Levo & Desno

ja cu malo da sacekam M. Novkovica.

da stvarno, M.N. se bavio on-line metodama učenja na prošlom blogu, a ja skromno pokušavam da ukažem zašto

ako mi je dozvoljeno da primetim, oduvek sam smatrao Solženjicina vrhunskim naučnikom, zbog tajminga, rasporeda, veza između likova (The First Circle)

Ono što sam ja pominjao o PLE (Personal Lerning Environment) važi skoro sigurno i za napredovanje u umeću konceptualizacije - sve što treba raditi sa pojedincem je dati mu da sam bira nad kojim problemima će da se muči i češka glavu i samo ga usmeravati, ovlaš, tj terati da izabere neke mozgalice.

U konceptualnom pristupu igra je bitan element vs. ozbiljnosti iz Informacione ere, a nadovezuje se na storytelling ili po našem "pričam ti priču" umeću da se kompleksno i složeno objasni jednostavanijom pričom sa ličnim kontekstom. A počinje se sa učenjem i prevazilaženje mita o kreativnosti kroz vizuelne i kreativne metode.

Ako je učenje zasnovano na vizuelnom, onda pojedinac jednostavnom igrom može izbeći nepremostivost krajnjeg rešenja, nešto slično kao kada se deca igraju Supermena pa onda sa dva tri skoka imitiraju njegov let i onda dalje nastave da rade one druge stvari koje Supermen radi a oni ih mogu lako imitirati. Takvim pristupom se izbegava zaustavljanje pred nepremostivim problemima, zabavnije je i manje frustrirajuće, teži se i dalje konačnom rešenju i na kraju može da rezultira u rešenju koje je bolje od predpostavljanog najboljeg rešenja

Igra iz Konceptualnog dopunjuje nedostatke iz onoga što se podrazumeva pod Seriousness iz Informativne ere - inovativnost i kreativnost. A pričam ti priču pokušava da odgovori zašto nešto treba da postoji i koje su moguće opcije konačnog rešenja.

Dalje, dizajn (ne samo umetnički uobličen već i funkcionalan) biće ostvaren kroz sintezu pojedinaca sa različitim specijalnostima i sklonostima (ne-lineranog načina razmišljanja) koji će biti u stanju da pronađu sasvim nova rešenja.

D. Pink kaže nešto ovako
Budućnost će pripadati potpuno različitim pojedincima od današnjice, ljudima koji su kreativni i shvataju probleme okruženja, prepoznaju matricu, i prave značajnu kvantitativnu razliku u rešavanju.

učenje putem uviđanja!

Pominje se hands-on iskustvo u učenju nauka u ranom detinjstvu, jer su neka od istraživanja pokazala da deca gube interes za nauku posle desete godine.

Razvoj društva (treba da) ide kuda?

po duši Te loader šta Ti misliš, koje kuda?

kiki svuda.

zbog radi rime
nadam se da će i Čer da se bavi time,
a i loadera da trigeruje malo
pa da čujemo do kakvog mu je sveta stalo

loader
A možda i zamena pitanja .

Može, recimo - U kom pravcu ne treba da ide razvoj društva i zašto se to ipak neće desiti

baš najbolje razumela kakve veze ima Bayerov projekat "Making Science make sense" sa levom i desnom stranom mozga, to jest, sa tvojom temom.

Pošlo se od stanovišta da ako se ne inicira i podržava razvoj, da tako kažemo desne strane mozga, onda ti afiniteti kod dece polako slabe posle desete godine.

Korporacije kao Bayer zavise od kvaliteta ljudi koje upošljavaju i njihov interes je da imaju više široko obrazovanih (sa levim i desnim afinitetima) ljudi koji će održati i unaprediti njihov proizvodni koncept. Zbog toga je i njihov interes, kroz ovaj program, da podrže interes dece za nauku u tom kritičnom periodu.

