Ova država je mogla da uhvati i isporuči ratne zločince, regionalizuje državu i da da punu autonomiju Vojvodini, da smanji birokratiju, sistemski oteža korupciju i/ili da pošalje signal da nismo ovde baš svi potpuno ludi i da shvatamo da je Kosovo Kosovsko a ne Srbijansko
ali nije učinila ništa od toga; ona privrženost evropskom putu dokazuje zabranom pušenja.

Ova država je mogla da osetljivu društvenu ravnotežu poremeti tako što će pomagati pametnije i uspešnije a ne štetu glupljih i neuspešnijih; da je poremeti hvatajući se u koštac sa potpuno neadekvatnim obrazovanjem a na štetu primitivizma, neznanja i nacionalne zatucanosti; da da prednost onima koji se više trude a ne onima koji bolje podmazuju; jednom rečju, da napadne tradicionalne odnose dajući vetar u leđa pozitivnoj selekciji i elementarnoj pravdi, da učini sve ono na šta narod ovdašnji navikao nije ali želi a ona
a ona je tu složenu i osetljivu društvenu ravnotežu poremetila tako što je podržala nepušače otvoreno a na štetu pušača - jer, da se ne lažemo, to su (uz časne izuzetke) dva ljudska plemena zaraćena skoro baš kao muškarci i žene

drzava kad "pomaze" tu svoju pomoc finansira iz budzeta. a budzet opet punimo mi. samo usput od budzeta do nove kuce srusene u zemljotresu, drzavna administracija odlucuje kad, kome, kako i koliko. znaci nije dzabe a u odredjenom trenutku mladjan dinkic moze da usmeri novac.

mislite o tome.
..............................

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu …

Srk …

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti …

Srk …

Bugarski premijer je predložio našem predsedniku da i Srbija učestvuje u gradnji nuklearke Belane …To po meni znači samo jedno…da je u prethodnom periodu predsednik radio-aktivno za dobrobit gradjana obe zemlje …

Srbija se nalazi u ozbiljnim teškoćama koje se mogu prevazići samo nacionalno odgovornim radom svih,kao što je nekada govorio Jovan Cijić.Politička borba mora da se vodi tamo gde joj je mesto jer je to ozbiljna stvar a ne folkolor pa ne može biti ni deo navijačkog folklora, mada je skandiranje “Spasi Srbiju , ubij se” teško svrstati u bilo koju vrstu folklora. 

 

 

Niko ozbiljan ne smatra da su stadioni mesto gde se vodi politika i da fudbalske utakmice mogu biti političke tribine. Navijači nisu političke partije ali ih očito neko instrumentalizuju kao grupe za pritisak.

Zato bi parlament i vlada morali postati ozbiljnija mesta ne samo gde se vodi politika, već mesta gde se ozbiljno raspravlja  šta se dešava u društvu i na stadionima.

Nije mi uopšte namera da se bavim , čak ni da kritikujem ponašanje navijača, već političkom neodgovornošću onih koji to tolerišu, podstrekavaju i usmeravaju.Nisam video ništa dobro kada se skandiralo “Spasi Srbiju i ubij se” Slobodanu Miloševiću, ni kada se skandiralo to isto Vojislavu Koštunicu, a ni sada kada se  skandira Borisu Tadiću ni bilo kome da se to upućuje.

 

Nakon dva ponovljena, neugodna iskustva sa domaćim osiguravajućim kompanijama, 2009. godine sam odlučio da stan i stvari u stanu osiguram kod jedne strane kompanije, registrovane u Srbiji - Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd. Uredno sam plaćao rate polise osiguranja, u nadi da nikada neću biti u prilici

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima počeće da se primenjuje od četvrtka, 11. novembra. Ovim tekstom želim da apelujem da od primene ovog zakona budu izuzete - dečije bolnice, tačnije prostor van samih zgrada!

Na žalost, ako ste iz uvoda pomislili da je reč o satiričnom tekstu, grešite. Zakon je u bolnicama počeo da se primenjuje još pre nekoliko meseci, a odnosi se na ceo bolnički krug, znači i ispred istih. 

U poslednjih nekoliko godina sam upoznao mnogo hrabrih i požrtvovanih majki koje se trude da osposobe svoju decu za život. Suočene

 

 

Prica prva.

U nekim zacecima studentskog parlamentarizma, negde tamo pre 20 godina, trebalo je da izaberemo predstavnike. Ko ne zna, fizika je mala i skoro se svi znamo. Neka nedemokratska tradicija bila je da se studenti trece i cetvrte godine dogovore ko ce od studetanata sa trece godine biti student prodekan. Mandat je dve godine, a mi smo zavrsavali na vreme. Na nasem smeru na cetvrtoj smo mene i Peru izvukli iz sesira (bukvalno), pa smo otisli na sednicu NNV gde je bilo raspravljano o izboru. Vec po pretodnom dogovoru sa kolegama sa naseg smera sa trece znali smo ko je kandidat. I pocne sednica, i mi kazemo sta ima da kazemo. Al' ne lezi vraze, javi se izvesni kolega, koji kaze kako to nije demokratski, i kako to treba promeniti, i bude podrzan od grupe vecitih studenata.

Tad nismo uradili nista. Izvesni kolega je kasnije bio "izabran" za studenta prodekana, bio jedan od “lidera” studentskog protesta '92, posetio Slobu tokom istih, i bio jedan od vodecih “volontera” u Panicevoj kampanji. Kasnije se suskalo da je u JUL-u.

Sad, koliko znam, nije u politici.

Zurite na vazan sastanak. Pred vama je raskrsce ciji semafor svetli zutom i samo je pitanje sekundi kad ce se upaliti to crveno koje preti da vam ukrade neizmjerno dragoceno vreme. Najbitnija stvar je sto se raskrsce cini prilicno “cistim” sto ukljucuje da na vidiku nema saobracajne policije, pa samim tim smanjuje rizik da budete uhvaceni.

Da li biste prosli kroz to isto crveno ako znate da su na vasem raskrscu instalirane kamere koje ce sasvim vjerodostojno uslikati vase tablice i vreme kad ste projurili kroz crveno? 

Kažu da dve fele persona nikako ne treba pitati za brojke - žene za godine i đake za ocene, ali se nadam da ćete mi oprostiti ako vas diskretno upitam kakvi ste đaci bili u školi. Oproštaju se nadam jer to ne pitam ni iz kakve zle namere niti iz neizdržive radoznalosti, već iz jednog opštedruštvenog razloga. Posebno me zanima koje ste ocene imali iz istorije. Znate, to je onaj

Dok srčem prvu jutarnju kafu...( biseri iz arhive ) ...

7:00 – Primećujem da se neki ljudi sve komotnije ponašaju. Dok sam kupovao novine, primetio sam da je komšija ušao u prodavnicu samo u gaćama, a nedugo zatim i komšinica u bikiniju. Od sramote nisam smeo da im se javim. Prosto mi bilo neprijatno što na sebi imam košulju i pantalone...došlo mi da se izvinim,