ZASTARELOST - ENDEMSKI SINDROM ILI ... ?

Autor: Rodoljub Šabić

Pod naslovom „Prekršajni sud štiti direktore i ministre“ jedan visokotiražni dnevni list danas piše o tome da je iz Prekršajnog suda u Beogradu posle skoro godinu dana od pokretanja postupka „izašla“ prva presuda protiv jednog iz grupe direktora republičkih direkcija i uprava, protiv kojih je Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti još početkom godine, nakon sprovedenog nadzora podneo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka zbog neizvršavanja elementarnih obaveza utvrđenih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

List piše da je reč o presudi kojom je oglašen krivim za dva prekršaja iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i kažnjen sa dve novčane kazne direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i naglašava da o mogućim sličnim rezultatima u postupcima protiv direktora drugih republičkih organa nema nikakvih informacija.

S obzirom na to da se radi samo o prvostepenom postupku i s obzirom na protok vremena i kratke rokove za nastupanje apsolutne zastarelosti (dve godine), ocenjuje da ovakvo „ažurno“ postupanje Prekršajnog suda najverovatnije vodi ka nastupanju  zastarelosti, te da će direktori najverovatnije izbeći odgovornost.

I podseća da je u jednom drugom, još interesantnijem slučaju, mogućnost nastupanja zastarelosti i veća, gotovo izvesna. Naime, Poverenik je pre podnošenja zahteva za  pokretanje prekršajnih postupaka  protiv grupe direktora, još 2010. podneo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u Vladi Srbije, a da u tim postupcima nije doneta ni jedna presuda niti je list o tome od Prekršajnog suda  mogao dobiti informacije pa na osnovu svega toga zaključuje kao u naslovu - da sud štiti direktore i ministre.

Postupci o kojima je reč, u najdoslovnijem smislu, su prvi takve vrste kod nas.  Zato je zaista veoma važno da budu okončani na valjan način. Upravo zato smo, moji saradnici i ja, nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i otvaranje pitanja odgovornosti i započeli od „vrha“ državne piramide, od Vlade, odnosno ministarstava i republičkih uprava. Smatrali smo da oni treba da budu primer drugima. Najbolje je, naravno, da primer bude pozitivan, da se ogleda u striktnom poštovanju zakonskih obaveza. Ali, ako već nije tako onda je važno da za primer posluži dosledna primena pravila o odgovornosti za kršenje zakona. Zato mislim da je bez sumnje izuzetno dobro i korisno da se mediji bave ovom temom.

Ipak,i uz jak osećaj da su šanse za masovno nastupanje zastarelosti sasvim realne i uz puno razumevanje  za „alergičnost“ naše javnosti prema njoj (potenciranu nedavnom oslobađajućom presudom M.Miloševiću u postupku zbog batinanja pripadnika „Otpora“ ili Vladiki Pahomiju zbog optužbi za pedofiliju ili nizom oslobađajućih presuda eksponentima Miloševićevog režima), ne mislim da bi valjalo  Prekršajni sud  oglasiti „glavnim krivcem“ pre sagledavanja i nekih činjenica na koje on nema uticaja.

Neke od tih činjenica su u faktičkoj a neke u normativnoj sferi. A neophodno je menjati ih, ne samo zbog slučajeva o kojima govorimo već generalno, zbog normalnog funkcionisanja sistema odgovornosti.

Je li npr. moguće ignorisati činjenicu da je Prekršajni sud u Beogradu u toku 2010. godine bio suočen sa 225 hiljada predmeta. Rešio ih je 88.806. Od tog broja nešto preko 40 %, tačnije 36.201 predmet okončan je rešenjem o obustavi postupka, u velikoj većini najverovatnije, zbog zastarelosti. Koliko je ovakav rezultat (ne) vredan,  treba ceniti i kroz činjenicu da je Sud radio sa jedva nekih stotinak sudija.

Ali ako je popravljanje na bolje ovakve objektivne situacije otežano lošim materijalnim i finansijskim okolnostima to ne važi za drugu mogućnost kojom bi se doprinelo doslednijem ostvarivanju principa odgovornosti. Mislim na izmene zakona kojim bi se produžili rokovi zastarelosti u svim slučajevima u kojima su za prekršaje odgovorni nosioci vlasti. S tim u vezi vredi podsetiti na odgovarajuću inicijativu  koju je „Transparentnost Srbija“ još letos podnela Ministarstvu pravde a koju je i poverenik formalno podržao. I konstatovati da je šteta što je odgovor na inicijativu izostao. Pozitivan, naravno.