Podvig vlasnika vebsajta „Vikiliks“ (na slici) koji je objavio na desetine hiljada tajnih američkih vojnih dokumenata, mnogi nazivaju savremenom verzijom obelodanjivanja opsežnog arhivskog materijala o ratu u Vijetnamu na stranicama lista Njujork Tajms, 1971. godine. Mnogi vojni istoričari smatraju da je zahvaljujući toj dokumentaciji, nazvanoj „Papiri Pentagona“, zabijen poslednji ekser u kovčeg američke vojne intervencije u jugoistočnoj Aziji.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Skupštini Srbije: „Nije vreme za veliki patriotizam, vreme je za velika dela”.

Nema sumnje da je predsednik mislio da nema velike koristi od busanja u patriotizam, da je vreme da se  mnogo više uradi u interesu budućnosti Srbije i njenih građana. Svakako da bi jedno od tih velikih dela bilo upravo  „lišavanje Srbije nacionalnih konflikata u koje je decenijama bila uronjena, ne samo sa susedima, već i sa velikim silama. „

 

Ne ide našim pravnicima na međunarodnom planu, ne ide im baš nikako.  Kao da su se svi urotili protiv njih. Prvo  im je  Međunarodni sud pravde iz Haga opalio gadnu šamarčinu u formi savetodavnog  mišljenja.  I taman kada su obrazi prestali da im se crvene, a zujanje u ušima smanjilo, stiže novi šamar iz Londona.

Kosovo nije Srbija, poručili su nam juče nepristojno plaćeni narodni poslanici, svi osim onih  koji su tu istinu podelili sa građanima mnogo ranije, zbog čega su mnogo ranije poneli etiketu izdajnika. 

Kosovo odavno nije Srbija, priznali su nam, jer isto toliko dugo se bore za njega. I nikada neće prestati da se bore, što znači da već sada znaju da je sve što rade uzaludno.

Kosovo odavno nije mit, ili ep, kako su se juče izražavali. Kosovo je realan život. Na njihovu žalost, i pored tradicionalno dobrih namera, kockarska sreća im nedopustivo dugo okreće leđa,

Nakon kraha familija MILOŠEVIĆ i KARIĆ, i treća familija sa vrha TOP liste ratnih profitera polako pada u nemilost! Aktuelni sudski duel Miroslava Miškovića i Milke Forcan i sestre joj Smiljke Mileusnić oko vlasničkih prava nekadašnjeg društvenog preduzeća "JUGOHEMIJA", čiji je dugogodišnji direktor bio Milkin i Smiljkin

Pre neki dan se moja Princeza, po ko zna koji put, nešto sporečkala sa najboljom joj drugaricom, i onda je, vrlo odlučno, došla sa zahtevom iz naslova.

Znam da će to mnogima zazvučati čudno - hoće dete pošto-poto da se vrati u tamo neku divlju Afriku, ali, ima ona svoje razloge.

No, da se ne pravim ja mnogo pametna - evo spiska zamerki moje Princeze.

1. Tamo sam imala kuću sa dvorištem!

2. Tamo nisam morala da pišem domaće ni da menjam smenu!

3. Tamo nisam razmišljala šta da obučem za školu!

4. Tamo su u školi deca ćutala na času!

5. Tamo su deca pristojnija!

6. Tamo je TV imala zanimljiviji program. Nije bilo glupih političkih emisija i grozne muzike!

7. Tamo me niko nije smarao!

"Društvo bez zajedničkih dobara je kao nebo bez Sunca."

Barbara Unmussig

Vorstand der Heinrich-Böll-Stifftung.

Drugi jedan citat koji je predhodio ovome pokazuje koliko je današnje društvo privatizujući sve i svašta, a osobito ljudske živote postalo neprirodan balast za ljude i prirodu.

Et quidem naturali jure 

communia sunt omnium haec:

aer et aqua profluens et mare

et per hoc litera maris.

CODEX

Sud je rekao da su deklaraciju doneli Đura i Pera. Iako su u trenutku donošenja deklaracije, Đura i Pera bili fizički u zgradi i sali skupštine Kosova, koja jeste Privremena institucija samouprave na Kosovu, oni su se potpisali kao Đura i Pera, tako da je sud našao da Privremena institucija samouprave na Kosovu nije donela nikakvu deklaraciju. I stoga deklaracija nije prekršila međunarodno pravo.

Sud se propisno obrukao. Njihovo objašenjenje je beskonačno komično. I tragično u isto vreme.