Напомена: Сви текстови доле наведени скинути су са онлајн издања српских медија.
И успут, само да питам...
Је л' ' Михаел Мартенс беше онај немачки новинар који је пре неколико година написао књигу (преведену и на српски језик) о томе како су Срби, у ствари, измислили причу о немачком војнику, војнику Вермахта Јозефу Шулцу, који је за време Другог светског рата одбио да стреља Србе, па је онда по кратком поступку стрељан заједно са онима у које је одбијао да пуца?
___________________________________________________________________
Nobelovka Herta Miler i nova knjiga "Životinja srca" u Beogradu
Herta Miler, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009. godine, gošća je Sajma knjiga. U ponedeljak, 23. oktobra od 15 sati na štandu „4 zemlje 1 jezik" u Hali 2 biće održan razgovor sa Hertom Miler „Okrutni Tango" koji će voditi Nebojša Barać.
NEDELJA, 22.10.2017. | 21:15
Istog dana od 20 sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Herta Miler će se predstaviti pred beogradskom publikom u okviru književne večeri „Logika 29. februara" koju će voditi čuveni nemački novinar i pisac Mihael Martens, zajedno s Ivanom Ivanjijem.
Život u totalitarizmu, strategije bekstva, odbrane ili barem očuvanja kako mentalnog tako i fizičkog zdravlja, neprestana potraga za slobodom od terora podjednako kao i od zagušljivosti, neiskrenosti i sveopšte paranoje, sve su to teme koje čine okosnicu književnog dela Herte Miler, jedne od najčuvenijih savremenih svetskih spisateljica.
Izvode iz prevedenih dela Herte Miler čitaće glumica Mirjana Karanović.
Miler će posle 22 sata u foajeu pozorišta poptisivati knjige.
U Srbiji su do sad prevedena tri njena prozna dela "Ljuljaška daha", "Čovek je veliki fazan na ovom svetu", "Lisac je oduvek bio lovac", kao i knjiga izabranih pesama "Mačke na parkingu".
Ulaz za književno veče je besplatan uz kartu koja se može preuzeti na blagajni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Izdavačka kuća Laguna u saradnji sa Zlatnim zmajem ekskluzivno za Sajam knjiga prvi put na srpskom jeziku predstavlja knjigu „Životinja srca", drugi roman Herte Miler objavljen 1994, koji govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji.
Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti.
I Herta Miler i junakinja romana su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću.
Немачка књижевница: Србија је сама себи нанела зло
ПОНЕДЕЉАК, 23. ОКТ 2017, 23:14 -> 15:34
ИЗВОР:ТАНЈУГ
Нобеловка и немачка књижевница Херта Милер сматра да грађани Србије морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу. "На Косову и у Босни се догодило много зла уз присуство национализма и у свему томе је учествовала Српска православна црква", оцењује Милерова.
Немачка књижевница Херта Милер, на трибини у Југословенском драмском позоришту под називом "Логика 29. фебруара", о експлозији национализма на простору бивше Југославије разговарала је са нашим књижевником и преводиоцем Иваном Ивањијем и немачким писцем Михаелом Мартенсом и истакла да је Србија сама себи нанела зло и да њени грађани морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу.
Трибина под називом "Логика 29. фебруара"
Мартенс је подсетио Милерoву на њене јавно изречене ставове да је насиље потпуно легитимно решење у политичким конфликтима.
Она му је одговорила да се причом може упропастити онолико, колико се може учинити добро.
"Из приче и разговора настају такође конфликти. Нисам пацифисткиња и верујем да се неке ситуације могу решити само одређеним захватима. Када постоји рат, тада мора да се изврши захват како би једна страна изгубила све и била поражена од друге стране. Када је већ тако верујем да је војна интервенција људска и морална позиција. То можемо да видимо увек изнова на различитим примерима. Ако будемо добри и пијемо чај једни са другима све ће бити у реду. Многи ратови су показали да није било баш тако", казала је Милерова.
Она је нагласила да људи који су нападнути морају да имају подршку са стране, уколико сами не успевају да се одбране од јаче силе.
Мартенс је изнова подсетио Милерову да постоје њени текстови који се баве темама које су у Београду још актуелне.
"Када је бомбардован последњи пут неки град у 20. веку, Београд у Србији, ви сте у једном есеју написали да не разумете арогантни став према НАТО-у и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена", навео је немачки писац.
