Istina, prvu utakmicu ovog vikenda Vukovi Beograd igraju u Zagrebu, ali bitno je da kreće nova sezona :) Sledeci vikend svi na Adu, Vukovi - Klek Knights, prvo kolo Superlige. Nikad više stranih igrača i trenera, svi timovi su se pojačali, a domaći igrači su iskusniji za jednu godinu.

A evo kako je izgledao nezaboravno finale regionalne lige prije 5 godina, za mene je to bilo poput trojki Saše Đorđevića :))

Fotografija koju vidite napravljena je tokom treceg seta, kad je Djokovic najbolje servirao u toku danasnje pobede nas Spancem Pablom Andujarom. Patike koje vidite Novak vec duze vremena koristi na mecevima, ali se cesto desi da na konferenciju za stampu dodje u nekim drugim Adidas patikama. Posle razgovora sa stranim novinarima, sa B92 je popricao o danasnjem mecu.

U zelji da sa Indian Wellsa smanjimo broj blogova koji se svaki dan kace, a opet docaramo atmosferu sa stadiona, danasnji mec izmedju Djokovica i Andujara cemo uzivo pratiti preko ovog bloga, komentarisati sta vi vidite na vasim televizorima, i sta se desava ovde na terenu. Takodje mozete da predlozite pitanja koja bi postavili Djokovicu posle meca.

Autor: Rodoljub Šabić

Jučerašnje pojavljivanje na You Tube-u snimka sa bezbednosne kamere postavljene u tramvaju na kome se vidi grupa mladića koja se ponaša vandalski i kida „famozni“ validator privuklo je dosta pažnje i komentara.

Većina komentara odnosila se na sadržinu snimka i, sasvim očekivano, svodila na osudu, kao što rekoh, nesumnjivo vandalskog ponašanja aktera snimka. Manji broj komentara se odnosio na sam fakt pojavljivanja snimka na internetu, podsetio je na to da se neka „pitanja“ u vezi sa video nadzorom (pre)dugo i neodgovorno „guraju pod tepih“.

S tim u vezi, moramo se podsetiti da nemamo baš nikakav zakon koji uređuje oblast video nadzora.

Večeras, u 19. h počinje "tajno" književno veče u Kornetu, Drinčićeva 24, Dorćol (mora se zvoni).Tema je moja knjiga "Srpski domaćin u raljama sexa", o kojoj će govoriti Kosmogina i Boban Stojanović, a do'ću i ja:) Možda dodje i Džouzef, ako mu Kosmogina dozvoli:) A možda dodje i neko od vas, dragi moji prijatelji u blogu.

E, da, kažem "tajno k-veče" jer, brate, ja nisam nikome rekla. Zato i pišem ovaj blog. Pošto će tamo kolo da vode tri blogera s B92, a i o knjizi sam već pisala ovde. Pa da ne pričamo sami sa sobom i Pavlom Ćosićem, ocem od Korneta, izvolte:)

E, da (2.x), dočiće i moja drugarica Dragana Nikoletić, koja je malkice kriva za ovo k-veče.

Dokumentarni film o susretu US pilota Dale Zelka i Zoltana Danija bivesg pukovnika koji je predvodio tim koji je oborio "nevidljivog" stealth F117A 1999, ulazi u zavrsnu fazu produkcije.

Nakon 12 godina od obaranja aviona US pilot je odlucio da se vrati u Srbiju i upozna coveka koji mu je obelezio zivot i izgradi jedno novo prijateljstvo.

Njihov zivot se u medjuvremenu potpuno pormenio Zoltan je postao pekar i posvetio se porodici a Dale je dobio cetvoro dece i povukao se u miran porodicni zivot, bezeci od  svake medijske promocije.

Niccolo-a za tenis. Opet se na delu pokazuje moj izuzetak značaj za srpski tenis. Samo nedelju dana nakon što sam na blogu preneo mišljenje Jelene Genčić koji dovodi u pitanju karijeru Ane Ivanović, ona je najzad pobedila onog defanzivnog smarača koji je ni kriv ni dužan jedno duže vreme bio na prvom mestu. Time se još jednom pokazalo kako je moj značaj za rezultate naših tenisera mnogo veći od celokupnih njihovih stručnih štabova.

Danas sam po drugi ili treći put gledao prvi deo britanskog filma Povratak kući. U jednoj sceni, dragi Piter O Tul, citira Oskara Vajlda, odnosno njegovu definiciju konja: Opasan spreda i otpozadi a neudoban po sredini.

Za razliku od Oskara Vajlda, ja kad god izgovorim reč konj ili pomislim na njega, pred oči mi izađe lepa, ponosita i plemenita životinja.

