Da u ovoj državi većini pripadnika elite* i vlasti praziluci iz dupetah vire zna se odavno, ali ne prestaje da me fascinira kako se i koliko puta to iznova pokazuje i dokazuje.

Što reče Jelica na blogu kod Mikela  LINKLINKLINKLINKLINK!!!!! stories only happen to those who are able to tell them.

Kad u nekom tabloidu pročitamo naslov, na pr. "Koja rasa žena je najprivlačnija?", uglavnom smo svesni kakvoće senzacionalističkih sadržaja dotičnih novina, i da je u pitanju šala, vic, zabava miliona...Ali, kad uvredljiv  naslov "“Why Are Black Women Less Physically Attractive Than Other Women?" pročitamo u renomiranom (?) magazinu, ili na sajtu, kao što je Psychology Today, stvari su ozbiljnije.

Prošle godine na  sajtu Psychology Today,   na blogu The Scientific Fundamentalist pojavio se članak s naslovom "Why Are Black Women Rated Less Physically Attractive Than Other Women" koji je napisao Dr Satoshi Kanazawa, psiholog (sociolog, antropolog) na London School of Economics, a do nedavno i stalni bloger sajta Psychology Today. Malo je reći da je taj blog izazvao pravu buru na tviteru, blogosferi i u javnosti uopšte. Zbog mnogo protestnih nota čitalaštva, uredništvo bloga je prvo probalo da  malo edituje naslov ovog članka, očigledno smatrajući da članak sam po sebi nije sporan.  Uskoro je ovaj članak  u potpunosti povučen sa sajta Psychology Today.

blog za uspostavljanje dijaloga

Davne 1997 godine, negde u kasnu jesen, može biti baš oktobra meseca, otišao sam do stana mojih roditelja. Jesenje večeri u Nišu znaju da budu prohladno prijatne. Uvek kad parkiram kola ispred zgrade, obuzme me onaj osećaj blage nostalgije za minulim danima mladosti koja traži ćutanje i budi sećanja samo na lepe trenutke. U toj samotnoj tišini sećanja, koja traje par desetina koraka između automobila i ulaznih vrata zgrade, uvek sam nalazio svoj mir. Te večeri, taj mir je izremetila, jedva čujna rečenica, koja je dopirala iz mraka pored stepeništa zgrade. „Ajde mali da nam ga lepo ti sada ispušiš“.

Ono što se ne može naučiti u školi, već predstavlja profesionalnu deformaciju, jeste brzina kojom se reaguje na opasnost za sebe ili druge kada se čuju „ključne“ reči. Dva poznata lokalna dripca, nalaktivši se na zgradu, držala su za mišice  komšiju iz zgrade.

Makron je najavio kako postoji mogućnost da granice šengenske oblasti budu zatvorene do septembra. 

Takođe, u sklopu takvih najava, za sada bojažljivo se promalja ideja kako će COVID-19 vakcina biti neophodna za prolazak granice. Sjajne vesti za sve teoretičare zavere, G5 frikove, facebook stručnjake i tviter manijake. Radujte se braćo jer ćemo konačno imati priliku da živimo život iz filma. Samo, to neće biti ni ljubić, ni komedija, ni fantazija, a bogme ni akcija, erotika možda, a drama svakako. :)

 LINK

Da se razumemo: nije to oduvek bilo tako. 
Ali sad jeste. Njena je poslednja. i prva. I ona u sredini.
Doduše, ne sećam se kako je bilo to kad nije bilo ovako, ali volim da mislim da je bilo lepo.

Prošle godine mi se ubio prijatelj. Uspešan, profesionalno ostvaren, sa sjajnom porodicom, drag, društven, dobar prijatelj, čovek o kojem je moguće reći samo najbolje. Družili smo se i privatno i porodično i profesionalno. Uvek je bio raspoložen, druželjubiv, ekstrovertan, sasvim u skladu sa svojom profesijom koja zahteva umetničko oblikovanje velike grupe tako da sve funkcioniše kao celina

EDIT: 
Na žalost, opet nemam vremena da napišem kako treba jer je ovo saobraćajno ludilo u Beogradu prešlo svaku meru pa se ništa ne stiže.

Ali, radi se o duhu Božića, predbožićnoj atmosferi koja se u Srbiji ne oseća. Od nekih 150 replika do sada samo su G. Cross i Beba Od Lončara razumeli šta sam hteo da kažem kad sam napisao da Božić u Srba nije pravi. Nije.

Kako to izgleda

Tako je mlađahna u farmerkama najavila punom Stravi Centru francuski film Ne osvrći se. Film je inače teško dno. Početak je bio dobar, obećavao totalno nadrealnu radnju, ali avaj! Scenario, koji verovatno nije prošao rigoroznu kontrolu latinoameričke soap-opera-mafije i, najverovatnije, bio okarakterisan kao dosadan i sa toliko opštih mesta i besmislenosti, što se neće prodati ako se pretvori u seriju sa hiljadama epizoda, pronašao je svoje mesto u najnovjoj francuskoj kinematografiji. Publiku je svakako privukla glumačka podela, tačnije dve ženske