"Ко у девет година води четири рата и ко тако прагматично гради гробља као градове, он се не може стићи речима. Била бих срећна да је НАТО ушао у Румунију, али се то није догодило и Румуни су се борили против Румуна да би ставили тачку на Чаушескуа", навео је Мартенс њене речи.
Цењена списатељица је напоменула да исто мисли и данас.
"На Косову и у Босни се догодило много зла уз присуство национализма и у свему томе је учествовала Српска православна црква. Била сам изненађена да се све то дешава у Југославији која је била отворена земља и у којој су људи могли да путују. Из моје перспективе живота у Румунији, Југославија је била полу-рај. Изненадило ме да је у таквој земљи експлодирао национализам", казала је Милер.
Она сматра да се нешто слично дешава данас у Украјини.
"У Украјини је много људи настрадало и верујем да би тим људима морало да се да оружје зато што се неке победе не могу тек тако извојевати. Питам се зашто постоји НАТО? Руси могу тотално да униште ту земљу... У Украјини практично не може нормално да се живи само зато што су хтели у Европску унију. Румунија је ушла у НАТО само зато што је била у страху од Русије. Сви су имали тај страх. Сви су страховали од КГБ-а и Москве", тврди Милерова која је навела да су њену мајку депортовали у радни логор у СССР-у.
Према њеним речима, када се распао СССР, сви су очекивали да ће демократија заменити тоталитаризам.
"Није се то догодило. Путин је све изврнуо. Данас је повређен новинар који критикује Путина. Он је у животној опасности. То су ствари за које смо мислили да се неће више догађати. Ако не иде дипломатски онда мора војно да се зауставе такви типови. Тако су и Милошевића морали да сруше", казала је Милерова.
Иван Ивањи је одговорио немачкој нобеловки да су стотине хиљада људи својим гласовима срушиле Милошевића, а не НАТО, на шта је Милер узвратила да породица Милошевић такође живи у Русији и да то говори о релацијама.
"Путин их радо прима. То је прилично преварантска позиција. Политика Путина је експанзионистичка", сматра нобеловка, којој је неколико гласова уз публике узвратило узвицима: "Питајте Ангелу Меркел за Путина".
Вече са немачком књижевницом Хертом Милер под називом "Логика 29. фебруара" уприличено је у оквиру 62. Међународног београдског сајма књига и програма "Четири земље један језик", чији су домаћини земље немачког говорног подручја Немачка, Аустрија, Лихтенштајн и Швајцарска.
"SAMI STE SEBI NANELI ZLO" Nobelovka usred Beograda izazvala ŽUČNU RASPRAVU o Srbima, Miloševiću i Putinu
Tanjug , Danas.rs/M. Krtinić , | 24. 10. 2017 - 08:09h
Srbija je sama sebi nanela zlo i njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju, smatra nobelovka Herta Miler.
Nemačka književnica, na tribini održanoj u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u organizaciji Nemačke ambasade i Sajma knjiga, pod nazivom "Logika 29. februara", o eksploziji nacionalizma na prostoru bivše Jugoslavije razgovarala je sinoć sa našim književnikom i prevodiocem Ivanom Ivanjijem i nemačkim piscem Mihaelom Martensom.
"Nisam pacifistikinja"
Martens je podsetio Miler na njene javno izrečene stavove da je nasilje potpuno legitimno rešenje u političkim konfliktima.
Ona mu je odgovorila da se pričom može upropastiti onoliko, koliko se može učiniti dobro.
- Iz priče i razgovora nastaju konflikti takođe. Nisam pacifistkinja i verujem da se neke situacije mogu rešiti samo određenim zahvatima. Kada postoji rat, tada mora da se izvrši zahvat kako bi jedna strana izgubila sve i bila poražena od druge strane. Kada je već tako verujem da je vojna intervencija ljudska i moralna pozicija. To možemo da vidimo uvek iznova na različitim primerima. Ako budemo dobri i pijemo čaj jedni sa drugima sve će biti u redu. Mnogi ratovi su pokazali da nije bilo baš tako - kazala je Miler.
Ona je naglasila da ljudi koji su napadnuti moraju da imaju podršku sa strane, ukoliko sami ne uspevaju da se odbrane od jače sile.
"O Miloševiću mislim isto kao i 1999."
Martens je iznova podsetio Miler da postoje njeni tekstovi koji se bave temama koje su u Beogradu još aktuelne.
