Ovih dana sam intezivno špartao Vojvodinom. Radim neki NVO posao i srećem različite ljude. A gde je ljudi tu je priče. Samo ako je znatiželje. I ako čeljade nije mrzovoljno. U Vojvodini je bezbroj mojih zemljaka. U svakome gradu. Dovoljno je da odem u neku vojvođansku varoš, svejedno koju, sednem u kafanu po obavljenome poslu, i nema šanse da neko ne dođe do mene, pozdravi se i upita, ponudi pićem ili pak poželi da koju razmenimo. Ne poznajem uvek ljude koji mi priđu, čak se znalo dogodi da se ne mogu setiti ko su i kad odu od mene a siti se ispričamo, ali najčešće postoji neka kopča. Neki zajednički poznanik, neko vreme koje smo zajedno proveli, neki povod zbog koga su imali potrebu da se jave. I dragi su mi ti kontakti kad sve zbrojim, mada bih po nekad tako voleo biti sam.
Mog mladog kolegu Miću, dobrog, pametnog i poslu posvećenoga momka, sa kojim gajim lojalan i prijateljski odnos, moje komunikacije po nekada iznerviraju. Sa razlogom, brate, jer naslušao se štošta što ne može razumeti i što nikako nije dužan "trpeti"..Ali, kad se družimo često smo dužni da jedan drugome praštamo... Jednom prilikom smo se tako vraćali iz Sombora, vozili, zapravo vozio je on, i u toku vožnje je pola u šali a pola u zbilji kazao da me vodi na ručak tamo gde sigurno neće biti mojih zemljaka i poznanika. Zapravo, mislio je na to da neće kao i obično slušati za stolom priče koje ga ne interesuju i teme koje su od njega na distanci ravnoj razmaku benzinskih pumpi u Kanadi...o)) I odvezošmo se mi na vrh Fruške Gore, bogami negde dvadesetak kilometara od Novoga Sada. Skroz gore kod bombardovanog a nesrušenoga TV tornja na Iriškom vencu. Lepo mesto u sred šume, velika terasa, ambijent kao iz priče. Izlazimo iz auta, smeje se Mićo i kaže - E, ako ovde ima onih tvojih, preuzimam terenske troškove na sebe od sada do sudnjega dana. Ćutim ja i ništa ne govorim, ali se sve mislim da mu jezik baš nije u službi opreza.Pregusto su ti "moji" sijani, pa bi se moglo lako dogoditi da i na vrh Fruške Gore, u tom lepom restoranu, ima nekoga.
I taman što smo zakoračili na ulazna vrata i krenuli levo prema restoranu, frontalno, sa recepcije, čujem poznat glas koji me zove. Boro, komšija iz staroga kraja, koga nisam video godinama niti znao gde je. sada recepcionar u tome objektu. Tako smo se smejali, pozdravljajući se...Smejao se i Mićo, onako sa načinom čoveka koji se pita "ma je li to moguće"....ali je na kraju kad smo seli kazao.."ovaj se ne računa, on je tu službeno"....o))
E, dakle, Mićo i ja, ovih dana u Banatu...I sad milion je tu stvari za ispričati...događaja "ka na Božić" što je govorila moja baka. Naravno, nezobilazna kafana. Taman kad smo privodili kraju ručak dolazi konobar i kaže nam da dva gospodina sa drugoga kraja bašte imaju želju da nas počaste pićem..Pogledam gde su ti ljudi i vidim lepo dvojicu mojih zemljaka, bivših i sadašnjih novinara koji mi mašu...Mahnem i ja njima i pozovem kod sebe za sto. I nakon izvesnoga prenemaganja, dođu oni. Eh, tu priče, moj brateee....Pa đe si, pa šta si, pa u svaku okreći....i bogami saznadoh ja od njih mnogo stvari koje me nisu iznenadile ali koje su deo ovoga našega života svagdašnjega, a uvek ih voliš čuti.
