ZAKONI ILI FIKUSI?

Autor: Rodoljub Šabić

„Mi imamo odlične zakone ali je problem što se slabo primenjuju."
Ne znam kako Vas ali mene ova već oveštala a besmislena fraza baš nervira. A eto, upravo na nju me podsetilo saopštenje NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) o kome danas piše neki naši mediji.
Tamo, u tom saopštenju, pored ostalog, stoji npr. i to da Ministarstvo životne sredine od 34 podzakonska akta koji su uslov za primenu Zakona o planiranju i izgradnji iz septembra 2009. nije usvojilo 13, iako je poslednji rok istekao još 11. marta 2010. Ovo ministarstvo, po NALED-u rekorder u docnji (oko 800 dana) nije donelo, pored ostalog, pravilnike o načinu vođenja građevinske knjige, davanju i oduzimanju dozvole za odgovornog urbanistu, sadržini projekta rušenja ...
Isto tako, tamo u saopštenju stoji i da Ministarstvo poljoprivrede i trgovine nije usvojilo čak 8 od 11 podzakonskih akata bitnih za primenu Zakona o trgovini iz avgusta 2010., iako je od isteka poslednjeg roka proteklo gotovo godinu i po dana.
Tamo stoji i da Ministarstvo finansija više meseci docni sa donošenjem podzakonskih akata bitnih za primenu nekoliko važnih zakona, poput Zakona o tržištu kapitala ili Zakona o finansijskom lizingu. Stoji i da Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku mesecima kasni sa više podzakonskih akata bitnih za primenu Zakona o energetici.
Prema izveštaju NALED-a ipak bi kao najozbiljniji pretedent na titulu nosioca neslavnog „rekorda" trebao da figurira Zavod za intelektualnu svojinu, jer „ni jedan od 8 podzakonskih akata koji se odnose na Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna nije usvojen, ni 790 dana po isteku roka."
Zvuči „dobro", ali znam i za „bolje". NALED se bavi ekonomskim razvojem i njegova pažnja je koncentrisana na tu oblast. Da je više pažnje usmerio na neke druge oblasti svakako bi morao da spomene neke još „spektakularnije" rezultate od pomenutih.
Npr. dva primera iz oblasti kojom se bavim.
Eto, Zakon o tajnosti podataka stupio je na snagu 24. 12. 2009. godine. Zakonom je bilo predviđeno da u roku od 6 meseci Vlada donese više podzakonskih akata bez kojih njegova primena praktično nije moguća. Akti još nisu doneti, a rok od 6 meseci istekao je 24. 06. 2010. godine, znači pre 728 dana!
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, stupio je na snagu 04. 11. 2008. godine. Ostavio je rok od 6 meseci za donošenje podzakonskih akata, među kojima je svakako najvažniji trebalo da bude Uredba o zaštiti naročito osetljivih podataka koju je trebalo da donese Vlada Srbije. Bez te Uredbe, „posebna" zaštita ovih podataka utvrđena zakonom je samo prazna proklamacija. Ali, nadležno Ministarstvo pravde nije pripremilo i predložilo Uredbu, pa je Vlada „naravno" nije ni donela. A rok za donošenje istekao je, verovali ili ne, pre 1.113 dana.
Zar ove činjenice ne govore o besmislenosti fraze o „dobrim zakonima koji se slabo primenjuju". Zakon ne služi za ukras, nije fikus, zakon je mnogo više od komada papira, od nekoliko stranica Službenog glasnika, on je nešto što bi se neminovno, upravo na način utvrđen u njemu, moralo odražavati na realan život. Ako nije tako onda ili nije dobar ili nije zakon.
A oni koji nas uveravaju u obrnuto, svesno ili ne, ostavljaju odnosno šire prostor za „rešavanje problema" ne u skladu sa zakonima već u skladu sa „odnosima snaga" (političkih ili ko zna kakvih drugih), dakle, u krajnjoj liniji za bezakonje.