- Kada je bombardovan poslednji put neki grad u 20. veku, Beograd u Srbiji, vi ste u jednom eseju napisali da ne razumete arogantni stav prema NATO i da Milošević mora biti zaustavljen za sva vremena - naveo je nemački pisac.
"Ko u devet godina vodi četiri rata i ko tako pragmatično gradi groblja kao gradove, on se ne može stići rečima. Bila bih srećna da je NATO ušao u Rumuniju, ali se to nije dogodilo i Rumuni su se borili protiv Rumuna da bi stavili tačku na Čaušeskua", naveo je Martens njene reči.
Cenjena spisateljica je napomenula da isto misli i danas.
"U svemu je učestvovala Srpska pravoslavna crkva"
- Istog sam mišljenja. Mnogo toga se desilo. Kosovu i Bosni je naneto toliko zla. To je bio taj grozni nacionalizam. Bila sam prestrašena. Nisam očekivala od zemlje kao što je Jugoslavija, koja je za nas u ono vreme bila poluraj, da u njoj eksplodira nacionalizam. Ali ova zemlja je sama sebi nanela zlo i patnju. Srbi su sami sebi naneli zlo - kazala je nobelovka.
Ona je dodala da je „duša boli šta Rusi rade u Ukrajini".
„Kad vidim koliko je ljudi tamo nastradalo, treba dati ljudima oružje. To ja govorim. NATO zato i postoji. Pa Rumunija je ušla u NATO iz straha od Rusije. Kod nas je taj strah decenijama postojao - KGB, vojska... Uvek sam mislila da će kad se raspadne SSSR doći vreme demokratije, ali nije bilo tako. Putin je sve to obrnuo. Danas je povređena jedna novinarka koje je kritikovala Putina. Pa ono što se dogodilo sa Serebrenikovim. To je sve ekspanzija kojom se kreće Putin. To su stvari koje me uznemiravaju", istakla je Miler.
Neodobravanje publike
Kada je ono što je rekla izazvalo neodobravanje u delu publike, ali i među njenim sagovornicima, književnica je dodala da je sve vezano za Jugoslaviju rekla u ono vreme, i da i danas misli tako, te da zbog toga ne želi da se pravda. „I kada govorimo o svakodnevnici jedne zemlje, to ima političku dimenziju. Toliko toga još nije rešeno. Te sve ljude vidimo i dalje. To vidim i u Rumuniji. Zato mi je teško da idem tamo. Strašno je da se Putin toliko meša i da pokušava da obrne stvari u svoju korist. To je princip tajne službe", naglasila je Miler.
Herta Miler rođena je 1953. u Nikidorfu u Banatu u Rumuniji. Iz Rumunije se iselila 1987, a otada živi u Berlinu. Nobelovu nagradu za književnost dobila je 2009. godine. Većina njenih dela govore o njenom životu u ruralnoj kulturi i brutalnoj državnoj represiji u Rumuniji. Njene knjige „Ljuljaška daha", „Životinja srca", „Lisac je oduvek bio lovac", „Čovek je veliki fazan na ovom svetu" kod nas je objavila izdavačka kuća Laguna u prevodu Nebojše Baraća.Biografija
"Putin rado prima Miloševiće"
Ivan Ivanji je odgovorio nemačkoj nobelovki da su stotine hiljada ljudi svojim glasovima srušile Miloševića, a ne NATO, na šta je Miler uzvratila da porodica Milošević takođe živi u Rusiji i da to govori o relacijama.
"Putin ih rado prima. To je prilično prevaratnska pozicija. Politika Putina je ekspanzionistička", smatra nobelovka, kojoj je nekoliko glasova uz publike uzvratilo uzvicima:
"Pitajte Angelu Merkel za Putina".
"Moj otac je bio u SS jedinicama, kao i cela ta generacija"
Govoreći o diktaturama, Herta Miler je istakla da je puno čitala o istoriji i dešavanjima u Drugom svetskom ratu. "Moj otac je bio u SS jedinicama. Cela ta generacija je bila u SS jedinicama. Rumunija je krajnje menjala svoju istoriju. Govorili su da su bili na strani antifašizma, ali to je bilo tek dva dana pre kraja rata. Kada su osetili da dolaze Rusi. Sve su svalili na manjine - Mađare, Nemce... To mi je bilo jako čudno. Zato sam jako mnogo čitala o tome. O uništavanju Jevreja u Bukovini. Ja nisam svoj otac, ali sam uvek imala potrebu da se izvinjavam zbog toga", kazala je Herta Miler.
