Kriza i kako iz krize...

izreka .... Obećanje ludom radovanje .... Možda je on mislio da sve što obeća može da ispuni.... Ali,avaj.... U mnogim stvarima se on ne pita do njegovi saradnici,a saradnici ko saradnici (iz opšte istorije je poznato da su svi predsednici Srbije imali loše saradnike - pa zašto bi se to menjalo?)

Ovoj vladi je svaki dan k`o danasnji.

Sto god kazu, apri-li-li-li...

Gde vi g.Kovacevicu vidite ovde krizu osim u priglupim izjavama priglupih politicara ?

Dragec

Jer su tajkuni uzeli stranih kredita u visini 12 - 13 milijardi evra.

Ok, ako je ovo tacno i ako tajkuni "puknu" zbog toga, bas nas briga ... njihovo vlasnistvo ce preci u ruke poverilaca, tj. zapadnih tajkuna. A oni ce nas valjda usreciti?

Taman covek pomisli da te pohvali a ti na kraju lupis ovako nesto:

Ako ovi naši ne znaju kako će neka svrate kod Mila Đukanovića...On nam je najbliže, najsličnije su nam prilike, a evo korača brže, pokazale su to ove dve - tri godine otkada nismo zajedno.

Pa onda ostaje samo da se pitamo da li ti znas uopste sta pises? Trebalo bi vlasti da se ugledaju na najboljeg Milosevicevog ucenika Mila Djukanovica??? ... Ok jes' da su to to tvoji bivsi saveznici, al' sto je mnogo mnogo je. Milo je doduse znatno prevazisao ucitelja u tehnoglogiji vecnog ostajanja na vlasti, kontrole svih delova drustva od politike, preko medija, do privrede ... ali ga je posebno prevazisao u kontroli mafije ... i privatizaciji tako sto je sam postao veliki vlasnik. Znaci tvoj recpet Tadicu za borbu protiv tajkuna je ... da on sam postane tajkun (kao Milo)? Svaka cast ...

Dok se oni smisle sta da rade,kriza ce da prodje....<_<

Ako ovi naši ne znaju kako će neka svrate kod Mila Đukanovića...

Koristiš to što je danas 1. april?

Ili si ipak ozbiljan i misliš da treba da koriste Milov model i prodaju sve Rusima a ostatak razdele lokalnim mafijašima? A onda ćeš da kažeš "aprililili..."?

Да, Влада спроводи кресање, али народа који је бирао, и то без вађења...

Ja bih za pocetak uveo flat tax sistem 20%, bez dvostrukog oporezivanja. I udri.

http://blog.b92.net/text/8794/Blam/

Da, pokretne stepenice idu naniže, a mi treba da hodamo uzbrdo... Potrebna brzina naših koraka treba da ...

Može se primetiti da su izjave vladinih zvaničnika povodom krize evoluirale - od krajnje samouverenih i nepesimističkih, pa sve do ovih skorašnjih, koje jasno otkrivaju da su razmere još uvek nailazeće krize više nego ozbiljne. Sa jedne strane, te početne izjave su očekivane, jer je svakako dobro da na već postojeću i odasvud dolazeću paniku vlada unese malo samopouzdanja među privrednike i građanstvo. Opet, sa druge strane, pitanje je do koje mere se izvela pravilna procena situacije, od čega zavisi kvalitet reakcije. Pre će biti da nije baš sasvim. E, sad, ima i treći faktor, a to je činjenica da se ritam i priroda globalne ekonomske krize stalno menjaju, pa se mere koje se danas čine logičnim, već sutra-prekosutra pokazuju kao nedovoljne ili pogrešne. Stoga je neizbežan niz sukcesivnih intervencija.

Ali MMF ne daje novac bezuslovno. On sklapa aranžman i traži ispunjavanje nekih uslova. Pa onda ažurno prati kako se aranžman realizuje.

