Razglednica iz Bankoka, 1. deo

Bankok ne lici ni na jedan drugi azijski grad koje sam do sad videla. Nema bede na ulicama, sto ne znaci da je nema generalno (a i one gorepomenute devojcice svakako spadaju u opsti pojam bede...). Nema prosjaka kao u Indiji. Ne spotices se o gubavce, o hendikepiranu decu, o ljude bez ruku ili nogu...

Slecem u Bankok oko 14h30 u subotu, obucena za Oslo. Crne pantalone, rolka i jakna koja podnosi 0 stepeni. Izlazak iz aviona je pravi sok. Temperatura blagih 40 u hladu, a vlaga takva da ti se odmah kosulja zalepi za ledja. Munir i ja prodjemo pasosku kontrolu i cim sam se docepala kofera odlucim da proverim da li je lokalni wc dovoljno velik da se taj kofer otvori i iz njega izvadi nesto letnje odece. Nekako ne mogu da istrcim u tropsku atmosferu Bankoka u krznenim cipelama. Presvucem se i eto mene spremne za nove radne pobede. Ne osecam umor, jer sam spavala iz sve snage u avionu. Dobro, neke pilulice su mi malo pomogle, a i casa vina. 

Na ulicama grada vlada neopisana guzva. Naravno, to se ne moze uporediti sa Nju Delhijem na primer. Tamo je mnogo, mnogo gore, jer tamo ima krava, pasa, koza na ulicama (naime, broj ucesnika u saobracaju u Indiji je jedno 20 puta veci nego u Bankoku). Veoma je bitno shvatiti da nije katastrofalno lose. Samo je stalno zaguseno i uzasno zagadjeno. Milicioneri nose gas maske, kao i vozaci motocikala. Automobili su u odlicnom stanju. Nisam videla ni jednu jedinu krntiju na ulici (recimo u Egiptu je upravo suprotno). Taksisti su jarkih boja i ne mozes ih zaobici. Pri tome je nemoguce provesti duze od jedan minut cekajuci prazan taksi. Ima ih na milione! Kad kazem taksi mislim na automobile taksije, kao sto su kod nas recimo. Ali, postoji i tuktuk. To je takodje taksi, samo sto nije automobil. Nikad nisam sela ni u jedan tuktuk. Prosto zato sto nemaju klimatizaciju, a o tome da ti se sva prasina Bankoka zalepi za lice da i ne govorimo.

Saobracaj u Bankoku je samo na prvi pogled ludnica. Na drugi pogled je jasno da se pravila postuju, da je moguce preci ulicu cak i ako nisi gerilac i da generalno tu nema nista opasno. Nije kao u Egiptu gde svi nesto trube ili potplacuju policajce koji prave red, pa masu rukama kroz prozor automobila (gore dole nije isto kao i  ukrug). Ma ni prineti! Jedini objektivan problem su neopisive saobracajne guzve. Jednom smo proveli 45 minuta u taksiju ne znajuci zasto je zagusenje. Odmah ti je jasno da je jedini nacin da se bude smiren u toj situaciji je da se bude budista. Sve je mirno, sve je ok, a to sto ces mozda da promasis avion, nema veze. Visa sila. Uostalom, krenuti iz hotela izmedju 8 i 9 ujutru je suicidalno. To znaci da ces provesti u taksiju bar sat ipo. Srecom, svi imaju er kondisn, pa je podnosljivo. Doduse, muzika koju ti pustaju sa radija i nije neka. To lici na neko mijaukanje, zavijanje, cvilenje.

Dodjem u hotel. Odlucim da se okupam posle celonocnog puta. Za divno cudo, kada se napuni blago zuckastom vodom (niposto providnom ! to nismo videli u 5 dana na Tajlandu). Okupam se drzeci cvrsto zatvorena usta sto nikako nije lako u mom slucaju.

Piti ili ne piti, pitanje je sad

Kad smo vec poceli o vodi veoma je bitno da progovorimo o klimi. Klima je tropska i to izrazito. Kosulja se lepi za telo i znoj se sliva sa tebe sve vreme. Nekako osecas potrebu da pijes vodu. To je onako dosta neophodno. E sad... To je korisno i zdravo, ali ne sasvim. Veliki problem Tajlanda su toaleti koji su bez tekuce vode. Dilema je egzistencijalna: piti ili ne piti, pitanje je sad?! To da u toaletima nema sapuna, peskira i papira, to se valjda podrazumeva. Ma k'o u Srbiji...

Ako je k'o u Srbiji, gde je onda tu moj problem? Zasto se ja bunim? Pa bunim se jer je klima tropska! U Srbiji nije, mozes da se uzdrzis da pijes. Ovde nikako ne mozes. Temperatura je 36 u hladu, a vlaga nenormalna. Srecom nije bilo mnogo sunca, nebo je bilo oblacno. Ne smem da zamislim istu amosferu sa suncem...

