Pre neki dan sam se nasla u St. James baru, na jednoj sasvim skupoj adresi u Londonu. Oko mene desetak veoma mladih ljudi, opusteni, prijatni, obrazovani, zadovljni zivotom. Pricamo o svetskoj ekonomiji, o pomeranjima finansijske moci, globalizaciji, ekologiji, zivotu, razvoju, karijerama, nama. Pricamo ..... na srpskom.
Pijuckam svoj koktel i gledam te mlade ljude. U kasnim su dvadesetim. Formalno obučeni, pomalo umorni posle posla. Razmenjuju vizitkarte sa zvucnim pozicijama u jakim finansijkim institucijama.
Osecam se sasvim prijatno i dopustam mislima da odlutaju u proslost.
Kad sam bila bas klinka, tata mi je pricao da je posle rata neki njegov rodjak otisao u Ameriku. Nisam shvatala zašto. Jedino mi je bilo jasno da je moj deda bio partizan, pa je ostao, a taj tamo neki nije bio partizan, pa je morao da ode. Kad sam postala tinejdžerka mastala sam da ce taj rodjak baš meni da se javi i pozove me na neki rok koncert. Ili bar na vikend u Kaliforniju. To se nikad nije desilo. Nisam sigurna da li je taj rodjak uopste i postojao. Niko mu nikad nije pomenuo ime, niti se ikada pojavio. Dugo mi je trebalo da shvatim, da cak i ako je postojao, on je morao da pobegne zbog pogresne politike u koju je verovao.
Mnogo kasnije, dok sam bila u sredjoj školi, po mamainoj familiji se pričalo o nekom dalekom “Stevi iz Švedske”. Na Stevu je mama bila ponosna. Daleki rodjak koji je uspeo u životu. Bio je dobar majstor, pokazao se i to mu je omogucilo da u toj Švedskoj sazida veliku kuću. Stevu nikad nisam srela. Njegove slike mama nikad nije imala, ali su slike kuće kružile familiojm. Lepa kuća, nema sta. Generaciji mojih roditelja takva kuća je bila aspiracija. Steva je eto kuću napravio u svom begu trbuhom za kruhom.
Onda je doslo vreme studiranja. Ja sam sedela u KSTu, pijuckala kafu i cekala da se objave rezultati ispita. Napolju su radnje bile prazne, a šverceri prodavali sir i čokoladu sa kartonskih kutija. “Ako ovaj put polozim elektroniku kupujem celu Milku samo za sebe. ”
A onda je neko doneo priče o svojim rodjacima, nekih desetak godina starijim od nas. Otišli su u Kanadu, Južnu Ameriku, Autraliju... Pričali su kako su kupili stanove i automobile. Nisu slali slike kuća. Slali su slike samoposluga punih polica robe. A mi smo gledali u te nepoznate ljude iza kojih stoje kutije kojakakvih djakonija. Flaše koka kole, kekseva, mleka, ...svega. “Bolje da dam sad elektroniku, pa cim diplomiram da palim” .
Ta generacija je zapalila zato sto je punim pravom za sebe želela nešto bolje. To bolje je i zasluzila. Srećom i dobila. Sestra mi kaze da su pravili susret generacije u Torontu. Svi su se pojavili. Oni najudaljeniji doputovali čak iz Čikaga.
A onda je dosla na red moja generacija. Mi smo profesionalno sazreli bas u vreme bombardovanja. Srecom, to je ujedno bilo i vreme dotcom ludila. Moji ‘klasići’ su se uglavnom raspršili po Evropi. Ima nas svugde. Ovaj vikend idem u Pariz kod Sneške. Prošlog meseca sam se videla sa Mićom u Barseloni. Mika mi se javio prosle nedelje. Kaze da je dobio sina, tamo u Holandiji. Ide nam.
Od cega smo bežali ? Pa oni prvi, uglavnom momci, od rata. Onda oni drugi od poniženja da budu bombardovani. Mi, u manjini, smo ostali, a onda opet mnogi zapalili od gorčine neispunjenih obećanja. Od ekonomije koja se sporo oporavlja i demokratije koja nikako da se već jednom primi.
A ovi novi klinci? Oni nisu ni od ćega pobegli. Oni su otišli zato što su traženi. Morali su da iskoče iz potoka i uplivaju u veliko more. Oni nemaju komplekse praznih radnji, života u zajednici i restrikcija struje. . . . Oni jednostavno “drmaju tamo negde”.
Ako je jednoj zemlji suditi po emigraciji, onda smo daleko dogurali. Napravili smo veliki korak od izvora politickih nepodobnih do izvoza eksperata. Sta god. Dobar je osecaj imati u ruci vizitkartu koja nesto znaci u poslovnom svetu, a i ime i prezime umes da procitas bez greske.
Kod bivšeg bioskopa "Kozara" u centru Beograda, čiji je krov juče izgoreo u požaru, i danas dežuraju vatrogasci. Kako...
U toku je prijateljski meč reprezentacije Srbije i Španije u švajcarskom Sent Galenu, što je prvi meč Siniše Mihajlovića...
Novi, do sada neprikazivani materijal iz dugo očekivanog filma “Uspon Mračnog viteza” biće predstavljen 3....
Šta će se dogoditi sa Evropskom unijom u budućnosti teško je reći, ali stručnjaci smatraju da joj preostaju dva izbora....
U.S. Ambassador in Sarajevo says that if Bosnian politicians cannot find solutions themselves, there is a question whether...
BMW je objavio fotografije koncepta kupea koji je nastao u saradnji sa kompanijom Zagato, a koji je zasnovan na modelu Z4....
Na premijeri trećeg nastavka filma „Ljudi u crnom“ (Men in Black 3), većina ljubitelja naučne fantastike nada...
Dan zaljubljenih je doba godine kada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org
