Jeste li čuli djeco, vjerujte bez šale otvara se škola za pedere male.

Još od malih nogu maštao sam da se ovekovečim. Prvo sam razmišljao da napišem knjigu, ali kad sam video ko sve u zemlji Srbiji piše knjige, shvatio sam da to nije dovoljno. Privlačila me je i filmska umetnost, ali su me Severina i Suzana Mančić pretekle, a ja patim da budem originalan. Pozirao sam raznim umetnicima, ali mi to nije bilo dovoljno. Razmišljao sam kako bi bilo fino da neki besni srbski patriota izvrši atentat na mene, pa da dobijem neku ulicu ili park i tako odem u istoriju. Nažalost, još sam mlad i lep da bih završio six feet under, tako da mi se ta ideja nije dopala.

I onda mi je u pomoć došao Boris Tadić, uspostavljajući novi princip da ko god da lovu za školu, ona po njemu dobije ime.

ipak mi se vise svidja poljska himna* :-)

Ove godine, udarne javne manifestacije onoga što neki nazivaju „Prvom" i „Drugom" Srbijom deli samo nedelju dana razlike. Da li to znači da su se konačno približile jedna drugoj? Fraza o ideološkoj, kulturološkoj, vrednosnoj i kakvoj-sve-ne podeli na dve Srbije je već uveliko izlizana, ali izgleda da je jednako aktuelna. Mada mi se isprva nije tako činilo.

Zaista sam se obradovao kada sam čuo da desničarke organizacije Dveri i Srpska mreža kao odgovor na organizovanje Povorke ponosa pozivaju na uzdržavanje od fizičkog, pa i verbalnog nasilja. Za razliku od destruktivnog i ofanzivnog načina suočavanja sa neistomišljenicima, kako je to bilo 2001. godine, ove organizacije su ponudile drugačiji i odgovoran model nastupa u javnosti - odlučili su da se ne bave pukom negacijom ideja neistomišljenika, već da nastupe sa pozitivnom promocijom sopstvenog svetonazora. Pomislih, eto naznaka rađanja slobodne države: da niko nikom ne psuje mater, ne poziva na linč, na progon, na smrt, na zatiranje semena i plemena... Nego različite društvene grupe sprovode svoje političke agende i organizuju podršku društva za ostvrivanje ideala u koje veruju. Jedni organizuju Porodičnu šetnju, drugi Povorku ponosa, treći štrajkove solidarnosti itd. Čak sam mislio da se pojavim na toj Porodičnoj šetnji, da podržim ovakav pristojan način zastupanja stavova, bez ulaženja u rasprave na relaciji tradicija-progres, porodica-pojedinac, nacionalno-mundijalno, sveto-profano... Izgradnja političke kulture pre svega znači izgradnju odgovarajuće forme političkog i društvenog delovanja, gde se spor svodi na sučeljavanje mišljenja, a ne psovki i kamenica. 

Međutim, onda sam video saopštenje i izjave organizatora u kojima se navodi da nije poželjan dolazak pripadnika LGBT populacije, jer se to smatra provokacijom... Ali šta bi onda značio moj odlazak tamo?

             - Ime mi je Ilija, rekao sam. Ona nije odgovorila. Ili možda jeste? Moguće je i da ja nisam rekao ništa, iako sam hteo, a da je ona izgovorila svoje ime, koje nisam čuo. Ni sada nisam siguran, a pogotovo onda nisam bio. Ipak, danas znam bio je to neponovljiv trenutak, proviđenje, alef, nirvana ili jednostavnije rečeno: bila je to ljubav na prvi pogled.

Beše to u februaru ove godine.

Donese naša vlada Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti za period 2009-2015. godina.

Tačka 4.4. te strategije nosi naziv: Poboljšanje zdravlja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u zdravstvenoj politici.

Pojedinačni cilj br. 3 u toj tački glasi: Unapređivanje reproduktivnog zdravlja žena.

Kao 4. aktivnost za postizanje tog cilja sročena je sledeća aktivnost: Promovisanje humanijeg pristupa porođaju i obezbeđivanje sigurnog materinstva, a potom je i detaljnije objašnjena:

Uvoditi nove savremene metode i tehnike u postupak porođaja, sa ciljem eliminisanja zastarelih bolničkih protokola i razvojem zdravstvenih ustanova prijateljski orijentisanih prema majci i bebama, smeštajem novorođenčeta pored majke tokom boravka u bolnici. Dati mogućnost za prisustvo partnera na porođaju, razvijati alternativne pristupe porođaju kao što su ambulantni porođaj i porođaj kod kuće, organizovati vežbe za bezbolni porođaj. Formulisati programe za edukaciju majki i očeva i staratelja o adekvatnim načinima brige i staranja o deci.

