Rezultati kosovskih izbora..šta nam govore?

Slobodan Petrović - lider NLP

http://www.novossti.com/2010/12/najvaznije-je-ucestvovati/

To i nije bilo tako teško jer sam na Kosovu u poslednjih mesec dana bio u tri navrata i mogao iz bliza da vidim atmosferu.

Rezultati još nisu službeno objavljeni, ali ovi što su dati preliminarno i neslužbeno stoje i siguran sam da tu neće biti značajnijih odstupanja.

Dakle, pobednik izbora je Hašim Tači i njegova stranka sa 31 procentom, drugi je Isa Mustafa i Demokratski savez Kosova sa 25, treći Albin Kurti i "Samoopredelenje" sa 16, četvrti Ramuš Haradinaj sa 12 i peti Bedžet Pacoli sa 6,5 posto. Žao mi je, i mislim da je šteta što u kosovski parlament nije ušao mladi Ilir Deda, koji je za malo ostao ispod cenzusa od 5 posto.

Srbi južno od Ibra, kojih na biračkim spiskovima ima nešto više od 50.000, izašli su u skoro istom procentu kao i Albanci. Njih, preko 20.000 izašlo je na birališta i biralo između 9 lista. Skoro dve trećine srpskih birača poklonilo je poverenje Nezavisnoj liberalnoj partiji, i može se očekivati da će Srbi pored 10 zagarantovanih osvojiti još pet dodatnih mandata. Ako se ima u vidu da manjinske zajednice u kosovskom parlamentu imaju još deset mandata (Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije i Egipćani) onda je lako izračinati da manjinski predstavnici čine više od jedne šestine kosovskoga parlamenta. Da su izašli Srbi sa severnog Kosova taj broj bi bio veći za još 5 - 6 poslanika, i manjine bi činile petinu parlamenta. No, šta je, tu je.

Izbori na Kosovu su pokazali neke opšte karakteristike koje ovde želim da naglasim..

a) broj upisanih birača nije realan ( više od 1.600.000 ). Birački spiskovi su "prepumpani" pa se može tumačiti da zainteresovanost biračkog tela nije velika, jer ispada da ih je na izbore izašlo manje od 50 posto, što nikako nije tačno. Po mojoj proceni, realno biračko telo na Kosovu ne prelazi više od 1.300.000 ljudi.

b) Srbi južno od Ibra su izašli na izbore u velikom broju iako je poruka vlade Srbije bila da ne izlaze, ili se mogla čitati kao vrlo dvosmislena.

c) Albansko biračko telo je u ogromnoj većini podržalo samostalan nastup Kosova i nije se priklonilo ideji "Samoopredljenja" Albina Kurtija jer je ta stranka dobila 16 posto albanskih glasova, a jedina je nudila opciju ujedinjenja svih Albanaca. Taj procenat nije mali, ali generalno jeste pokazatelj raspoloženja među kosovskim Albancima u pogledu državnog pitanja.

d) U postizbornoj kombinatorici, vladu Kosova neće biti moguće konstituisati bez srpskih poslanika i oni će biti tas na vagi.

e) Motivaciju Srba na Kosovu (bez severa) da izađu na izbore u skoro istom procentu kao Albanci treba gledati kroz činjenicu da  su prošle godine osvojili lokalnu vlast u nekoliko opština i da su te vlasti učine dobar pomak u popravljanju opštih uslova njihova života, ali i kao na nameru da učestvuju aktivno u dijalogu koji će uslediti između Beograda i Prištine.

f) Značajnu ulogu srpskog faktora u kosovskom parlamentu i vladi, Beograd može sada objektivno ojačati ili oslabiti. Ukoliko legalno izabrane srpske predstavnike Beograd prihvati i prizna, oni će postati veoma bitan faktor. Ako ih ne prihvati, njihov uticaj će slabiti i u kosovskim institucijama. Do sada ih nije prihvatao, pa se dogodilo to da je predsednika najznačajnije srpske stranke na Kosovu, Petrovića, dva puta primao Barak Obama, a ni jednom Tadić. Za dobro srpske zajednice na Kosovu, tu praksu treba menjati.

Eto...