Šta očekujem od baklje u Srbiji

Zaista mi je žao što nisam bila u prilici da se uključim u debatu koja je usledila povodom mog teksta, ali bila sam na službenom putu van zemlje. Kada sam prihvatila da napišem tekst mislila sam da ću moći da se regularnije uključujem, ali nažalost to nije bilo moguće. Drago mi je da je tekst izazvao različite reakcije, iako mi se čini da su neke bile izazvane ne tekstom, već činjenicom da sam ja autorka teksta. Dozvoljavam sebi da se na te reakcije ne osvrćem. Previše mi se često događa da na tekstove koje, s vremena na vreme, objavljujem u ”Politici”, dobijam reakcije koje se uglavnom bave mojom ličnošću a ne onim što pišem. Najčešće se ti čitaoci i ne potrude da pročitaju kratak tekst koji napišem. Doduše, tamo me optužuju upravo za suprotno od onoga što me optužuje/etiketira gospodin Jona. Da li to, možda, znači da sam, ipak, na pravom putu? Zanimljiva je I primedba da ja ne znam šta su ženske studije. Autorku(a) bih uputila na knjižicu objavljenu povodom desetogodišnjice Ženskih studija u Beogradu. Tamo će naći sve potrebne informacije o mom angažmanu i angažmanu Soros fonda (nakon juna 1996. Fonda za otvoreno društvo) na čijem sam čelu bila u osnivanju i podršci toj inicijativi, a može i da se raspita kod osnivačica.

Da li milenijumski razvojni ciljevi znače nametanje bilo kome? Da li je članstvo u Ujedinjenim nacijama nametnuto bilo kome? Nažalost, na Milenijumskom samitu, septembra 2000, naša zemlja nije prisustvovala. Ali smo svi bili presretni kada je, samo nekoliko dana, nakon 5. oktobra, naša zastava ponovo podignuta na Ist Riveru. I od tada do danas, koliko mi je poznato, niko ni u našoj zemlji te ciljeve nije doveo u pitanje. Njihova je osnovna ideja da svet učine pravednijim, humanijim, da pomognu ugroženim i obespravljenim. Da vek u kojem već živimo ne postane vek u kojem i čovečanstvo i planeta mogu sebe dovesti do uništenja. Svi koji misle da ovi ciljevi nisu pravi neka slobodno ponude bolje. Lično sam ponosna I zadovoljna da je cilj osnaživanja položaja i uloge žena uvršten u te ciljeve. Mislim da bi bilo razloga za još više a ne manje prostora posvećenog rodu i rodnoj ravnopravnosti. Razume se da se zemlje razlikuju, ali zato i postoji velike fleksibilnost u primeni politika koje vode do ispunjavanja ovih ciljeva. Konačno, od svih nas i naših političkih predstavnika zavisi koliko ćemo i kako učestvovati u ostvarenju svakog pojedinačnog cilja. Srećom kod nas HIV/AIDS a još manje malarija ne haraju kao na drugim mestima na planeti, ali smo zato i mi suočeni sa siromaštvom, ekološkim problemima, korupcijom, slabim institucijama.

Da se osvrnem i na pitanje jezika. Srpski jezik je rodno senzitivan. U tome se slažu brojni lingvisti i lingvistkinje. Naravno, rasprava o ovom pitanju je legitimna kao i o svakom drugom, ali ja nemam nameru da se u nju upuštam. Prava sagovornica za ovu temu je, na primer, profesorka Svenka Savić. Kao sociloškinja znam da se često skreće na ovu putanju kada se nema šta suštinski reći o samoj temi. To često rade ne samo muškarci već i žene koje se boje da će rodno senzitivnim jezikom svoj postignuti uspeh nekako devalvirati. Ja bih želela da se usresredimo na temu – kako obezbediti da ovo naše društvo obezbedi sve preduslove za rodnu ravnopravnost, kako da se humanizuju odnosi među polovima, kako da se smanji nasilje u porodici, na radnom mestu, u društvu, kako da se zajedno borimo za ostvarenje ovih univerzalnih vrednosti. U tu borbu pozivam sve a naročito one koji mnogo i često govore o vrednostima, o tome da ih je ovo društvo izgubilo (a nalaze se ne svim na tačkama našeg političkog spektra), pozivam sve kojima je zaista stalo da živimo u boljem, pravednijem, pristojnijem društvu.

I na kraju želela bih da se najtoplije zahvalim na čestitkama. Budući da za dan, ponovo, idem na duži službeni put bojim se da neću moći da odgovorim na pristigle reakcije sve do kraja sledeće nedelje, kada ću s velikim zadovoljstvom predati baklju sledećim nosiocima. Nadam se da će one/oni imati više vremena za ovaj blog. (Uzgred, ne razumem, zašto Veran Matić ne bi bio nosilac baklje. Zar muškarci ne mogu/trebaju da budu nosioci gore pomenujtih, univerzalnih civilizacijskih vrednosti? )