gost-domaćin: niccolo :)

Za mnoge događaje vremenski podaci variraju, ali ovde bi u fokusu trebalo da budu događaji kojima se precizno zna početak (kao npr. početak izgradanje Karlovog mosta 1357. 9. jula u 5:31 :)))
Tako novija istorija Rolan Garosa počinje tačno u podne 23. maja 2005. godine.

Nedavno je na kablovskoj emitovan dokumentarno-fiktivni film „Hjuston, imamo problem", na vrlo interesantnu temu. Naime, radi se o tome da su tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u svemirskoj trci učestvovala tri igrača - SAD, SSSR i Jugoslavija. Ipak, iako je priča po priznanju autora prilično netačna, interesantan je način na koji su, kako to obično biva, zajedno sa izmišljenim ubačeni i istiniti detalji. Kao i pitanje gde je stvarna granica između istine i fikcije.

DEDA i UNUK

Kakav promašaj!? Kakav dilentatizam!? Kakvo i koliko bacanje para? Kakav šamar istoriji i Karadjordjevićima, ma koliko loše mislio o toj dinastiji!?

Da

Evo kako nas je svet nekada video, samo mi nismo videli isto.

11. novembra 1918. godine u francuskom Kompijenju, potpisano je primirje između sila Antante i Centralnih sila. Nakon četiri godine okončan je veliki rat (mislilo se najkrvaviji i najstrašniji - ne sluteći šta će se desiti koju deceniju kasnije).

11. новембра 1918. године у француском

U traženju odgovora gde smo potrošili XX vek i kakvo nam je stanje nacije mislim da razmišljanje Latinke Perović o tome može biti vrlo konstruktivna dopuna i odgovor na mnoge teze Dobrice Ćosića, a i drugih. U tom smislu evo nekih sižea iz njenih razmišljanja o tome:

“Tvrdnja da je Srbija samo objekt istorije, žrtva interesa velikih država i koalicija malih, jednostavno nije istinita. Promišljanje vlastite istorije podrazumeva dešifrovanje ključnih protivrečnosti razvoja i ponuđenih strategija njihovog razrešavanja.

Mala, siromašna i neprosvećena zemlja – na početku XIX veka ni milion stanovnika, uoči Prvog svetskog rata tri miliona, od čega devet desetina čini seljaštvo – Srbija nije mogla iznedriti originalne ideje. Stvarna istorija društvenih ideja u njoj je istorija recepcije velikih evropskih ideja i njihove prerade do neprepoznatljivosti izvora.
Ne treba zaboraviti da su procesi kroz koje Srbija prolazi u XIX veku uporedivi sa procesima kroz koje je Zapadna Evropa prošla u XVIII, čak u XVII veku.

U šturom i lapidarnom saopštenju sa svoje 18. Sednice, održane 27.09.2012.g. Ustavni sud Republike Srbije je, u svega desetak redova, stavio tačku na sve pravne rasprave i polemike o tome da li je četnički ravnogorski pokret antifašistički i oslobodilački ili nije. Prema nalazima Ustavnog suda, nije.