gost autor Miloslav Samardžić
Nepisano pravilo glasi: jedna slika govori više od 1.000 reči. Zato prilažem 20 slika i demantujem romane Dobrice Ćosića "Daleko je Sunce" i "Deobe". Partizane, kojima je i sam pripadao, Ćosić je opisao kao narodnu vojsku i oličenje dobra, dok je četnike prikazao crnje i od samog đavola.Ali, na Ćosićevu žalost, ostalo je mnogo fotografija, koje nam govore ko je uistinu kakav bio. Mada je za njihovo posedovanje režim za koji se Ćosić borio svirepo kažnjavao, sačuvani su čak i snimci oslobođenja Kruševca, 14. oktobra 1944. godine. Toga dana četnici su savladali nemački garnizon, a narod ih je dočekao kako dolikuje: buketi cveća, osmesi, ruke u znak pozdrava (slika 1)
kliknuti na fotografije za vecu rezoluciju
Грађани су се окупљали и испред споменика Косовским јунацима, у самом центру (слика 3).
Испред споменика је поздрављен и почасни вод четника (слика 4).
Било је весело и на улицама. Овде видимо четнике и грађане, са америчком и совјетском заставом (слика 5).
Из села Велика Дренова само једна особа провела је рат у партизанима - Добрица Ћосић. Тако је он, поред свега осталог, пропустио и велики слет који су 7. маја 1944. године у Великој Дренови организовали четници 1. трстеничке бригаде Расинског корпуса. На овом снимку из Велике Дренове, испред раздрагане дечурлије стоје: са заставом, Мирко Бајић, студент права, са аутоматом лево, Миодраг Топличић, учитељ, десно Радомир Борчевић< лево са карабином, Томислав Топличић, десно Раде Катић (слика 7). Сви су из суседног села, Медвеђе.
Фотографија бр. 8 снимљена је на мосту у Медвеђи. Овековечени су омладинци из Медвеђе док се враћају са слета у Дренови. Снимак документује колико је омладине било у четницима из само једног села. Командант Ћосићевог Расинског партизанског одереда, Малиша Секуловић, пише да је током 1943. године та јединица имала укупно 40 партизана, што је, као што се види, мање од бројног стања четничке омладине у само једном селу Расинског округа.На фотографији бр. 9 јасно се виде лица три четничка омладинца из Медвеђе, приликом полагања заклетве 1941. године. Са леве стране је Милован Ђукић. Он је преживо Босанку голготу, после рата је робијао, преминуо је 1995. године. У средини је студент Мирко Бајић. Њему се крајем 1944. губи сваки траг. Десно је Раша Дубљанац, несвршени богослов.
Следећа фотографија, бр. 10, настала је 1942. године, у Вулином забрану крај Медвеђе. Група четника слуша Радио Лондон. Десно седи капетан Радослав Филиповић, командант 1. трстеничке бригаде Расинског корпуса (нестао је у Босни пролећа 1945).
Погледајмо још неколико фотографија четника из Ћосићевог родног краја.Слика 11: Са шалом је Живадин Андрејић из Медвеђе. Заробљен је од комуниста и стрељан у Крушевцу 1944. године. Са његове леве стране је његова жена Дивна. Други четник је Радомир Здравић из Медвеђе, такође стрељан у Крушевцу 1944. Припадали су 1. трстеничкој бригади.
Слика 12: Четници 1. трстеничке бригаде, с десна на лево: Живадин Андрејић, Драги Драшковић, Обрад Миливојевић, Раде Живковић и непознатиУ Крушевцу и околним селима и варошицама, Ћосићеви другови убили су, према свом партијском програму, хиљаде људи. Из књиге свештеника Драгића Илића ''Топле сузе на путу за Јерусалим'', сазнајемо да су нарочито волели да убијају на верске празнике. Такође, да су убили и 30 свештених лица Српске православне цркве.
Јереј Животије Поповић, парох беловодски, погубљен је уз велико мучење, у ноћи између 13. и 14. новембра 1944, на Багдали.
Свештеника Душана Поповића, пароха велућког, натерали су да чита опело самоме себи, а потом су га свирепо мучили док није издахнуо. То је било на Светог Николу 1944, у Пакашници.
У порти Манастира Свети Роман комунисти крајем 1944. само у једном дану убијају 18 богословаца и студената Теолошког факултета.
''Не бојте се оних који убијају тело а душе не могу убити. Него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу (Мт. 10, 28).''