To je jedna od retkih stvari koje raduju, jer je za Srbiju (opterećenu i sapetu međusobnim spregama i kontraspregama postojećih političkih blokova) veoma dobro da u igru uđe neko autoritativan, ili makar "tehnički" jači i da postavi kao uslov ono što nam ionako treba - smanjenje javne potrošnje. S obzirom da u toj potrošnji učestvuje, direktno, ili indirektno, veliki broj socijalnih i političkih faktora ogromni su otpori da se smanjenje sprovede, iako su svi svesni da se to mora. E, kad neko sa strane to zahteva, i to neko od koga dobrano zavisite, onda je ipak malo drugačije. Naravno, i u tom slučaju će smanjenje ići veoma teško (zbog već pomenutih unakrsnih uslovljenosti političkih blokova, ali i veoma osetljivog, socijalnog faktora).

Na prvim sledećim izborima za mene će biti presudno kod opredeljivanja to kako ko bude gledao na brzo dovršavanje tranzicije....sve drugo je samo šarena laža..

Svakako. Nesporno. Ipak, treba tome obavezno dodati ono još važnije - da se tokom neke naredne kampanje, izbora i formiranja vlade dobije "mehanizam" koji će uopšte biti okrenut tom cilju. Nije jednostavno. Ekonomska kriza će pojačati socijalni pritisak i nervozu, pa će obećanja o oštrim tzranzicionim rezovima u dobrom delu populacije biti prepoznati kao još jedno odricanje, odnosno ugrožavanje ionako srozanog ličnog standarda. Onda, eto prilike za radikale, Koštunicu i ilića... da zalažu građane populističkim tezama. Stoga mislim da treba dobro meriti kritike na račun efekata ekonomske krize, jer te kritike su sa jedne strane često opravdane, a sa druge strane, ako se pretera, mogu da načine još veću štetu pošto ih navedena ekipa shvata kao vetar u svoja politička leđa.

Tajkuni finansiraju stranke i njihove ambicije za vlašću

Stvarno?!

Običnim građanima Srbije, poreskim obaveznicima u ovome momentu nema većega saveznika od MMF-a. Tek je on neka garancija elementarnog reda i disciplinovanja vlasti.

Potpuno se slazem sa Kovacevicem da bi kod nas bilo krize i da nema ovih tektonskih poremecaja u medjunarodnoj ekonomiji i bankarstvu. Medjutim, pored tajkuna, koji su u ovom obliku ekonomsko-pravnom rak rana naseg drustva, mnogo veci problem je javna potrosnja. U danasnjim Novostima citam broj ljudi na budzetu (zajedno sa vojskom, policijom, lekarima i uciteljima), ali ne videh gde se izgubi 28.000 vladinih sluzbenika (dakle,bez policajaca, oficira ...). Gde je armija zaposlenih na nepostojecim poslovima u javnim preduzecima? Ni jedna vlada, pa ni Djindjiceva, nisu imali mda da se suoce sa ovim problemom. Sve vlade od 5. oktobra, kao i one ranije vodile su socijalnu politiku ne zameranja, pa tako i danas visoki vladini funkcioneri i savetnici kazu da ne moze tako lako da se odpusti 100-200 hiljada pijavica i stenica drzavnog budzeta jer njih stiti zakon!?!?!? Ko stiti nasa prava? Poslodavci nas otpustaju, smanjuju plate, radimo na crno... Stanje u novinarstvu je slicno kao i u drugim firmama, pa ne verujem da mnogo gresim.
Drugo pitanje je vodjenje pogresne monetarne politike. Prema mojim saznanjima devizne rezerve NBS-a su se svele na nekoliko stotina miliona evra! To je cifra kad se odbiju bankarske rezerve, repo transakcije, depoziti NBS-a u propalim americkim bankama... Dakle, mi smo pred bankrotom! Vodjenje monetarne politike i sticenje kkursa dinara referentnom kamatnom stopom je jedan od najpogubnijih poteze za privredu, ali to pokazuje svu katastrofu nase drzave.
Trece pitanje je zaduzivanje domacih preduzeca u inostranstvu jer su im kamate bile manje preko granice, ali sada zbog nelikvidnosti, nisu u stanju da vracaju te kredite. Iz ovoga proizilazi i izuzece tajkuna od faktoringa (prodaja duga od strane poverioca bankama ili ovlascenim agencijama uz odredjene troskove) sto bitno utice na likvidnost preduzeca, pogotova malih i srednjih preduze.
I na kraju, ne videh da su nasi mediji preneli informaciju iz Slovenije da je Misko pukao 25 miliona evra penala i kazni jer nije na vreme platio obaveye oko igradnje soping mola u ljubljani, ali su zato svi mediji preneli kako se nameracio na Merkator!?!?!?