Ona je govorila i o tome kako je izgledalo živeti u Čaušekuovoj Rumuniji i pobeći iz nje, što je ona učinila 1987. godine. "Ne postoji tačan podatak koliko je ljudi nestalo, poginulo u pokušaju bega iz Rumunije. Niko se nije bavio time. Sigurna sam da ih je bilo mnogo. A ipak je postojala ta želja da se pobegne. Kad god bi dobili priliku, pokušali bi. Bilo preko tursitičke vize, ili kada bi dobili dozvolu d aotputuju kod nekog... Bilo je puno geodeta koji su radili na granici, pa je i to bio jedan način. Ali se znalo za sve te prilke, pa je i to bilo jako teško. Znalo se šta sve mogu da budu posledice, ali su ljudi i dalje pokušavali", kazala je spisateljica. Jedan od načina bio je i preko Dunama u Jugoslaviju. "Rizik je bio veliki. Bilo je stražara na granicama. Dosta njih je ginulo u vodi, ali i od propelera na brodvima. Mnogo njih je i preplivalo. Ali i sa druge strane je bilo teško. Ne znam kako je policija reagovala, ali je bilo tajnih službi iz Rumunije. Ljudi su bili u stalnom strahu da će ih vratiti. Išli su čak i autostopom do Austrije. Bila je to prava odiseja", kazala je književnica.
Ja sam ovde došla zato što sam želela
Na komentar Ivana Ivanjija da u njenoj književnosti nema dobrih ljudi ni ljubavi, što ga plaši, Herta Miler je istakla da tome ne može da se usprotivi, te da svako ima svoju interpretaciju. "Ne moramo da budemo istog mišljenja. Ni sada u sali. Ali kada me nešto pitate, ja moram da budem iskrena. Nisam ni sa kim želela da uđem u konflikt. Ja sam ovde došla zato što sam želela", kazala je nobelovka, koja je nakon književne večeri potpisivala svoje knjige u holu JDP-a, podužem redu čitalaca.
Veče sa nemačkom književnicom Hertom Miler pod nazivom "Logika 29. februara", upriličeno je u okviru 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i programa "Četiri zemlje jedan jezik", čiji su domaćini zemlje nemačkog govornog područja Nemačka, Austrija, Lihtenštajn i Švajcarska.
Pisac Ivanji: Herta Miler je klasična žrtva nemačkih medija
UTORAK, 24. OKT 2017, 15:23 -> 16:05
IZVOR:TANJUG
Pre svega, ja sam jedan konzervativan, lepo vaspitani gospodin koji je želeo džentlmenski da se odnosi prema jednoj dami, ali "puko" sam jer nisam mogao više da slušam preterane gluposti, rekao je "Tanjugu" naš cenjeni prevodilac i pisac Ivan Ivanji o sinoćnjem razgovoru sa nobelovkom Hertom Miler u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Milerova je sinoć, između ostalog, govoreći o opravdanosti NATO intervencije 1999. godine, kazala da je "Srbija sama sebi nanela zlo i da njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju".
Herta Miler, Ivan Ivanji i Mihael Martens
Ivanji joj je uzvratio konstatacijom da su Miloševića sa vlasti skinuli građani Srbije, a ne NATO.
On ističe da Milerova o većini događaja na prostoru nekadašnje Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka nema pojma.
"Nemački kolega Mihael Martens je kriv što se sve na tako neinteligentan način dogodilo sinoć u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Kazao sam mu pre početka tribine da joj ne postavlja pitanja o NATO bombardovanju, ali nije vredelo. Herta Miler je klasična žrtva nemačkih medija koji su izveštavali o raspadu SFRJ", kazao je Ivanji.
Prema njegovim rečima, i cenjeni pisac Ginter Gras je prvo opravdavao bombardovanje Srbije 1999. godine.
"Veličina njegovog intelekta je u tome što je on povukao tu svoju tvrdnju jer nije imao dovoljno informacija o svemu što se događalo na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Nažalost, to sinoć nije bio slučaj sa Hertom Miler. Verujem da bombardovanja samo pomažu režimima. Baš to je učinio i NATO bombardovanjem Beograda, pomogao je Miloševiću. Narod se potom ujedinio oko nekog patriotizma i u mržnji prema NATO-u", rekao je Ivanji.
