Maši, rukama svojim!

Cjeli je dan bilo mracno i oblacno. Kao da je zadnjem danu stare godine vec svega bilo dosta pa se tromo i mrzovoljno vukao kroz vlastite tamne oblake. A i kisa se nesto neckala. Kao da je i njoj bilo ljeno da se posljednji put stare  godine  baci u narucje  zemlje.

Jedino je temperatura znala  kuda ide na izmaku stare godine, iako je bilo ocigledno da "vozi" suprotnim smjerom. Stepeni su  gotovo u stopu pratili sate. Tako da je  u 17 casova bilo isto toliko stepeni.

I dok su termometar  i  casovnik vodili mrtvu trku  tog zadnjeg decembarskog dana, komsilukom  je odjeknula sporadicna, ali ipak  glasna, paljba petardi i pokojeg vatrometa.

Jedino objasnjenje za ovu nicim izazvanu novogodisnju paljbu u pet popodne  bilo je da neke komsije, iako  zive i rade po srednjeamerickom vremenu, ne propuste priliku da isprate staru godinu racunajuci srednjeevropsko vreme.

E sad, zamjerio bi ja njima i cudio se da je makar razlika izmedju te dve vremenske zone identicna razlici izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara . Ovako, ostalo mi samo da cutim, il da gundjam o trnu u oku ex brata moga.

Izasao sam van na kratko.  Pogledao na sat i lako utvrdio trenutnu temperaturu. Boze, da dan ima 30, umjesto ta 24 sata, mogli bismo na bazen za novu godinu.

I onda se stropostao jedan polusatni pljusak. Pravi proljetni . Pratio nas do restorana u centru. I nije stao dok nismo, polumokri ili mokri, usli unutra.

Unutra je bilo naravno mnogo suvlje, ali i hladnije nego vani.

Prisustvo  meni najdraze osobe u saradnji sa crvenim  vinom, pa sve u dosluhu  sa zvucima  flamenka  garantovali su dosad najkraci, a meni najljepsi novogodisnji docek.

U godini iza nas, kao i u  mnogima  prije nje, nije manjkalo tragicnih dogadjaja. Tako je to u zivotu- radosti nikad previse, tuge nikad premalo.

Mi, ljudi, jesmo sebicna stvorenja, ali taj nash sebicluk nije vazda negativan.  On nam nekad omogucava da sebicno uzivamo  u nama velikim i vrednim, a opet za covjecanstvo nebitnim stvarima.  

Ja  svima nama u novoj godini zelim sto vise takvih  koraka, malih i mozda totalno nebitnih za planetu il globalno zagrijavanje,  a opet velikih i vrednih za  svakog od nas ponaosob.