podjednako dobro kao moja mama. Osim što je lepa kao filmska diva, zgodna kao atletičarka i pametna ko Google, ona prosto isijava pozitivnu energiju, harizmatična je poput božanstva, otvorena, iskrena, i što je najvažnije, stalno je nasmejana. Kada smo se upoznale, rekla mi je da je diplomirala književnost i da u iščekivanju posla već šest meseci radi kao denserka u jednom noćnom klubu. U ovim teškim, kriznim vremenima kada obrazovanje nikako ne može pristojno da se unovči, igranje u noćnom klubu je sasvim prihvatljivo kao privremeno, prelazno rešenje.

Prvih par meseci našeg zabavljanja uglavnom smo se viđale kod nje.

Milan Nikolić

Došao sam kod profesora Ratka Božovića da razgovaramo o njegovim novim knjigama. Ima ih dve. I jedna i druga su zbornici. Prva, Šapa u ruci, donosi priče profesorovih savremenika, kolega, prijatelja, bliskih ljudi koji su opisivali odnose sa svojim najvernijim prijateljima – psima. Druga, Moje simpatije, zapravo je profesorov zapis o ličnostima koje su prolazile kroz njegov život ostavljajući upečatljiv trag za sobom. Motiva više nego dovoljno, da nas usmere ka velikim dilemama vremena, da večitu ljudsku dramu problematizuju u aktuelnim okolnostima, u dominantnom kontekstu koji je nemoguće prevazići.