Sad, ne bih baš prepričavao privatne kafanske razgovore, ali ne mogu izdržati da vam ne kažem po nešto od toga što ima opštiji značaj, odnosno što je meni, onako, indikator vremena u kome živimo. Kao neki krajputaši. Dakle pitam ja te moje drage poznanike, koji znaju svakoga đavola, za neke ljude, gde su, viđaju li ih i šta rade. I obilje podataka dobijam, neke viđaju svaki dan, sa nekima se druže, a bogami i potpomažu kad zatreba. Sve u svemu, ti moji poznanici su bili i ostali politički aktivni.
- Gde, u SPS-u - pitam, jer znam da je to bio njihov politički izbor...
- Ma, ne...nisu ludi da 1945. idu u četnike, smeju se moji sagovornici....
- Pa onda kod Koštunice - pogađam, prisećajući se da su neki od njih već 2000. zaigrali na tu kartu. Setih se i da su za Koštunicu pravili 2002. neki hepening na Fruškoj Gori, sve uz pečenoga vola, praveći prostor za "novu politiku"....
- Ma ne....smeju se moji sagovornici. - Još od lani mi smo ti svi u DS-u.Evropljani, brale...Nikad bolje i nikada se nismo manje svađali....
I pričaju oni kako je to sad isplativo. Ko je sve tu ušao, kakve se kombinacije odigravaju, kako šljakaju zavičajni lobiji. Pomenuše i jednog "kontroverzog biznismena", pa jednog švercerskog baksuza koji bi i nakovanj pokvario, da su jako važni u "gradu i pokrajini"...
- A, dobro, rekoh, sad sam "miran" kad znam u čijim je to rukama.Odgovorili ste me od nauma da preselim u Vojvodinu....nego kako trpite ovog B.....a?
- Kako, ništa ne trpimo...timski se igra.Svak svoj posao i svoje očekivanje...i znaš ono - "što veći seljak bolji krompir"....
- Znam, rekoh....samo ne znam pošto će biti taj krompir....
Pozdravili smo se i otišli. Mićo je, vozeći prema Beogradu, dugo ćutao, a onda rekao....
- Jel ono sve tačno što nam ispričaše...
- Verujem da jeste..Ćuti i vozi kući...Za Evropu već imamo vozače, samo me strah da će se zaglaviti u prvom krompirištu....
Blogovi autora
- In memoriam - General Mile Novaković (13)
- Promocija (11)
- Vreme je za knjigu (30)
- Ima nade (91)
- CIVILIZACIJSKI PORAZ SRBIJE (694)
- INTERVJU KOJI MI JE DAO V. OBRADOVIĆ (8)
- Zelenašanje, ucene, protivpravnost (22)
- Filip David o zlu koje ima bezbroj lica (360)
- Dan nebeskog ratnika (11)
- Pomerena istorija (154)
- Povodom 19 godina od "Oluje" (188)
- Povodom sto dana Vučićeve vlade (56)
- Posvećeno današnjem danu na Tromeđi, 1941.godine. (78)
- Letnji tvitovi (11)
- Hajku o komarcima (24)
- Opsena (26)
- Laž kao konstanta (28)
- U slavu Mirku Đorđeviću (41)
- Lukavica (4)
- Zavičajni roman (17)
Najnovije VIP blogeri
- cuje se odjek koraka
angie01 - Lefkada pad(anje)
ulicni-muzicar - Dobra i zla veštačka inteligencija
jinks - "Ribnikar" je mrtav
angie01 - амалгамацијом списатељства
Черевићан - Amalipe
angie01 - Izgrebani Oklop
Spiridon - Razonoda
njanja_de.manccini - Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (9/24)
horheakimov - DUB PUB: No More Time For A Regular Failure
docsumann - DUB PUB: What I Know
docsumann - DUB PUB: Bilo je to davno...
docsumann - Дежуловић за сиромашне
omega68 - DUB PUB: Everyday Is A War...for Tomorrow
docsumann - KRUNSKI DOKAZ ZA NEIZLAŽENJE NA "IZBORE"
Filip Mladenović - DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Hobi (4)
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Zabava (3)
- Životni stil (2)
- Muzika (2)
- Sport (2)
- Putovanja (2)
- Tehnologija (1)
- Život (1)
- In memoriam (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org