Inplikacija Konceptualne ere je da za tim nema potrebe, ili ne baš toliko nasuprot široj slici, jer će se tehnički deo poslova obavljati tamo gde je jevtinije.

btw, Greg Babe je predsednik američkog ogranka Bayer-a. Glavni boss je Nemac, of course. :)

Tačnije, Gregory Babe je Predsednik i CEO Bayer Korporacije i Senior Bayer Representative za Kanadu i Ameriku sa ovlašćenjima za aktivnosti širom sveta uključujući international health care, nutrition i innovative materials group sa sedištem u Leverkusen, Germany, a takođe i CEO Bayer MaterialScience LLC.

vanja.t
kako ova teza može biti održiva u budućnosti?

Jednostavno rečeno, petljanje sa tehničkom stranom posla, sem ako nije high profile tehnologija (finansirana od strane vlade ili moćnih investitora) se ne isplati na zapadu. Ono što se isplati je razumevanje potreba korisnika (koji to mogu da plate) i prilagođavanje roba i usluga njima - čist marketing. Evo par malih primera:

a) na početku sezone sam nabavio biciklističke cipele DMT koje su čudo funkcionalnosti, dizajna i tehnologije.
Malo sam bio iznenađen kada sam video da se prave u Bosni, a ne u Italiji kao ostale koje posedujem. Potreba za takvim vrhunskim cipelama u Bosni je najverovatnije manja od dva para. Znanje kako napraviti vrhunski proizod dizajn, istraživanje novih materijala i njihove primenjljivosti, su i dalje u Italiji, ali se roba sklapa u Bosni gde je to jevtinije. Takođe, dobar marketing je obezbedio ovoj firmi prisutnost širom sveta a gde ima potrebe za njihovim proizvodom.

b) za gornjim primerom nema potrebe u Indiji jer i nema tako brzih bicikli za koje su potrebne ovako specijalističke cipele, a i gužva je u saobraćaju (da ne pominjem ogromno zagađenje u gradovima). U Kini takođe, više od dva tri para nije potrebno. Njihova vlada je razmatrala uvođenje obaveznih svetala za bicikle posle zalaska sunca, ali je od te mere odustala kada je shvatila da treba izgraditi 40 fabrika da bi se podmirile potrebe.

proizvodne kompanije će u evropi i usa tražiti samo distributere, a to što će im prepustiti dizajn i sl. biće u funkciji pospešivanja sopstvene prodaje i profita.

Ako govorimo o pojedinačnim primerima, onda je situacija raznolika i sve zavisi od strategije koja je primenjena u konkretnom slučaju.

Oni koji su prvi ušli u posao sa Indijom (govorimo o IT sektoru) već su je napustili i vratili se kući, a sve zbog insistiranja poraslih Indijskih IT provajdera na Intelectual Property pravima i prenaduvanom CMM rangiranju (reč je o kvalitetu). U međuvremenu oni su razvili modele koji će imati manje rizika i veću profitabilnost ako se kasnije primene u Kini ili negde drugde gde može da se formira kritična masa resursa neophodna za obimnije i profitabilnije poslove.

o ''značajnoj prednosti'' dizajna i konceptualnog razmišljanja nad inžinjerskim pristupom nema ni govora (niti je ikad bilo), osim kao piluli da zapadni svet lakše proguta nezaustavljiv put promena ka istoku

Knjiga Daniel Pinka Whole New Mind je popularna među studentarijom na zapadu i pišu se kritički radovi i prikazi o pretpostavkama koje su tamo iznesene. Podjednako hvale i kritike je upućeno autoru, ali ono što je sigurno je da ljudski mozak poseduje obe strane i da na jednom stepenu razvoja koji može biti različit za dve sredine (ili zemlje) prevagne valorizacija jedne strane, a za koju se predpostavlja da može ostvariti više u datom okruženju. Može se pričati o tome šta u tom konceptu nedostaje, koliko je realna, koje situacije će ga pospešiti ili omesti, itd.

