(дневничка ми прибелешка, 19 јун)
даније
талијански морнар Giuseppe Fagioni склонивши се једном приликом, има томе, од невремена, у цавтатској луци, одлучио ту и остати те купио малу кућу и оженио се Аном Кличан не би се родио син му, Агостино, који опет са својом женом Маријом Перић доби сина Влаха 1855 г а тај Влахо, поморски глобтротер од малена, са својих 18 г наслутио свој цртајући таленат те му се посрећи да га Медо Пуцић дубровачки ноблес протежирао у париску École des Beaux Arts, у класу професора Cabanela. У сликарству напредује брзо, посебно као портретиста, те 1878 г.по први пут излаже на једној од најзначајнијих светских изложби – Паришком Салону.Потом му једна улична информација мења много тога у животу. наиме не много битан, али ипак популаран булеварски роман Алексиса Бувијеа о чувеној куртизани, који је у наставцима објављиван у листу Ла Лантерне, побуђује велико интересовање публике. Влаха је такођер заинтересовао о чему и сам каже у аутобиографији „Мој живот“.
- Štivo je za mene bilo lako pa sam pomislio kako bi bilo zgodno kad bi neko glavnu junakinju, koketu Izu, prikazao na slici.
Потом прецизира да му је полазиште за такво размишљање била реченица како се Иза „освежена оријенталним мирисима пружила гола и дивна на црном кадифу“. Као модел, сликару је послужила паришка куртизана, која му је позирала више пута. Слика је настала у пет дана а имала је узор у чувеној, тада скоро две деценије старијој, Манеовој Олимпији. 1882 г. се та слика названаLa Grande Iza појавила на салону између 2722 уметничка дела и изазвала сензацију те бива награђена златном медаљом.
И онда га је (Буковац Влаха) кренуло . . . . Даље је историја.
неби
Г Павле Бељански дипломата и колекционар поменуту слику купио на аукцији у париском хотелу Друо 1929 г, под именом Одалиска при тоалети ,да би је касније (1965 г), прикључио свом легату - Спомен збирки у новом саду,нити бих ја себи прексиноћ у аутентичном амбијенту дародавчевог стана у ком је годинама чувана као централни експонат, и чију атмосферу оживљава (при н-садском легату) приуштио лепезу сазнања на која је надахнуто малобројном аудиторијуму указала гђа др Даниела Королија Црквењаков на тему Све тајне велике Изе – шта је открила рестаурација и богме био бих (поново) ускраћен за импресију да Слика зрачи лепотом и позитивном енергијом која нам је тако потребна у овом времену.