... nego ako ga i ima koji problem taj život uopšte rešava?! - parafraza neke tamo, nekad tamo izjave Ludviga V.

Pale mi na pamet ove reči kako su mi se ovih dana izmigoljili iz zagrljaja poplaveli, dragi ljudi iz okoline kojima sam ovih nedelja objašnjavao čudo moderne civilizacije gde toliko ljudi ajd što vuku na humanities and arts, nego ih uopšte ne interesuju nauka i tehnika. A čudo utoliko što smo evolutivno radoznali i, iskreno, ne razumem kako uopšte možemo da spavamo dok ne saznamo šta se "kuva" u proizvoljno izabranom kubnom milimetru "praznog" prostora ispred nas.

I zevzek zvani "retko-popunjeno-a-površno-znanje" mi baci u lice Ludviga pre nego što sam dobio i zasluženu šansu da razmislim da li sada želim da pišem blog, ili da dopunim to znanje istraživanjem sa čim se još sve atom hroma u prirodnom "vitaminu" B12 može zameniti, povrh cijanida i nekih potencijalno neuro-degenerativnih compounds, u "ultra-čistim" vitaminskim dodacima što skupo prodaju naj-firme svima koji drže do zdravlja (i mene bilo uhvatilo pre nekih 27 godina, kako sam došao u UK, i držalo par meseci, pa sad ponekad samo prelistam gradivo).

 Ovog vikenda počinje ludilo!

Kako vreme odmiče svi ćemo biti uvučeni sve više i više,

treba da izdržimo do poslednjag dana kada dolazi do kulminacije.

Sunce, sparina, svežine ni u primisli. I pored toga što je letu kalendarski blizu kraj,  nastavljaju se pasje vrućine. The dog days of summer mirno teku.  Kažu da to ide i do 13. septembra. Sunce danima nemilosrdno prži, pa  sva ta sparina, spržena trava i zemlja...Traje dugo, danima, još od jula, i ne da ti ni da radiš k'o čovek. A ima posla. Tek u kući s malo vrta, uvek ima posla. Jednostavno, ne možeš. Po ovakvom vremenu, i mi  u kontinentu mu dođemo kao pravi Mediteran. Stoga svima sledi samo složno samopopuštanje, siesta, sanjarenje, fjaka, gledanje kroz trepavice pod suncobranom, i slične stvari.  :smajli:

Prvo što sam naučio

sa četiri godine bilo je protegliti se po buđenju

trik koji sam video od Une,

našeg nemačkog vučjaka.

Usvojio sam i usavršio pokret i onda pokupio što šta drugo

ali je tegljenje ostala primarna stvar

Tako bih započinjao dan

Bilo je neke radosti u tome

Pružio sam noge van kreveta

Raširio ruke i počeo da se izvijam

računajući kako sam konačno odspavao punih osam sati

Onda sam počeo da urlam

i uplašio psa

oteravši ga iz spavaće

I Dragan Šormaz je podržao zaštitu grlice!

Pričao sam vam već o tim sastancima u vezi grlice i prepelice s Upravom za šume? E, na poslednjem ovom, mislim petom po redu, 13. maja, predstavnici Koalicije NVO Srbije za zaštitu ptica po prvi put su se sreli i s novim predsednikom Lovačkog saveza Srbije i narodnim poslanikom Draganom Šormazom.

Kad jednom čujete moje metafore, nećete ih nikad zaboraviti. Kroz moju ljubav prema rečima, idejama i metaforama, mogu vas ubediti u neobične  i neverovatne stvari.  Dinosaurus se zaljubio u svetionik - eto metafore! Kad to čujete,  odmah se javlja želja da pročitate tu priču. Zanima vas šta se dalje desilo. Sve velike svetske priče su metaforičke, i zato se zauvek pamte. Današnje pisanje, posebno za pozorište i film, se ne pamti, jer nema metafora. To je boljka modernog pisanja - ono opisuje realnost, a realnost već znamo. Moj posao je da realnost opisujem metaforički,  da je lakše možete progutati.

Tako je otprilike govorio  Ray Bradbury - a dedicated madman.