Izdati ili ne izdati

Gost autor: Pokojni književni kritičar D.J., Predsednik saveta Izdavačke kuće KLJ.

D.J.: Podignutih gustih obrva, rendasto naboranog čela, pogleda usmerenog u unutrašnjost sopstvenih mentalija, kuckajući olovkom po stolu, ćuteći, praveći dramsku pauzu koja se otegla, pred unezverenim očima ostalih članova saveta, najzad progovori: Pažljivo sam slušao vaša izlaganja u vezi izdavanja, štampanja knjige koja je pred nama. Većina vas se pohvalno izražavala i o autoru i o knjizi i smatra da knjigu treba izdati. Uz dužno poštovanje vaše argumentacije, vaših, rekao bih, slavopojki knjizi i autoru, moram, zbog više razloga da se ne složim s vama. Žagor za stolom koji je nastao posle njegovih reči, prekinuo je odsečnim pokretom ruke. Poštovane kolege i prijatelji, mirno i strpljivo sam vas slušao ne prekidajući vas, molim da me udostojite istog. Osvrnuo bih se prvo na autora. Gospodin Mikele je neosporno obrazovan, načitan i poseduje izvestan talenat za pisanje. Po mom mišljenju, iza kojeg stoji višedecenijsko iskustvo, smatram da to nije dovoljno. Gospodina ne poznajem lično ali sam na osnovu čitanja nekoliko njegovih, nazovimo ih, priča, stekao utisak raspršenosti, razuđenosti, rasparčanosti ideja i njihove realizacije. Naravno, iz obilja tekstova gospodina Mikelea, možda, naglašavam možda, bi se moglo, uz neophodne ispravke, brisanje nekih delova, usaglašavanjem i dovođenjem na pravu meru, izbacivanjem razbarušenih ili opscenih reči i rečenica, sažimanjem ponegde logorejičnog iskazivanja misli i da ne navodim više šta bi još trebalo učiniti da bi ti tekstovi možda mogli da budu primereni za izdavanje.

Ali gospodine D.J., usudio se da progovori jedan od članova saveta, to onda ne bi bio gospodin Mikele, to ne bi bila njegova knjiga…

D.J.: Sažaljivo se osmehnuvši govorniku, Kolega, ne zamerite mi ali iz vas govori neiskustvo. Naša dužnost je da čitaocima ponudimo štivo koje ga ni u kom slučaju neće uznemiriti, koje mu neće u glavi izazvati pometnju jer neće moći da na mah utvrdi šta je glava a šta rep! Čitaocu moramo podastreti jasnu, lako čitljivu i pre svega razumljivu knjigu, lišenu autorovih fantasmagorija, preispitivanja, poniranja u sebe. Dragi moj, takve knjige su odavno napisane. Uostalom, naša dužnost nije da se bavimo autorom, čak, nemojte me pogrešno shvatiti, ni njegovim delom, u ovom slučaju, jednom konglomeratu, da ne kažem, galimatijasu svega i svačega! Ne, naša dužnost je ako se odlučimo da izdamo ovu knjigu, da je na profesionalni način preradimo, da uredimo svaki tekst ponaosob, da je prilagodimo prosečnom da ne kažem eventualnom, čitaocu. Ima u tekstovima gospodina Mikelea, benevolentno to mogu da kažem, poneka ideja, misao, zapitanost… koja bi mogla da privuče pažnju ali njegovo, nazovimo ga skakanjem , sa teme na temu, bez ikakve unapred zacrtane linije, izaziva u meni odbojnost zbog koje smatram da knjigu ne treba izdati!