Post o kolateralnim žrtvama, NATO u Afganistanu, UN u Afganistanu....

 Kao neko ko se javno, i dalje,  zalaže za ulazak Srbije u NATO i neretko piše o po meni jednoj od njavećih dilema sa kojom se savremni svet suočava, kolateralnim žrtvama,  osetila sam posebnu potrebu da napišem post o tragediji  u Kurduzu.

Ukratko sasvim, potez je nedopustiv, cela situacija sa brojem civilnih žrtava u Afganistanu postaje potpuno neprihvatljiva. Na granici fašizma.

Postovaoci Krste Misica, sefa Specijalne policije iz Tv serije "Otpisani"!

Krsta Misic

Jeste bio sef Specijalne policije u Otpisanima, i jeste da se za njega ne bi bas moglo reci da je bio neki drag i prijatan covek, ali... bez njega, gde bi sad bili Prle i Tihi, a i on bez njih!

I

 Vec sam pisala an temu nasilja u porodici (link) kadami je kuma, inace i sama zrtva nasilja u porodici opisala sta se sve desava u njenom malom mestu.

Danas, posle skoro dve godine, moram opet. Povod je vest kako je jedna mlada zena izbodena na sred ulice u sred bela dana. Prva vest nije bila kompletna, meni je kroz glavu proslo da je muz. I bila sma u pravu, zlocinac je bivsi muz. Prvo pretukao, onda resio da je dokrajci. Prema nezvanicnim informacijama napao je i pre nekoliko dana.

Tekst

Da

Prethodnih desetak dana većina igrača koji nastupaju redovno u Premijer ligi bila je sa svojim nacionalnim timovima, koji su igrali važne utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.

Ozbiljni fantasy igrači pomno su pratili zbivanja na terenima širom sveta, ali u centru njihove pažnje nisu bili rezultati, već zdravstveno stanje igrača koje su već izabrali ili tek planirali da angažuju za svoje timove.

Najveću dramu, svakako ne prvi put, doživeli su navijači Arsenala, posebno oni koji u timu drže fudbalere koje predvodi Alzašanin koji je bio gost

Dajem dve kratke priče na temu odnosa čoveka  prema domaćim životinjama, odnosno kućnim ljubimcima (pets).

Prvu je napisao Maksim Gorki (Максим Горкий), nakon susreta sa pesnikom Sergejem Jesenjinom (Серге́й Алекса́ндрович Есе́нин).

Dobrodošli na prvi blog Britanske ambasade na blogu B92! Već oko godinu dana ja imam svoj blog na platformi Forin ofisa. Međutim, već neko vreme mislimo da bi bilo dobro da se obratimo široj publici, da pokažemo čime se jedna moderna evropska ambasada u Srbiji bavi, ali i da razgovaramo o svim onim temama koje interesuju posetioce ovog bloga. Samim tim nećete čitati samo moje postove, već će pisati različiti ljudi iz ambasade, uključujući i naše lokalce (bez kojih ne bismo mogli da radimo ovde). Na našem blogu su i srpski i engleski ravnopravni, da bismo olakšali svim učesnicima da izraze svoje mišljenje. Ovaj format nam i omogućava da budemo opušteniji nego, recimo tokom intervjua, a daje i čitaocima šansu da nam se odmah obrate pitanjima i komentarima. Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da razgovaramo o velikom broju tema, a da se ne fokusiramo samo na najteža politička pitanja u vezi kojih se možda ne slažemo. Naravno, ne postoji tema koja je „zabranjena".

  "LONDON (Reuters) - Prime Minister Gordon Brown apologised on Friday for the treatment of World War Two code-breaker Alan Turing who committed suicide after being convicted and chemically castrated for being a homosexual."

У време .... рата... код многих наших људи, племенска свест била је јаче развијена него национална, а национална свест јаче него државна. То је била обична ствар, да се интереси појединих делова Српства стављају изнад интереса српске државе, или да се интереси Словенства стављају изнад интереса Српства. Тражило се на пр. да ми ради Босне водимо једну политику која је могла узроковати аустријску окупацију Србије, или се тражило да ми идемо са Русима и онда, када су они радили за Бугаре а не за нас.