Srbija je pompezno obeležila dan oslobođenja Beograda i 65.godišnjicu pobede nad fašizmom, ali još uvek nije načisto na kojoj strani je tokom rata trebalo biti.

Ispada kao da je Srbija pobedila a da se nikada nije pobunila ni digla ustanak protiv fašističkih okupatora, a ponekad izgleda kao da se tokom rata sva premestila na Mars pa 1944.godine vratila e da bi oni komunisti činili masovne zločine.

Eto prođoše 4. i 7.juli a da ih Srbija zvanično ne obeleži a mediji jedva i pomenuše.

Srbija je, verovatno, jedina država u Evropi koja samo kad zatreba ističe svoj doprinos pobedi nad fašizmom i antifašizam kao vrednost kojoj je privržena, a stidljivo i svake godine sve manje obeležava dan borbe protiv fašizma. Sedmi juli- Dan ustanka naroda Srbije, već pet godina nije državni praznik. Nije toliko bitan datum niti da li će se praznovati, ali nije mudro to što je Srbija 'zaboravila' da bar jedan dan u godini posveti sećanju na borbu protiv fašista.

 Doduše, predsednica skupštine  je bila na svečanosti u Beloj Crkvi

ali izgleda kao predstavnica SPS a ne zvanične Srbije jer bi u tom slučaju i protokol podrazumevao prisustvo garde i i visokih oficira.

.

Šta se dešava kada osiljena birokratija (koju je i lično Broz napadao) od vlastitog naroda zlonamerno a bez ikakve potrebe KRIJE istinu, između ostalog pokazuje na veoma dobar način i ova konvencija koja je na snazi a da privatizovana zdravstvena prćija novokomponovanih demokrackih država (važi i za EU države imigracije) htela ne htela mora da je uvažava.

 Da  međudržavne konvencije koje su tzv. države blagostanja podpisale sa nekada Jugoslavijom, a kasnije sa svim bivšim Yu republikama pa i sa Srbijom potpisale i koje važe i danas (zaboravna birokratija

AUTOR/KA: Zorka Kovačević

Da porođaj u Srbiji nije lak to znaju svi/e koji/e su u potekle dve godine učestvovali u diskusijama kod Krugoline na blogu, koji/e su potpisali/e peticiju za Ministra zdravlja i koji su poslali svoje priče o iskustvu sa porođaja. Izgleda da nije lako „poroditi se" ni na bilo koji drugi način, čak ni na blogu.

Srk ...

Sedim u bazenu...srkućem kaficu...pušim tompus...i razmišljam o bezobrazno bogatima...Batler mi donosi novine...kad tamo imam šta i da pročitam ...

Srk ...

Standard gradjana je opao...i za sada nema nagoveštaja da bi uskoro mogao da se digne ,tvrde stručnjaci...jer su se uvećala davanja a smanjila primanja...Za

 Занимљиво је када нема воље у владајућој коалицији. Воље за променом. О вољи за моћи не бих. Тј не бих о чудној измешаности појмова "моћ" и "фотеља". У сваком случају ако нема воље за променом то би отприлике требало да значи да постоји задовољство постојећим стањем. Али ОК, не бих о томе. Интересантнија ми је изјава министра Марковића

Kako kapitalizam sprečava sve, od nauke do humanog odnosa među ljudima?

Međuljudski odnosi, poremećeni već kako jesu u kapitalističkom naćinu privređivanja su nastavili da deluju tokom celog perioda tzv. real-socijalizma, u svim državama sa jednom iznimkom: Jugoslavija. Jugoslovenski Komunisti (naravno pod rukovodstvom...) su formalno pravnim potezima menjanjem zakonodavstva,  (svojinnski pravni odnosi) promenili pravo, čime je ponovo kreirana zajednička (društvena svojina) koja je postojala i u Feudalizmu kao i u ranom kapitalizmu, (zajednička, javna,

Podnaslov "Kadija te tuzi..."

Policija upala u kafic i pretukla goste

Navodno su dosli po pijavi zbog narusavanja javnog reda i mira. Pretukli su goste, i u ovom slucaju nije cak ni bitno da li taj volsebni javni red bio narusen. U vesti pise kako su sve snimile kamere, da li je snimak dovoljan dokaz kad nalazi lekara o povredama nisu.

Policija u Srbiji uvek je bila "nervozna" i u toj svojoj nervozi brutalna. Ministar policije ce, posle istrage koju ce policija naciniti,

Jeste, toga ima svuda. I "u Evropi". I baš me briga. Ja ne živim tamo. Ja živim ovde.  

Dijalog dve dijabole

Vreme: danas oko 12 i 30

Mesto: Beograd, okolina Ade