Радоје Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе.

Evo jednog teksta za dusu i za moje drugarice.

 

Ko je bio u Perastu, zna da je to jedno nadrealno mesto. U njemu ima kucu moja drugarica, Gina (citati Djina), poznatija kao Srpska Karijetida. Njena kuca u Perastu je produzetak njene licnosti. I dan danas uzivam da budem deo nje.

 

Paradoksalno, ali malo je kuca u Perastu iz kojih se vidi Gospa od Skrpjela i Sv Djordje. Ginina kuca, bivsa kuca kapetana Roka, ima djardin izdignut iznad Peraske ulice, poplocan kamenom. Pogled na ostrva i Verige je deo kuce. Iza kuce je djardin sa bunarom, natkriven prastarom

 

Jedan skorašnji dogadjaj me je ponovo podsetio da se o deci raspravlja samo onda kada već postoji problem, ili kada se ista vešto ubacuju u odredjeni (pod)kontekst, da bi se pokazalo već nešto (po default-u), strašno i bla-bla; kako, eto, nemaju dobre rezultate; i da je zaista (da preskočim bla na trenutak) krajnje vreme da se po tom pitanju (dečinjem) nešto učini;

Ne znam koji je nadahnuti mozak NHSa izmislio ovu titulu, al’ svaka mu cast!

Ona je deo programa zvanog “Hospital at Night” i podrazumeva redukovanje broja skupocenih kadrova, a uvodjenje veceg broja usko specijalizovanjih prakticara, sve u cilju stednje i stabilizacije.  

Sa novim programom razvoja, sve je veca uloga medicinske sestre. Za nekog ko dolazi iz Srbije (brale) tesko je zamisljivo da sestra moze da ima svoju ambulantu, da daje fibrinoliticku terapiju

   Mali prilog priči "Kuda ide naše društvo / školstvo / roditelji / deca "

   Branka Blek Rouz šamarala dete 

   ...i, treba li ova vest baš ovako da bude naslovljena ? 

   Treba li suditi ovoj ženi? Prekršajna? Ok? Možda krivična, ipak - striptizeta je u pitanju ?

    Šta će biti sa malim siledžijom koji je, jadan, dobio po tintari ? 

    

..Bitlsi se raspali...

  crvena slavina je za toplu vodu...

 ....u srpskom fudbalu ima problema & kriminala.... 

  ....a milicija trenira strogoću ( kao glumci pred uloge teške... ) 

   Da ne pametujem previše : evo prilježnog i nadasve profesionalnog pristupa 

   nadležnih u suzbijanju kriminala svih boja...

  ...hm, pa dobro - ne baš svih.

   (ali, to je logično kada Vam je ministar policije grobos...)

   Za

Sezona je curki - prvo je bio Thanksgiving, a stize nam i Bozic... Moram da ponovim jednu meni veoma dragu pricu iz zivota. Izvinjavam se onima koji su je vec citali u komentarima.

Jedne ekstremno hladne beogradske zime, nekada davno, vise u prostormo-kulturoloskom nego vremenskom smislu, dok sam jos radila od 8-14h u najeminentnijoj zdravstvenoj ustanovi te vrste u Srbijici, lecila sam cuvenu odgajivacicu curki. Posto smo postigli sam vrunac u kontroli njene secerne bolesti, uz nezanemarljivu pomoc bolnicke dijete, doslo je vreme oprastanja od ove mile zene iz pasivnog kraja gde se

Zasto teme kao sto su smrt, izdaja, patnja, beda i slicno privlace veci broj citalaca nego hrana, voznja, zabava? (Seks je opet poseban, neodoljiv fenomen.) Jednostavno – ove prve nam daju mogucnost da demonstriramo da posedujemo univerzalno prihvacene vrline.

Legendarni izbor mladog Herkulesa izmedju Duznosti

- Samo još Pixie The Nema Licencu nedostaje za dobru priču -
....a i ne znamo ko je u Red a ko u Blue corner....ali "umorni" je definitivno out....

   LM - mnogopominjana Ljiki The Smiley  je ustala u odbranu svegapostojećeg... - oduševiti se ovde :
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=16&nav_category=11&nav_id=272537


   Tako da - jakaotakav

Kada sam prvi put ozbiljnije iščitavala ono što je Neill pisao, pomislila sam da je sve to lepo: sloboda, uvažavanje, ljubav... ali, da li to „radi na terenu"?

Rešivši da dokažem da su to samo lepe ideje, većinu kojih je u praksi nemoguće primeniti, krenuh u potragu za Neill-om u sebi.

„You may love the idea