U detinjstvu sam, pored krava koje sam takođe mnogo voleo, većinu vremena provodio pored konja mog strica Stanka. Iako su mi svi bili dragi, najviše sam voleo jednog Arabera, rasnog i stasitog, tankih nogu i članaka, duge grive (stric mu je nije skraćivao na moju molbu) i vatrenih crnih očiju. Uz stričevu brižnu pažnju (u početku), vodio sam ga na pojilo. Pojilo je bilo samo njegovo! Drugi konji su pili iz zajedničkog.

Danas sam opet crvenela zbog ove naše zemlje Srbije, baš kao što sam crvenela i pre skoro tačno dve godine (vidi sramotu ovde).

Došla mi drugarica Amerikanka. Pričao joj naš zajednički prijatelj Amerikanac o Vinči, koju je posetio pre dve godine, pa sad hoće i ona da vidi magične figurice iz ranog neolitskog doba.

Okrenem Turističku organizaciju Beograda da vidim da li su sanirali odron zbog koga su nalazište zatvorili pre skoro dve godine. A i ja stvarno nekad pitam gluposti. Naravno da nisu.

Dobro, de, nema veze, htela je ona da vidi i Muzej Nikole Tesle.

Tekst koji sledi nije napisao Radoje Veliki Domanović.

Ako nađete bilo kakvu  sličnost sa gore pomenutim nenadmašnim satiričarem i majstorom opisa stvarnosti, znajte da to nije nimalo slučajno.

Ne poznajem, naime, nijednog blogera koji se rodio ili koji živi bliže legerdanom Ovsištu od mog blogokolege koji se predstavlja kao gedza.73.

Ovo je njegov tekst a ja sam malo ljubomoran što ne uspevam  da napišem ništa slično:

 Pao sistem

 Srbi snivaju. Ni manje, ni više od drugih naroda. Možda imaju drugačije snove? Ko bi ga znao.

 Tekst na sajtu prica o strategiji obrazovanja koja ima za cilj, jel'te, unapredi skolstvo. Pa ce tako fond casova biti smanjen, da se deca ne opterecuju. A prosirice se I broj obdanista.

Sad imaju “obuhvat”, sta god to znacilo.

"Situacija tu nije loša, imamo obuhvat od 87 odsto, ali primećujemo manja smanjenja", istakla je Ana Pešikan.

Raspisalo izbore. Hvala.

Cemu se nadam? Nicemu. Jel beznadezno, pa i nije. Evo i zasto.

Devedesetih, kad je shvatio da neće studirati, a nije ni bogat...prodavao je lavandu. Metodom od vrata do vrata.
Mirisni paketići lavande, ubrani ko zna gde, spakovani levo od nigde, za malo dinara, ispred vaših vrata!
Dobar dan...dobar dan...lavanda za vas, voilà! Slatka kuca...ne ujeda?!
Savršeno uvrnut i besmislen način da se igraš odraslog života.
Od toga je njegova soba mirisala kao poljanče, a krevet na Šekspirove sonete.
Nije ni čudo što je jedna studentkinja književnosti mislila da je to neverovatno romantično.
Inflacija, Dafina, ratovi, protesti, suzavac...i lavandizirani Šekspir.

Svako radi s onim što ima.

U vremenu u kome mora.

Za sada nema nekih detaljnijih podataka, koji bi ukazivali na motiv napada i eventualnu širu pozadinu. Verovatno će i neki od tih fakata uskoro biti objavljeni. Zvanična Podgorica našla se nakon napada na novinarku "Vijesti" Oliveru Lakić pod velikim pritiskom međunarodne javnosti i nema sumnje da je (i) to crnogorsku policiju naprasno učinilo „efikasnijom“.   Pominjalo se, između ostalog, da će njen evropski put možda biti doveden u pitanje ukoliko se ovaj slučaj ne razjasni. Kao što vidimo, čak i Crnogorci mogu da budu vredni, radni i ekspeditivni. Eto - kad se hoće..!  

Nakon jučerašnjeg, celodnevnog, a i inače veoma čestog podsećanja na činjenicu da je ubistvo prvog demokratskog premijera u Srbiji na kraju zvanično svedeno na priču da se s njim obračunala grupica mangupa i preprodavaca droge, ova „crnogorska vest“ deluje kao...

Pre nekoliko minuta, uz gromoglasan pozadinski aplauz sa tribina i sa debelim zavojem iznad desnog kolena Ana Ivanovic je efikasno izasla sa terena broj #2 na zadnjem sedistu malog vozila koja u ovom gradu najcesce mozete da vidite na golf terenima. Posle ovakve pobede nije bilo smisla traziti od Ane da se proseta preko glavnog trga ovog teniskog centra, nazad do igracke loze.