Za predpostaviti je da high profile nauka i tehnologija u raznim granama neće biti transferovana ka isplativim proizvođačima jer se to ne radi ni danas (novi Fantomi se i dalje sklapaju u SAD, a proizvodnja Cesne je preseljena u Kinu da bi se dobila cena od 100k USD).

Ono što je meni bilo zanimljivo, nasuprot Konceptualnom modelu, je pristup Bayera koji je ipak u svojopj suštini konceptualistički a da se ne vidi na prvi pogled, jer favorizuje razvijanje interesa za nauku kod najmlađih.

Primer Bayera bi svakako dobrodošao i u zemlje tipa Srbije, da se pomogne malo osnovnim školama (a i na višim nivoima) od strane industrije u edukaciji i neposrednom kontaktu sa naukama.

maksa83

hbo vas "konsalting" :)))

Elem, kaže 'vako: gro mušterija su im - banke. Banke su generalno napunjene ljudima koji žive prilično lagodno i pri tome ništa ne rade, a ovo uključuje i njihov IT sektor, tako da kad treba nešto da se napravi bivaju angažovani spoljni konsultantni u svojstvu prodžekt menadžera, iako su banke već pune kojekakvih IT šefova i šefića..

Ovo je takozvani low-level consulting, tj nađi nekog da počisti ono što ti ne možeš iz ko zna kojih razloga a prvenstveno zbog odnosa u firmi - banci. Ozbiljnije konsultanske kuće se angažuju za predviđanje trenda na marketu i definisanje predloga najbolje moguće opcije koju firma-banka ima u tom trenutku ili bližoj budućnosti.

Verovali ili ne SEKA je bila predviđena u vrlo tačnoj meri i sa pripadajućim posledicama, oni koji su vodili računa o tom trendu su izbegli ili minimalizovali njene posledice veštim restruktuirianjem kada je to imalo smisla. Ili kako reče Makijaveli o tuberkulozi u njegovo vreme, ako se otkrije na vreme, a to se teško dijagnostikuje - nema problema, kasnije kada svi vide da je reč o tuberkulozi - tada je kasno...

dragan7557
Jedini koncept koje korporacije imaju je maksimiziranje profita na stetu ljudi koji u ovom procesu nasilno ucestvuju.

Ima tu svega i svačega, počev od uništavanja prirodnih resursa nerazvijenih i slabije razvijenih zemalja, kolateralnih ljudskih šteta koje se mere u milionima, korupcije, pa do elitizma koji računa na usporeni razvoj siromašnih.i njihovo neminovno prihvatanje uloge koja im je namenjena.

Svakako da se treba suočiti i razumeti posledice jer to može pomoći njihovom eliminisanju ili ograničavanju u budućnosti, baš kako se to objašnjava u postavci Konceptualne ere - voditi računa o široj slici.

Dobri pokazatelj uspešnosti internacionalnih društveno ekonomskih odnosa su i ciklične i sve učestanije SEKA koje nastaju na ovom tipu profitne arogancije i ne prihvatanju promenjene društveno ekonomske realnosti.

и дал' сама баш шљака оцебе
јер се после, кад забрља, вади

Eh gosn Čer, kod Vas su izgleda obe strane podjednako razvijene (neki kažu da kad se mućne glavom onda se i to podjednako raspodeli), i kad bolje razmislim Vi ste odličan primer strogo tehničke osobe do 3pm koja se transformiše
u ovu poetsku i konceptualnu koju svi dobro poznajemo.

Hvala na druženju i poetskom prikazu

Vojislav Stojković

Informativna era, konceptualni model, konsalting, insultanting... sve je to OK, ama ko će da zasuče rukave i da radi.

Kako ko? Pa Kinezi, Indijci i drugi koji su jevtiniji a nisu skupi za održavanje.
Što kaže moj prijatelj - Najveća uvreda u referenci mi je kada se o meni govori kao hard working osobi, a ja bih hteo smart working...