Prije neki dan otkrih da mali od brata (12 god.) sluša Iron Maiden. O jbt, dakle ništa se nije promjenilo ... zadnjih trideset godina :)  Mejdeni i dalje spadaju u standardni set dječjih bolesti koje mnogi od nas dječaka jednostavno moraju da preleže. Neki se čak nikad ni ne izliječe potpuno. Neki ni ne žele da se liječe.

Poklanjaš mi cvet

Kao da sam pčela

Il' biljožder bedni...

Stihovi su Brane Petrovića. Smatram da su dobri za početak mini traktata o cvetu/cveću.  Brana je surovo konsekventan za razliku od:

Ovaj mirisni cvetak
koji meni si dao
predočava svršetak
našeg opojnog sna
jer polako već vene
ova ružica mala...

Sladunjavo kukumavčećeg apela

мени,тада заклетом фрутаријанцу , дрктава питија у тањиру са рутавим свињским ушима, изазивала је порив на подриг и бљув но она која ме је мамила за астал била је Љ. ненадјебива локална прцаљка, сезонска радница усодари моје сеоске Бабе

-ја примам све у себе па могу и твоју сурлетину, сећам се како ми је смешкајући се онако бећарасто указала

Četvrtak je, pa da ne kvarimo naviku... Autor me je upozorio da moram da stavim PG. Uživajte!  

Deset dana posle priznanja koje je savet poglavica objavio, započe defile ljudskih devojaka, kako bi izabrali one koje će biti odvedene u Šumu Trolova. Asa je bila na čelu vilenjačke izborne komisije, što joj, kao ženi koja se nije zanimala za sopstveni pol, i nije pričinjavalo neko posebno zadovoljstvo. Od nekoliko stotina kandidatkinja vizuelnim izborom odvojiše četrdeset i dve. Njih uvedoše u veliki kožni šator gde je Oler ispred vilenjaka zatražio da se skinu gole. Devojke to odbiše uz burno negodovanje i požališe se svojim poglavarima, koji su takođe bili prisutni. 

Kada su mu roditelji saopštili kako više nisu u mogućnosti da ga izdržavaju, Danil Ivanovič odlučio je da se zaposli. S obzirom da je voleo umetnost, pomislio je da bi bilo najbolje da postane kustos u Muzeju.

Pošto mu je bilo usput, svratio je kod direktora Ermitaža, inače porodičnog prijatelja, i detaljno mu izložio svoju nameru. Direktor Muzeja pažljivo je saslušao Danila Ivanoviča,

Prisluškuju nam Predsednika države!

Prisluškuju nam Ministra vojnog!

Sedam zlatnih pitanja kriminalstike glasi:

1. šta,
2. gde,
3. kada,
4. kako,
5. čime,
6. ko, s kim,
7. zašto.

Davne 1996. godine, pred izbore, glavni trač po gradu Nišu bio je o knjizi koju je izdao, u to vreme. Mr. Mile Ilić. Knjiga se zvala „Oči istine“. Ta knjiga je oličavala autokratski pristup političkom životu u Srbiji, posebno u Nišu. Pisali su se hvalospevi, veličala intelektualna snaga mr. Mileta Ilića. Samo mali broj pravih intelektualnih gromada mog grada imalo je snage da ukaže na pogubno dejstvo takvog narcisoidnog pristupa političkom životu, koji određuje sudbinu svih nas. Većina kvazi intelektualaca je aplaudirala i pomno čekala da skupi koju bačenu kosku neprikosnovenog vladara grada Niša. I onda se desilo da loše procene budu kažnjene katastrofalnim rezultatima SPS-a. Personifikacija svih promašaja bio je Mile Ilić.

Magla u glavi, magla u srcu, magla u duši, magla je svuđ oko nas! Populus odavno naviknut na maglu, tumara tamo amo, sudarajući se svaki čas, te s ovim, te s onim, oguljenih kolena, ulubljenih prsa, razbijene glave, o duši i srcu ne bih danas!

Uostalom, ko od nas, kažem nas, računajući tu i sebe, nije doživeo da mu se magla useli u glavu? Zamagli se tako um naš, najmaleckiju misao ne mož nać! Treseš i mlataraš glavom ne bi li rasterao maglu, kako ona narodna veli, da razbistriš glavu a magla još gušća, nožem bi je morao seć a i to ne bi pomoglo. Iskustvom

pisala sam već o textingu.dopalo mi se
kako je dejvid kristal branio pravo
tinejdžera, i nas starijih a znatiželjnih,
da menanjamo jezik u skladu sa tehničkim
novotarijama i uvećanjem brzine življenja.

e, a kako stojimo sa sextingom?

Četvrtak i za one koji bi da odmore od politike - vaše uobičajeno druženje sa Anonimnim_Autorom.

Da skratim priču - Un u akciji! 

Dve nedelje kasnije, u dvorani Majke Magle, sve četiri vile stajale su ispred Haldirovog prestola. Njihova mala misija na Krakhajmu proglašena je opštom katastrofom. Haldir je, naravno, imao doušnike među Torvildovim vikinzima i oni su, naravno, uglavnom tačno opisali šta se tamo dešavalo, uz malo ljudskog preterivanja, razume se. Prosto neverovatno, ali glas o tome je stigao mnogo pre nego što su se vesele vile pojavile, vodeći na dugom konopcu jednog zgodnog mladog preneraženog sveštenika i tri izmučene kaluđerice. Za razliku od severnjačkih morskih sokolova, vilenjaci nisu imali običaj da uzimaju zarobljenike, robove, niti išta slično. Vile su se u svojoj brizi da pošteno ispune zadatak, izgleda malo zanele.

Haldir je sedeo na svom velikom izrezbarenom tronu sa glavom u rukama, a Nim, koji mu je uvek stajao sa leve strane vikao je na skupinu iz sveg glasa. Sledećeg momenta Kju i Frija skliznuše nečujno u prostoriju i stadoše pored Sigruda Napovilnog malo udaljenog od grupe vila, jer je on ipak ovde imao status gosta. Tu su bili još Anunel i Nazz, Linelina deca, crveneći po običaju zbog majčinih postupaka, iako je trebalo da su se tokom vremena navikli na to... Ugledavši vilin-princa, zapenušali Nim osu viku i na njega:

- I ti, uobraženi balavče! Ti si nam je doveo. Misliš da je u redu da svaku divljakušu koja malo bolje izgleda zavileniš! Pogledaj sada šta je uradila... -