Kupusi i kondomi

Predvece, Rita me saceka u holu hotela, pridruze nam se Munir i Pasi i kao ajmo zajedno negde na klopu. Rita je vec rezervisala kod Kupusa i kondoma. Malo se zglednemo, ali kao sve je u redu. To je veoma blizu naseg hotela. Izadjemo na jednu veliku ulicu pa udjemo u neki budzak prolaznog tipa. Meni se malo ledi krv u zilama, ali nova sam pa nista ne razumem. Kasnije cu tim istim budzakom ici sama bez ikakvog straha, na sve se covek navikne, a kako nece zena ! Dodjemo u restoran. Osnivac je krenuo od obrazovanja tajlandske populacije da moraju da se zastite seksualno i da ne prave decu (i bolesti!) bez kontrole. Napravio NGO, poceo da pomaze lokalnu narodnu radinost, otvorio prvo radnju, a sad vala i restoran. Restoran je nasiroko poznat i postoji u svim vodicima o Bankoku. Klopa je odlicna, a dekoracija krajnje nesvakidasnja.

Nocna pijaca

Posle vecere kod Kupusa i kondoma, Rita odluci da bi bilo bajno da me povede na nocnu pijacu Bankoka. Uskoro cemo saznati da je ceo Bankok jedna velika pijaca koja radi 7 dana nedeljno i to 24 sata. Ne postoji ni jedan minut kad nije moguce kupovati. A nocna pijaca je posebna prica...

Krenemo iz kupusnog restorana nebeskim vozom (skytrain). Sta je sad pa to ? E pa to ti je metro, ali ne pod zemljom, nego nad zemljom. Neopisivo ruzno, ali jako efikasno sredstvo prevoza.

Na nocnoj pijaci se prodaje sve ! Od laznih rolexa, Patek Philippa, Franck Mullera, do Louis Vuitton tasni, kofera. Hoces Pradu, imas pradu. Hoces Diora, imas diora (malo slovo nije slucajno !). Kako znas da je isti kao pravi dior ? Pa tako sto prodavac ima originalan katalog na tezgi i laznu robu. Pa uporedi bato ! Ako nadjes razliku, pobedio si u nagradnoj igri ! A razlike nema, kopije su savrsene.

Mirisi pijace se ne daju opisati. Prodaje se cvece, orhideje, prodaju se decje cipelice, tajlandska odeca... Ja nisam bila ni malo zainteresovana za kopije satova, tasni, odece, naocara i nije mi padalo na pamet da pitam posto je sve to. Sad kad sam se vratila svi me pitaju: koliko kosta rolex laznjak? Iskreno, sasvim mi je svejedno. Svejedno mi je i koliko kosta original.

Pogled kroz kljucaonicu

Rekli smo da se na toj pijaci sve prodaje. Tu se misli i na devojcice od 12 godina. Pogled na takva mesta cini da se meni prevrce u stomaku, a zeludac hoce da istrci kroz usta. Ovo mislim bukvalno. Osecaj mucnine je strasan. Te klinke u bikinijima igraju oko nekih stapova, previjaju se i prenemazu, a pogledi su im prazni i bezvoljni. To je pogled koji se ne moze podneti. Vlasnici doticnih klubova vuku za ruku muskarce, a Rita i ja mirno setamo i gledamo tezge praveci se da ne vidimo unutrasnjost doticnih mesta. Rita mi kaze : ovo svakako nije tvoj cup of tea, ali to samo znaci da ovde postoji trziste i kupci. Te devojcice dolaze iz ruralnih krajeva, ocajno su (ne)obrazovane, veruju sve sto im kazes i jednom kad upadnu u kaljugu, povratka nema.

Da ti se sledi krv u zilama.

Bankok ne lici ni na jedan drugi azijski grad koje sam do sad videla. Nema bede na ulicama, sto ne znaci da je nema generalno (a i one gorepomenute devojcice svakako spadaju u opsti pojam bede...). Nema prosjaka kao u Indiji. Ne spotices se o gubavce, o hendikepiranu decu, o ljude bez ruku ili nogu.

Spotices se o Bude na svakom cosku...

Na ovom mestu se zaustavljam, a u sledecem nastavku cemo pricati o tome zasto Tajlandjani nose zute majice ponedeljkom, progovoricemo neku rec o kralju (ali ne mnogo, jer je to jako opasna aktivnost) i opisacemo kako mi je Buda prorekao sudbinu...

(Molim sve citaoce bloga koji su studirali elektrotehniku da obrate paznju na to kako su spojene zice na pojedinim slikama. Mislim da je strucno i naucno veoma poucno...)