Na prvim sledećim izborima za mene će biti presudno kod opredeljivanja to kako ko bude gledao na brzo dovršavanje tranzicije....sve drugo je samo šarena laža..

Ako ovi naši ne znaju kako će neka svrate kod Mila Đukanovića...On nam je najbliže, najsličnije su nam prilike, a evo korača brže, pokazale su to ove dve - tri godine otkada nismo zajedno.

P.S. Za malo da zaboravim. Običnim građanima Srbije, poreskim obaveznicima u ovome momentu nema većega saveznika od MMF-a. Tek je on neka garancija elementarnog reda i disciplinovanja vlasti.

Drago, ko god da ti je diktirao ovaj deo teksta, nemoj vise da ga slusas. Taj "neko" nije tvoj prijatelj. Sa ostatkom teksta se skoro u potpunosti slazem, to verujem da si pisao ti.

Srbija je država koja bi zapala u probleme taman i da nema svetske krize. Prosto, u Srbiji nije dovršena tranzicija i od 2003. na ovamo to odlaganje je hronična priča. U Srbiji se mnogo više troši nego li je to moguće. Platni deficit je više milijardi evra godišnje i došao je čas kad to više nije moguće pokrivati. Nema više krupnih privatizacija, nema izvoza, nema dovoljno novih investicija ispoljnih doznaka.

Bilo je samo pitanje vremena kada ce "Narkomanski ekonomski sistem" (mogli bi ga nazvati - Narkomanizam) doziveti svoj krah. Tesko je ziveti od rasprodaja jer, naravno, na kraju ne ostane nista da se proda. Nije skoro nista uradjeno da se pojacaju proizvodnja i izvoz, sve vreme se udovoljava nasim vrlim uvoznicima. A sto se tice potrosnje, ne treba zaboraviti da je jos jedan problem ove drzave to da se u Srbiji mnogo potrosi a malo dobije zahvaljujuci tenderima koji su namesteni. Samo obratite paznju na to koja ce ulica ove godine biti ponovo asfaltirana, treci put u tri godine.

Ja mislim da ova kriza (polako, ali sigurno) tera naše politčare da izaberu između svojih i interesa tajkuna.

Ja se ne bih kladio na tajkune, a vi?

Građani Srbije, spasimo našim platama jadne Evropljane od gladi – pritecimo u pomoć unesrećenima!

Posveta: Ovaj članak namenjen je svim velikodušnim građanima Srbije koji će ovih dana još jednom pokazati svoje velike, balkanske duše.

