"כבוד ותהילה לאלוהים במרומי השמים,

ושלום על-פני האדמה לכל אוהביו העושים את רצונו!"

 "Слава и хвала Господу на висотама неба,

И мир над наличјима земље свима возљубљенима који творе вољу његову."

(לוקס 2:14, Лукас 2:14; превод  by Сркас)

Свим својим пријатељицама и пријатељима који славе Оу Си, желим пријатан и угодан Бадњи Дан и Вече, и миран и испуњен љубављу најрођенијих сам Оу Си.

Неприканима желим да вас барем мало изглоцка Ду' Душан Дуле Душко па, ако ништа, да се барем умањи количник мржње и таме у вама до догодине па да будете мањи слепци.

× Лепа вест, јавили ми Браћа Јеремени, урађена је и постављена табла на српском језику на реци Јордан - нико то није успео, ни тлачићи ни вучићи ни мачићи, већ мали срла са БГ/НС асфалта, уз братску помоћ мачванских хајдука.

Вамонос!  

Nauče nas, nekako, da gnev i prenos gneva znače iskrenost, da samo kad „puknemo" i poput bujične vode krenemo da prenosimo svoj celokupni, čisti, ničim ublažen gnev zbog nekoga i nečega, nauče nas, (nekako, a pogrešno), da samo tada govorimo stvarno ono što mislimo i da je samim tim prenos gneva u svakoj komunikaciji - super, odobravamo ga većinski. I retko se zapitamo „a šta nam je doneo taj transfer gneva i kakvog se dobra od toga desi"? Uz gnev se idealno slažu jake reči, verbalni seks i pretnje, prezir, uz grmljavinu gneva utihne svaka volja za dijalogom, jer gnev traži monolog, traži samo ćutljivo uživanje većine koja je isto gnevna, ali „navijački", u tišini. Šta nam je slatka hrana za prihvatanje takve „etike gneva", za volju da gnevom iskazujući nezadovoljstvo zbog postojanja nekog problema, istovremeno a oprečno u stvari - sprečavamo rešavanje?

Jedna stara poslovica kaže „u srdita popa prazni bisazi" (poslovice naše kulture i inače su zlatan kovčeg mudrosti narativa koje su nam ostavile mnoge prethodne bezimene generacije, svo njihov iskustvo skupljeno u metafore, ali katkada se čini da ih retko čitamo) i odnosi se na običaj da se „popu nešto daje" za uslugu koju obavlja. Čini se da ni na same popove ova poslovica ne utiče - češće su srditi i u „svom pravednom gnevu" nego što drugačijim pristupom pokušavaju da u „svoje bisage" stave nešto, materijalno ili ne.

Šta nam je hrana za gnev?

Nezadovoljstvo, ugrožavanje naših etičkih stavova, nepravde, svedočenje posledicama tuđeg gneva, osujećenost, osećanje da smo u bezizlaznoj situaciji, trpljenje, kinjenje, mržnja, poniženje, osećanje bespomoćnosti, omalovažavanje, osećanje ugroženosti tuđim postupcima ili rečima, nedostatak našeg autoriteta kod onih za koje smatramo da moraju da nas slušaju, bespogovorno, često želja za osvetom i najslađa hrana od svih - neodoljiva želja da se „ispraznimo", da se gnevom „naspominjemo majaka i sve rodbine" onima ili onome što nas iritira, nervira, što nam smeta, ma koliko „sitno ili krupno" bilo.

"It's Only Rock 'n Roll (But I Like It)"

Pobedili smo prvu. 

Energija koju ima ova ekipa,  još od pripremnog perioda, je fascinantna. 

Bjelica fantastičan u napadu, ali previše važnih prodatih lopti. Svi ostali uglavnom mlaki, ali pravi kada treba. Tipično. Mislim da možemo mnogo na ovom prvenstvu. 

Ovo je nastavak trola sa drugog bloga, gde sam malo preterao sa zloupotrebom domaćinovog strpljenja, pa sam rešio da otvorim poseban blog za ovu priču (a njemu - Nebojši Milenkoviću - se izvinjavam zbog "preotimanja teme").

Čitajući Lakofovu knjigu "Ne mislite na slona" i gledajući Haitovo TED predavanje o moralnim korenima liberala i konzervativaca počeo sam, svesno ili nesvesno, da klasifikujem ljude sa kojima imam kontakt, a posebno narod ovde na blogu, u kontekstu liberala / konzervativaca po "moralnim korenima", o kojima pričaju Lakof i Hait.

Gledajući meni još provokativnije Haitovo predavanje o potrebi većeg uključenja socijalnih psihologa sa konzervativnim uverenjima, pošto je trenutno ta oblast preko 99% popunjena liberalima, setio sam se blagotvornog prosvetiteljskog efekta koji je donosila Željka Buturović, dok je bila aktivnija na ovom blogu (npr. serija blogova sa recenzijama knjiga "prevedi me") i njenog poslednjeg bloga "zbijanje redova", o prestanku pisanja Slobodana Antonića u Politici, pre dve preduge godine.

Vučićevu "borbu protiv korupcije":

Bivša potpredsednica Delte Milka Forcan, odlukom Vlade, imenovana je za člana Upravnog odbora Narodnog pozorišta. 

Sa Milkinog ličnog sajta (www.milkaforcan.rs): “potpredsednik Delta Holdinga postaje 2003. i aktivno učestvuje u širenju poslovne mreže kompanije. U maju 2010, Milka Forcan prestaje sa radom u Delta Holdingu i fokusira svoje profesionalne aktivnosti na ekonomski i komunikacijski konsalting i lobiranje.”

     Veliko mi je zadovoljstvo što ovaj prostor mogu da ustupim jednoj maštovitoj i talentovanoj gošći, koja je za sve čitaoce i komentatore osmislila literarnu igru, kakve se ne bi postideli ni Kalvino, Adams, ili Tolkin.
     Gost autor na ovom blogu je Gospodja Klara, čiji vispreni i duhoviti komentari, poput ovoga, sigurno nisu promakli budnom čitaočevom oku. Učestvujte u igri i poštujte malobrojna pravila. ;-)

Galimatijas
(društvena igra)

"The message was: Be cool. Don't panic. Chaos is good. Chaos creates infinite possibilities."

...( One More For The Road)

"Da bih oživeo ponosni mramor tvog tela,

O, Safo, dao sam svu krv iz žila svojih"

...

"...Ona se živo okrete uz

Hau mač voč ?

« Bila jednom jedna devojčica i zvala se Crvenkapa. Bila je mlada, lepa i glupa. I to naročito ovo treće, jer mladost je prolazna, lepota je relativna a samo je glupost večita. Kako je lepo biti glup reče glista i pade na trup. Sirota je devojčica bila toliko monumentalno zaostala da je mislila da se deca prave od 3 kila mesa iz kasapnice »*

Danas je engleski jezik isto što je u vreme Sterije i Pokondirene tikve bio francuski. Ljudi koji ga govore nepismenoj svetini deluju mnogo obrazovanije nego što zapravo jesu i izazivaju