do ovog teksta došlo je uslijed nesmotrenog  prčkanja po arhivi iz studentskih dana...

Negdje između naslovnice albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band

inače dobre ljude navodi da čine zlo

Ponekad ste se, možda, zapitali kako su Nemci, narod Getea i Gausa, uspeli toliko nisko da padnu uoči i tokom II sv. rata. Ili, kako junak Zalivskog rata, osvedočeni dobrotvor lokalne zajednice i generalno „super lik", postaje čuvar-sadista po US vojnim zatvorima u Gvantanamu i Iraku. Sad, neko će reći da je tome bio sklon, dok bi poznati profesor Filip Zimbardo sa Stanforda ipak imao na sve da doda još po nešto.

*

Ljudi kao najbitniji deo putovanja. Upoznati ljude u svakoj sredini u koju se dođe. Saznati kako žive. Pitati ih o čemu sanjaju. Otkriti kako razmišljaju. Čuti šta vole ili ne vole. Razumeti njihove strahove, izbore, probleme. Putovanja bez upoznavanja lokalnog stanovništva su nepotpuna. Ostaju površna, bez pravog uvida u stvarni život tog naroda.

No kako pričati sa ljudima koji ne govore jezike koje vi znate? Koji ne razumeju ni vaše gestove i mimiku, jer imaju potpuno drugačiji govor tela. Koji se, uz sve to, stide poput dece pred strancima, budući da ste vi

3. Zanemeli i srećni

*
Noćni mraz, ali zato jutro sunčano i vedro. Još pre svitanja, Maks je zauzeo mesto iza svog stativa, čekajući izlazak Sunca. Strast fotografa.

JEDAN BAKSUZ I MNOGO MALERA

*

Turistička unija Kirgistana organizuje četvorodnevnu turu do jezera Kul-Suu. Srećno podudaranje datuma sa pretposlednjom nedeljom mog raspusta. Taman za oproštaj od Kirgizije. Slutim da bi to mogao biti nezaboravni završetak ovog leta. Avantura koje ću se sećati u predstojećim mesecima dok budem živela kao ‘sav normalan svet’. Uspomene kojima ću se hraniti u teškim trenucima.

Krećem po njih.

*

Ima

Imao sam novac da kupim zemljište, ali sam ipak odlučio da kupim par novih cipela. – jedan sapeur.

Dugo sam razmišljao da li, i kako, da napišem blog koji je pred vama. “Da li” – zato što ja nisam nikakav stručnjak, ili poznavalac, za temu o kojoj će biti reči,  i “kako” – zato što se ovo pisanje može protumačiti na različite načine, pa i maliciozne,

Ima i onaj trenutak u kasno popodne kada, dok skupljate stvari na nekoj od bezbrojnih mediteranskih plaža, primetite koliko čudnu toliko i interesantnu stvar. Da je pored mnogih hotela, pansiona i restorana na promenadi u prvom planu - kazino. Sad, naravno da nećete tamo i otići (dobro, neki možda i hoće), ko zna zašto, ali dobrim delom možda i zbog čuvene kockarske kletve - po kojoj kuća uvek na kraju dobija.