U ovim teškim trenucima velike ekonomske krize, kada su mnogim ljudima širom planete ugrožena radna mesta i kada mnogi strahuju za budućnost svojih porodica, građanin Srbije još jednom pritiče u pomoć! Budžeti svih zemalja ovih dana prazne se i polako primiču nuli. Engleska, Nemačka i Austrija svakog dana lipšu pod pritiskom krize. Njihove države nemaju više novca da finansiraju svoje beskućnike, svoje jadne firme koje nemaju više kome da prodaju svoje automobile i polise osiguranja. Nekada veliki giganti, osiguravajuće kuće koje su do juče plaćale milione i milijarde dolara plata i bonusa veselim zaposlenima u skupim automobilima, da idu od posla do kuće onako uposleni i važni, sa skupim lap-topovima i sa saznanjem da im na račun leže zamašna platica, sada vrše veliki pritisak na budžete njihovih država da ih spasu. Da oni, jadni, navikli na lep život, ne ostanu bez novca za održavanje svojih novih automobila i plaćanje rata za luksuzan život u koji su se jadni uvalili. Jadni oni.
Braćo Srbi, moramo im nekako pomoći! Pa zar da ne priteknemo u pomoć nesrećnom Evropljaninu? Pa zar da ostanu jadni nezaposleni? Da dobiju otkaz? Ili da im plate padnu da ne budu dovoljne za njihov uobičajeni način života? Zar mi, Srbi, da želimo da im se fabrike pozatvaraju? Kako da im ne pomognemo... Nešto moramo da smislimo! Njima pomažu njihove države, tako što iz njihovih budžeta plaćaju tim firmama razne pomoći – kroz kupovinu udela u firmi ili kroz razne pozajmice. Tako Evropljanin ako mu je budžet jak neće ostati bez jahte i automobila, pa čak ni bez posla. Ali šta će jadni Evropljani ako im se i budžeti isprazne? Situacija je već kritična! Budžeti se prazne. Njihova ekonomija je obolela i boli sve jače iz dana u dan! Moramo im pomoći. Moramo nešto smisliti...

Prva ideja za pomoć jadnoj braći Evropljanima

Brat Srbin uvek ima ideju kako da pomogne. Nemoguće da su i ti budžeti, i sva ta ekonomija kao nauka baš toliko komplikovani da ih Gedža ne može ukapirati svojom zdravom, seljačkom logikom. Hajde da proučimo stvar detaljnije. Suština mehanizma je sledeća: „da bi stimulisali svoju proizvodnju sve države propisuju carine na uvoz strane robe.“ Kako to stimuliše njihovu proizvodnju?

Evo, ovako-lako, brate: ako mi hoćemo da izvezemo naš proizvod u Evropu, naš kupac Evropljanin osim što mora da plati nama naš proizvod, mora po zakonu da popuni budžet svoje Evropske države carinom koju Evropa propisuje na robu koju smo mi kao stranci prodali tamo. Tako je naš proizvod tamo u startu skuplji za iznos te carine. To pomaže Evropi na dva načina: prvo, budžet se puni carinom na našu robu, a drugo, pošto je ta naša roba zbog carine tamo skuplja, više će ljudi kupiti Evropsku robu slične namene, jer cena njihove robe nije opterećena istim nametom. Tako pomažemo zaposlenom Evropljaninu, koji ima skupa odela, jahtu, bonus, dobro auto i veliku kuću da ne ostane bez posla. 

Ideja za pomoć braći Evropljanima

Pa eto ideje! Plaćaćamo Evropi carinu, a donećemo propise da oni nama ne plaćaju zauzvrat ništa! Tako ćemo iz našeg budžeta prelivati pare u njihov budžet!  Jao, pa to je divno. Moći ćemo omogućiti bolji život našoj braći po krvi – čekaj, nisu po krvi. Ne govore slične jezike kao mi, mada koga su sve primili u svoje redove, ima tu već i naše braće po krvi. Ako nisu, onda su braća po veri – čekaj malo, nisu ni po veri, uglavnom su katolici i protestanti – ma dobro, pravoslavna duša je velika, svi smo mi hrišćani, a hrišćanski je pomagati. A i ako nisu braća po veri, onda braća po oružju – čekaj malo, nisu ni po oružju. Mada mi želimo da budu, da uđemo u NATO pakt pa da budemo braća po oružju. Uh, izgovorih NATO – pa oni su nas bombardovali! Malo smo doduše, kad se čovek bolje zamisli, zbog njihovih bombi preživljavali strahove, razaranja, smrt i glad. Neka su i deca poubijana i druga ostala istraumirana... Ma šta je to sve za nas, Srbe? Nismo mi neka zlopamtila. Znamo mi i da zaboravimo i da oprostimo brzo. Pa šta ako je bio rat? Možda i nije bio rat! Sve je to stvar terminologije. A šta ako smo sami krivi za sve to? Možda je moralo tako – da „Milosrdni anđeo“ sleti da nas sve spasi od nas samih... ma sve i da jesu krivi, nama to nije bitno – široka je duša slovenska... kako kažu naši političari – to je prošlost, treba se okrenuti budućnosti – smisliti kako spasiti jadne Evropljane od otkaza i smanjenja plata!

