Jednom zločinac - uvek zločinac!

Gost autor: Srđan Lukić

U četvrtak 16. septembra  pred Višim sudom u Beogradu održano je prvo ročište u procesu rehabilitacije četničkog generala Draže Mihailovića. Podnosioci zahteva su u obrazloženju istakli da je general bio unapred osuđen i da je suđenje bilo samo forma, da Draža nije imao kontakt sa svojim advokatom pre suđenja, da nije imao uvid u spise i da je suđenje bilo održano samo u jednom stepenu, bez prava osuđenog na žalbu i zbog toga traže da se presuda poništi.

Ono što je u startu evidentno je to da podnosioci zahteva ni ne pokušavaju da uđu u suštinu presude a što je i logično jer je na suđenju nedvosmisleno dokazano da je Mihailović kao glavnokomandujući tzv. Jugoslovenske vojske u otadžbini (1) sarađivao ne samo sa srpskim kvislingom Milanom Nedićem već i sa grčkim, albanskim, bugarskim i mađarskim fašistima (2) izdavao direktne naredbe za napade na Narodnooslobodilačku vojsku (3) predavao zarobljene partizane nemačkim okupatorima (4) lično naredio učešće četničkih jedinica u zajedničkim fašističkim operacijama protiv Narodnooslobodilačke vojske u okviru IV neprijateljske ofanzive (Bitka na Neretvi) (5) od 1941. redovno održavao komunikaciju sa nemačkim oficirima (6) odobrio svojim komandantima na terenu saradnju sa nemačkim, italijanskim i bugarskim okupacionim trupama od kojih su redovno dobijali pomoć u oružju, municiji i hrani u cilju suprotstavljanja Narodnooslobodilačkoj vojsci (7) lično naređivao ubijanje zarobljenih partizana i teror na civilnim stanovništvom (Vranić, Drugovac, Boleč, bijelopoljski srez, čajnički srez, fočanski srez, pljevajski srez) (8) pred kraj rata formirao terorističke grupe u saradnji sa Gestapoom.

Veoma je važno istaći i to da sam Mihailović i njegov advokat na suđenju nisu ni pokušavali da ospore ove navode već su odbranu sveli na to da pokušaju da dokažu da sam Mihailović nije imao nikakvog uticaja na pomenuta dešavanja već da je sve to izvedeno bez njegovog odobrenja i znanja. Tužilaštvo je međutim preko pisanih dokumenata i izjava mnogih svedoka dokazalo da to nije tačno već da je Mihailović imao ne samo uvid u dešavanja već ih je i sam svojim postupcima i naređenjima lično kreirao.

Uopšte nije sporno da je suđenje imalo političku konotaciju pošto su sva suđenja nakon II svetskog rata to imala, uključujući i najpoznatije suđenje u Nirnbergu kada su zločine počinjene od strane Nemačke doveli u vezu sa nacističkom ideologijom. Pa opet nikome normalnom ne pada na pamet danas da rehabilituje Geringa i ostale pozivajući se na to da je "suđenje bilo političko". Ni Gering ni Mihailović nisu osuđeni zato što su gajili određene političke ideje već zato što su im na teret stavljene konkretne stvari koje su uradili. To što je jugoslovenska komunistička vlast nakon svega to suđenje koristila u političke svrhe ni u kom slučaju ne može da ospori Mihailovićevu krivicu za konkretne stvari koje su mu stavljene na teret.

Formalni razlozi koje neočetnici danas pominju kao razlog za rehabilitaciju možda i stoje ali nikako nisu dovoljni da se izvrši sama rehabilitacija. Jasno je da su svi oni, na čelu sa Dražinim unukom vođeni isključivo ličnim i ideološkim razlozima a ne željom da se postigne nekakva pravda. Da im je do pravde tražili bi ponovno suđenje ali pošto znaju da ni na ponovnom suđenju general Mihailović ne bi imao nikakve šanse da se izvuče krivice oni na ovaj kozački način, koristeći opštu atmosferu u srpskom društvu koja je danas veoma afirmativna prema četničkoj ideologiji, upravo na jedan montiran i fingiran način kako već bezuspešno pokušavaju da okarakterišu samo suđenje iz 1945. žele na o-ruk i povuci-potegni silom da Dražu oslobode odgovornosti i krivice za ono što su on i njegovi četnici učinili u II svetskom ratu.

E pa neće proći!