Povremeno kad nemam vremena ili ideja za pisanje ja se šunjam po tuđim blogovima. Na jednom od njih našao sam interesantnu temu. Kako Google dovršava (auto complete) zpočeta pitanja na srpskom jeziku. Hvala Istoku Pavloviću što je izvršio istraživanje za nas i došao do zaključka da "u ovoj zemlji živi jako puno interesantnih i zanimljivih ljudi. Neke od tih ljudi bi baš voleo da upoznam i popričam sa njima, a neke bih rado izbegavao."

Ukucajte u Google "da li je" i google će da vam pomogne ovako

Danas su Herman Van Rompuy i Catherine Ashton nominovani za poziciju Predsednika odnosno Ministra Inostranih Poslova EU.

U pitanju su dve nove pozicije u EU koje su uvedene Lisabonskim sporazumom koji stupana snagu za nekoliko dana, 1. decembra. Stoga vest i kaže da su u pitanju samo nominacije koje će biti potvrđene do ovog datuma.

Mr Loader:

   Masovno poklonjenje upokojenom Patrijarhu Pavlu izaziva niz pitanja. Naravno, pre svega pitanje, da li se pitanja uopšte smeju postavljati (jer se možda smatra kako treba podrazumevati da je u ovoj situaciji sve sasvim jasno, a da je bilo kakva nejasnoća jeres). Rizikovaću. Dakle, veliki broj ljudi je odlučio da se pokloni odru na kome je izložen Patrijarh, ili da prisustvuje liturgiji i sahrani, ili, pak, da u to vreme bude kod svoje kuće, ali da samom pomenutom činu prisustvuje svojom duhovnom usredsređenošću. Da ne

 Bio je politicki lider Srba u Slavoniji. Ratni vihor ce mu donijeti titulu lidera pobunjenih Srba. Nije bio omiljen u Kninu niti u Beogradu, a ni Zagrebu takvi Srbi u to vreme nisu trebali.

Za jedne je bio zlocinac , drugi su u njemu vidjeli izdajnika. Tesko da ce mu sudbina dodjeliti mjesto predsednika Hrvatske, ali zasigurno Veljko Dzakula ostace upamcen kao prvi Srbin koji je usao u predsednicku trku u Hrvatskoj.

Ko je Veljko Dzakula? Sem sto je siroj javnosti postao ovih dana poznat kao prvi Srbin kandidat za predsednika Republike Hrvatske?

 Predratnih

Počev od 1. novembra odbrojavamo sitno do Londona 2012. Mereno u danima spustili smo se na trocifreno vremensko rastojanje do najvećeg sportskog događaja koji će se na planeti desiti u narednoj deceniji.

jedna od "tema" koje su uvek tu kad zatrebaju da se podgreje atmosfera je i vojvodina. e sad kako ce se sama tema nazvati zavisi naravno od pocetno ukopanih pozicija. autonomija vojvodine, separatizam vojvodine, ugrozavanje celovitosti srbije pa cak i "nasilno razdvajanje zivog drzavnog organizma". (uvek padnem sa stolice od smeha kad procitam ovu "konstrukciju" - vecno hvala gospodinu kostunici). svako ima neki stav, svako ima nesto da kaze, svakome krv kljuca na sam pomen... ma idealno da se zamuti voda. idealno za predizborna busanja u grudi. samo sto izbora nesto nema (sem na vozdovcu gde je "izborni proces" postao hronicno stanje).

Patrijarha Pavla prvi put sam video u onoj najčudnijoj a njemu toliko primerenoj situaciji: u trolejbusu broj 11. Utrčavši na početnoj stanici na Kalemegdanu u jedan od sporih, teških, zelenih gorostasa koji su pravili duboke brazde u rastopljenom beogradskom asfaltu, ugledah ga na izdvojenom mestu iza vozača. Patrijarh je, kao i obično, javnim prevozom prelazio put od Patrijaršije koja je bila tu ispod pa do kuće u kojoj je stanovao negde iznad Slavije. Nisam mnogo znao o tananom prvom svešteniku naše Crkve, ni tada ni danas me religija nije privlačila, ali sam ga zasigurno prepoznao. I iznenadio se, itekako. Ko bi očekivao da se čovek tog statusa, kome je omogućeno da ima odgovarajuće pogodnosti, vozi trolejbusom?

Sećam se da mi je za oko zapala velika crna torba, nisam siguran da li je bila od prave ili veštačke kože, ona kakvu su nosili mnogi službenici koje sam mogao videti na svakom uglu. Nije dangubio. Svih tih nekoliko stanica koje smo prešli istim vozilom čitao je neku knjigu. Ja, sa druge strane, nisam mogao da skrenem pogled sa njegovih sitnih leđa i svešteničke kape na pognutoj glavi ispod koje su se videle sede vlasi.

Evo  još jednog dela one priče sa početka... gde sam, pokušavajući da pišem o Kosmetu, stigla do nekih  Veštica i Cirkuzanata i, u svakom slučaju, nepovratno se udaljila od prve ideje da napišem jednu normalnu kljigu o svom Kosovu... kako to već novinarski svet uglavnom radi, sa nekim reportažma... o čemu mi se uopšte nije dalo da pišem ni da ih sklapam iako ni sama ne znam koliko ih imam u ovom mom laptopčetu... uostalom, uglavnom su i objavljene

Nije mi namera da  postavljam tekstove baš svaki božji dan - i da se popnem na glavu ljudima svojom hiperprodukcijom

Nikad nisam umela da se hvalim, ali mi nekako glupo da ovo ne objavim bar blogosferi. Ne znam da li znate sta je Siggraph (Special Interest Group on GRAPHics and Interactive Techniques)? A Siggraph Asia?

E pa onda, idite na ovaj link, pa skrolujete sasvim dole, i onda ugledate moje ime. Da je smotana (ja) umela da pronadje

Ali tu je naš prijatelj

MIŠEL PLATINI!

Da li smo izašli iz socijalizma?
Da li smo prestali da mislimo kao samoupravljači?
Da li smo ekonomski pismeni?
Da li smo poslovno pismeni?
Da li smo funkcionalno pismeni?

Da li imamo pozitivnu selekciju?

Goranka Matic

Dana 23. novembra u u 14 sati u konferencijskoj sali Skupstine grada Beograda odrzace se "Javna diskusija o odgovornosti za rusenje Vukovara". Tribinom ce biti obelezen 18. novembar dan secanja na zrtve Vukovara. Cilj tribine je da se pokrene javna debata u Srbiji o odgovornosti za rusenje ovog

Na današnji dan pre 18 godina jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije ušle su u Vukovar, čime su okončane tromesečne borbe.

Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. Tokom 87 dana opsade na grad je padalo

Foto: Milan Obradović 

Veslam vodama beogradskim već dve decenije (npr, ovde, ovde i ovde) i od tih prvih dana sam sanjao da dobiju neko priznanje, kao potvrdu ekološkog značaja, pa i zaštitu. Vrste koje su bile ugrožene i kojima sam posvećivao posebnu pažnju uključivale su orla belorepana, malog vranca, kao i gaka i malu belu čaplju, koje su se tih godina gnezdile na Ušću.