Propala ideja – prepreke našoj velikodušnosti i kako ih još većom velikodušnoćšu savladati

Ali avaj! Propade nam ideja! Postoji nekoliko prepreka našoj velikodušnoj odluci, pa moramo videti jednu po jednu hitro, koje su i možemo li ih ipak nekako rešiti, te pomoći našoj napaćenoj braći, pre nego njihov standard definitivno i bespovratno sklizne na nivo našeg i ugasi se i poslednja nada da će ponovo moći biti bogati i važni? Čemu onda život? Čemu celokupno čovečanstvo? Civilizacija, onakva kakvu je znamo bespovratno srlja u propast! Ne daj, Bože, pa ne smem ni da pomislim na to. Da vidimo brzo šta možemo da uradimo:
Prepreka prva: Imamo li mi za ovo sredstava u našem budžetu? Ova naša ideja jeste jako velikodušna i lepa i bratska. Svoj budžet praznimo da bismo popunili njihov. Svojim radnicima oduzimamo hleb, da bi njihovi imali. To je lepo i za svaku pohvalu. Sada niko više ne može reći da Srbi nisu najvelikodušniji narod na svetu! Ipak, čujemo alarmantne vesti u novinama kako naš budžet nije dovoljno jak. „Budžetski deficit“ – šta to beše? Kad u budžet stiže manje para nego što mi trošimo. Kažu ovih dana da mi imamo taj budžetski deficit. Kako onda da im pomognemo, time što ćemo smanjiti prilive u svoj budžet da bismo njima pomogli? Pa dobro, daj da ne odustajemo tako lako od te plemenite ideje. Ipak je velikodušno braći pomoći. Nego da budemo vredni, da analiziramo kako nastaje taj budžetski deficit. Pa ovako, da se preslišamo: budžet se stalno puni i prazni. Puni se carinama koje hoćemo da ukinemo, puni se porezima od naših plata i penzija, puni se akcizama koje plaćamo na gorivo, cigarete i alkohol i parama koje od nekog zajmimo da ga popunimo, kad nam baš, baš prifali. Kako se prazni? Prazni se tako što plaćamo penzije, plate preduzeća koja su u vlasništvu države, plate javnih službenika, plaćamo za život radno nesposobnog ili neuposlenog stanovništva, razna socijalna davanja, plaćamo za investicije, da sagradimo puteve po Srbiji da bismo mogli živeti, raditi i poslovati, pa na kraju prazni se i različitim subvencijama koje naša država nama daje, kao i njima njihova, da bismo mogli započeti svoj biznis, kupiti prvi stan i tako dalje.
Rešenje prve prepreke: Naš budžetski deficit može se rešiti na nekoliko načina:
1) Prvo, možemo da smanjimo rashode, tj. Količinu para koje iz budžeta dajemo. Zašto da odmah izgubimo epitet velikog dušebrižnika za zdravlje i dobrobit Evropljana? Zar to nije Evropski brinuti o tuđoj dobrobiti? Setite se ponovo na minut „Milosrdnog anđela“. Dakle, moramo delati i to brzo. Količina para koja odlazi iz našeg budžeta može se smanjiti tako što ćemo otpustiti radnike iz naših javnih preduzeća, hitno prestati da upošljavamo nove, ukinuti ili bar smanjiti na minimum plate tih radnika koji tamo ostanu. Socijalna davanja i penzije u najmanju ruku zamrznuti a po mogućnosti svesti na minimum. Mogli bismo vala odustati i od nekog projekta, od onih što zovu „kapitalne investicije“ – šta bre ti autoputevi kome i trebaju? Kao da bi Srbi nekad mogli imati razvijenu industriju i trgovinu, pa da im trebaju brzi putevi koji prespajaju sve delove Srbije i da transport bude jeftiniji i brži? Šta je koga bre briga? Pa pare i vreme i služe da se troše, pa možemo i mi sa kojim autoputem ili mostom manje nego što je bilo predviđeno?!
2) Drugo, možemo da povećamo prihode. Ne daj Bože, nećemo povećati prihode naplatom carine našim ljubljenima. Daleko bilo! Jeste da mi njihovu carinu plaćamo, ali to nema veze. Takođe nema veze ni to što većina zemalja usled krize povećava svoje carinske stope, kako bi popunila svoje budžete na račun tuđih. Ma taman posla! Kad smo mi takvi bili? Gdje god ima neko ko prihvata našu pomoć, mi ćemo velikodušno da je pružimo. Nego ćemo naš budžet popuniti tako što ćemo se kod naše drage braće po...( po čemu ono beše? ) zadužiti lepo na jedno hiljadu godina, po kamati od jedno hiljadu posto. To je jako velikodušno rešenje. Na prvi pogled izgleda da oni nama daju pare da bismo ih mi dali njima, ali zapravo nije tako. U međuvremenu, njihove fabrike i poljoprivreda su uposleni više nego naše zbog njihovog neprimenjivanja trgovinskog sporazuma, uz naše istovremeno primenjivanje, naš budžet slabi da bi njihov jačao, a uz to i mi njima dođemo pare pod njihovim uslovima. Tako da ako nekako i ostanemo živi tokom ove krize, i dugo posle nje ćemo im pomagati plaćajući njihove kamate. A kamata ide na kamatu, pa na kamatu, pa na kamatu..., to zna svako ko je ikad imao minus na tekućem računu ili kreditnu karticu, tako da su obezbeđeni još dugo vremena, samo od naših kamata, pa i da ništa drugo ne rade.