Opet jedan od članova saveta: Poštovani D.J., visoko ceneći vaše iskustvo i sveukupni doprinos kulturi naše zemlje, posebno književnosti, uzimam sebi slobodu da kažem da je meni baš ta razuđenost i zanimanje za, kako vi to rekoste, sve i svašta, osnovna vrednost tekstova gospodina Mikelea. Već dugo smo zatrpani i zatrpavani delima, knjigama koje idu utabanim putevima, slede jednu liniju, najčešće istorijsku, da ne kažem kvazi istorijsku…

D.J.: Preći ću preko ovog vašeg kvazi a delimično mogu da se složim s vama kolega ali naša patriotska dužnost je da se osvrćemo unazad jer narod bez istorije, nije narod! Poštujući našu istoriju i vraćajući joj se, pomoći ćemo mladim naraštajima u poimanju sebe, ko su, gde su i gde treba da idu.

Isti član saveta: Saglasan sam s vama no svako od nas ima i ličnu istoriju a gospodin Mikele svoje pisanje bazira baš na svojoj ličnoj istoriji, svojim sećanjima, reminiscencijama…

D.J.: Rekoh pročitao sam nekoliko tekstova ali molim vas, jeste li obratili pažnju na naslove, to je ispod svakog nivoa, da ne budem grublji! Uostalom poslušajte, stavlja naočare na nos, podiže list papira i čita: Bem ti ovo što se i dalje zove leto, Bem ti zimu, Da li se išta menja, Dokle bre, Ej bre, Genocidni narod, Guza, Halo belci, Higijenska gumica, Incest, Merda, srpski rečeno, govno, Op trta ide smrta, Počinjalo se od pizdulje, Smrt, Srednji kažiprst i da ne nabrajam više! I vi smatrate da ovu knjigu treba izdati?

Član saveta koji je do tada ćutao: Uzimajući sasvim ozbiljno i poštujući vaše mišljenje, moram vas podsetiti da je odavno u nas izdata knjiga Crven Ban sa erotskim, često pornografskim, narodnim pesmama koje je sakupio Vuk Karadžić…

D.J.: Molim vas, smejući se, vi biste to da u istu ravan postavite jednog srpskog velikana i gospodina Mikelea!

Član saveta: Ne, nije mi to bila namera ali vi ste na čitali naslove a u Crvenom Banu se mnogo eksplicitnije navode narodni izrazi za ženske i muške polne organe, za seksualno opštenje, uostalo i to je naša istorija, naša tradicija.

D.J.: Naš narod je u mnogo čemu bio specifičan, morate uzeti u obzir i vreme kada su te pesme nastale...

Član koji je do tada ćutao: Vreme je samo doprinelo da se psovka i tz ružne reči prošire do neslućenih granica! Danas psuju i devojčice u tramvaju, autobusu, psuju svi, svuda i na svakom mestu, psovka je postala uzrečica, poštapalica, bez nje se takoreći mora početi i završiti glasno izrečena misao. Ja poznajem Mikelea, prijatelji smo od mladosti, on u privatnom životu nikad ne psuje a to što u svojim pričama upotrebljava psovku, za to ima razloga, psovkom pojačava i podcrtava izrečenu misao. Nikad je nije zloupotrebio, uvek je stavlja na pravo mesto. Dalje, mislim da smo se udaljili od osnovnog zadatka stavljajući psovku u prvi plan. Ja sam pročitao celu knjigu i smatram je izuzetno vrednom. To što ona vama izgleda razuđena, razbarušena, to je po meni njen glavni i osnovni kvalitet! Mikele je čovek za kojeg ne postoji tema o kojoj ne bi mogao pisati. Priznajem, nekad sa više a nekad sa manje uspeha, s tim što je ovo poslednje zanemarljivo...

D.J.: Izvinite ali vas moram prekinuti, za mene je, kako prethodno rekoh, skakanje sa teme na temu bez ikakvog traga povezanosti među njima, nedopustivo! To nije jedna kompaktna celina, to je bućkuriš svega i svačega, taj vaš Mikele piše o Jeseni, o Letu, o Zimi, o erotičnim narodnim pesmama, nekakvom Lao Ceu, naziva ovu našu zemlju  kloakom, proglašava naše rukovodioce za... ne, ne, ja zaista nisam za to da se ova knjiga izda! Pre nego što pređemo na glasanje, podsećam vas da je moj glas odlučujući!