Publika na tribini u JDP-u
On napominje da je publika bila sjajna jer niko nije ni pokušao da uvredi Hertu Miler.
"Njene provokacije nisu uspele da izazovu publiku na prekid tribine, a u sali je bilo prisutno blizu 600 ljudi. Jako sam ponosan na to", istakao je Ivanji.
Емир Кустурица
Један дан у животу Херте Милер
25.10.2017.
Послије наступа књижевнице Херте Милер у Југословенском драмском, јасно је како су организатори Сајма књига направили грешку. Требало је да се договоре са надлежним органима и списатељицу позову на војну параду, никако на мјесто гдје се скупљају љубитељи књижевности. Због тога што се види да она преферира војностратешки пут до националног освјештења, радијацију коју уранијумске бомбе остављају у простору и да не вјерује у ефикасност метафоре и књижевног израза.
Да смо били паметни и учинили тако, нема сумње, било би мјеста да се уприличи предавање Херте Милер у Југословенском драмском на тему - "Утицај уранијума на освјештење заблудјеле Европске нације!" И, уз такав повод би до краја схватили њен свјетонзор (umwellt). Претпостављам да би у околностима војне параде отворила срце и поистовјетила и Совјетски Савез са Руском Федерацијом, те покушала да нас убједи како је ослобађање Београда 1944. било релативно и како је дошло вријеме за подизање споменика нацистичким војницима! Не сумњам да би она до краја изразила своју хуманост констатацијом да су и они били људи. Окрени обрни, по ономе што је изговорила у позоришту, она је хтјела да каже "у стварности је све као и у фудбалу гдје на крају, у другом полувремену свакако побједе Њемци."
Има много начина да се сретнемо са Хертом Милер. Можда је, ипак, било најбоље да Милерову позовемо, неколико дана раније у Крагујевац. Тамо би је протокол натјерао да положи цвијеће на губилиште крагујевачких ђака и професора и што је најважније, морала би да ћути. Послије онога што је изговорила у Југословенском драмском тако би било најбоље. Показало се, наиме, да када нобеловка говори рјечником војникиње, отме јој се оно што литература не трпи. У своје име и под фирмом Нобелове награде оправдава цивилне жртве. Додуше све то чини, како каже, не због себе, него у нашу корист. Алфред Нобел се пржи у гробу јер његов лауреат тврди да је употреба динамита и горих направа здрава ствар за људски род и освјештење нације!!!
Грешка је, дакле, што је Херта Милер позвана на Сајам књига. Она је наше гостпримство могла да осјети, рецимо, и као гост Сајма аутомобила. Иста зграда само неколико мјесеци раније. Оно јесте да код нас има више посјетилаца на Сајму књига него аутомобила, али нашао би се ту неки њен обожавалац који воли „мерцедес". Ту би попила искрени аплауз и уз неколико селфија осјећала би се комотније. Замишљам Херту Милер крај „мерцедеса конвертибл", поносна као они војници који су умарширали у Београд априла 1941. након бомбардовања Београда, које је било много слабије, тврде стручњаци, њене колеге, од оног којег је извео НАТО 1999. године.
У времену када смо одрастали Херта Милер и ја (она је само годину дана старија од мене), пресудну улогу на мишљење али и на свјетоназор нису играле идеолошке поуке које је она ископирала из времена совјетске окупације Румуније и изговорила у Југословенском драмском у позоришту. То су чиниле књиге и филмови. Може се претпоставити да смо у исто вријеме читали Солжењицина и патили за заточеницима попут Дениса Денисовича. Када смо гледали „Благо Сијера Мадре" или касније Брус Лија, срце нам је куцало за прогоњеним или пониженим и по правилу смо стајали на страни слабијих. То су била времена када је ријеч била тврђава, а не курва, као данас. Херта Милер нас учи да је такво мишљење изанђало и чини се као да се још увијек рве са вампирима који до ње стижу у обличју Николаја и Хелене Чаушеску. Због те трауме она вјерује како су НАТО бомбе по Србији обезбједиле да се они никада неће вратити! Јер, да није тако и да има правде, Нобелова награда би умјесто Херти Милер 2009. године била уручена највећем живом аустријском писцу Петеру Хандкеу!
Емир Кустурица