Prepreka druga: Ne možemo uraditi nešto što smo već uradili. Kao što već rekoh, sve je stvar terminologije. „Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU“ – au, ala ovo zvuči – i fensi i umno! To nekako zvuči kao: mi ćemo reći Evropi da smo jedni od njih, a oni ne moraju to da kažu. Kao da taj sporazum i ne sadrži ništa, osim tih reči – naš sporazum sa EU. Svi smo čuli jedno sto puta za ovo, a šta ono zapravo znači? To znači da smo se sporazumeli oko nečega, a da to trenutno primenjuje samo jedna strana, i to mi. Dakle, carine su za robu iz EU koja se prodaje kod nas, ovim sporazumom već ukinute. To jest, počele su da se ukidaju, malo po malo, pošto nemamo ni mi Srbi baš neograničano para! Ako bismo sve carine ukinuli odmah, verovatno bismo i sami lipsali, pa kako bismo onda pomagali jadnu braću Evropljane. Ne bismo im ni sve one kamate mogli uredno vraćati. Jadni oni, ne bi mogli dogodine ni na more kad bi se to desilo. Ne daj, Bože! Doduše, tim sporazumom predviđeno je da u roku od pet godina, mi malo po malo, ukinemo sve svoje carine, tako da bez brige – narodi Evrope neće ostati uskraćeni. Bićemo u mogućnosti da pokažemo svoju velikodušnost na delu! Svega ćemo se odreći, ali ne i mogućnosti da unapredimo privredu Evrope, i to ne svojim trudom i zalaganjem, već svojom patnjom, otkazima, glađu, godinama stagniranja. Možda i među samij Evropljanima ima neki koji ne bi hteo tom cenom da plati ceh svog blagostanja, koliko mi plaćamo njegovo blagostanje! Blago nama Srbima, zaista smo nebeski narod!

Budi ponosan, narode srpski! Spašavaš od gladi i propasti velikog među velikima, mnogoljudnu, umnu i kulturnu Evropu! Da nije tebe, i tvoje žrtve, Evropljani ne bi mogli biti ni upola fensi kao što jesu. Ne bi mogli ostati oni važniji, bolji ljudi, kakvima ih smatramo što dolaze s vremena na vreme privatnim avionima u lepim kravatama da nas poduče kakvi treba da budemo, da bismo njima bili ravni. Da nije nas ovakvih, velikodušnih dušebrižnika, kome bi oni uopšte davali te svoje kredite? Ne bi imali kome. I ko zna koliko bi malo vremena trebalo da postanu i oni, u našim razgovorima, onakvi kakvi smo mi u svojim očima, „stoka“, „ništa ne znamo“, „nemamo pojma ni o čemu“, „nije biznis za nas, to treba dati njima“. I sad, da ne nabrajam sve. Dakle, naša misija da spasemo svet od mogućnosti da ta viša rasa opstane mora se nastaviti po svaku cenu. Sa visine nebeskog naroda gledamo na „protekcionizam“ drugih naroda – još jedna važna fensi reč, koja označava one države koje svoje budžete štite na štetu drugih. Ne daj, Bože. Nismo mi od tih...

S poštovanjem,
Građanin Srbije

Na prvim sledećim izborima za mene će biti presudno kod opredeljivanja to kako ko bude gledao na brzo dovršavanje tranzicije....sve drugo je samo šarena laža.

Kapiram.........skoro........znaci, ko bude rekao " ja sam za munjevito dovrsavanje tranzicije " taj dobija glas??......I karamelu??

Naivno, prijatelju........naivno..........

Na sledecim izborima, skicu moga falusa u prirodnoj velicini na glasackom listicu ce dobiti svi zajedno, pa neka se grabe, kome je potrebniji...............

Samo se nadam , da ce glasacki listici biti na A4 formatu, da moze da se nacrta , brate, u prirodnoj velicini.......

I ne samo to........planiram da pred te, istorijske izbore povedem kampanju "SVAKOM POLITICARU PO FALUS UMESTO GLASA"...........ali, o tome kada dodje vreme

Srbija je država koja bi zapala u probleme taman i da nema svetske krize. Prosto, u Srbiji nije dovršena tranzicija i od 2003. na ovamo to odlaganje je hronična priča

Prepoznah u ovim recima nesto sto je Misa Brkic pricao u pretposlednjem Pescaniku. Ja cu dovrsiti Misinu misao koja ne predvidja bolje okolnosti u Srbiji ni kada kriza prodje u svetu. Razlog jasan - nedovrsena tranzicija.

Elem, kada se vec dotakoh Pescanika, ne mogu a da ne prokomentarisem vest od danas>
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=04&dd=01&nav_category=16&nav_id=353224
Znaci, nasi cyber panduri uhvatili Americkog popa pedofila na netu. Kako to da ne uhvatice hackere Pescanika, kada su toliko advanced? (ili je world wide advanced prava rec...)

Drago, preporuka

Ne bih imao sta da dodam ovom tekstu, a to meni svakako nije svojstveno.

"Demokratija je proces koji nam garantuje da se nama neće vladati bolje nego što to zaslužujemo..."

Norveška će da nas spase. Pozajmili su tričavih 46 milijardi dolara MMF-u da ne propadne, jer ako on propadne mi ćemo, ako može , još više / niže / da propadnemo.

Jedino sam ostao u dilemi oko uloge MMF-a:
a) Hoce da nas dovedu u red.
b) Dace nam pare da nastavimo ovako i upadnemo u jos vecu dubiozu.

Nego kud odjednom preko milijardu evra manjka u budzetu? Nista ne shvatam...

P.S. Za malo da zaboravim. Običnim građanima Srbije, poreskim obaveznicima u ovome momentu nema većega saveznika od MMF-a. Tek je on neka garancija elementarnog reda i disciplinovanja vlasti.

Jbš zemlju kojoj je MMF najveći saveznik...