Ako su oči ogledalo duše, šta onda treba da budu oči jednog grada?

Ko kaže da sve mora da bude opisano rečima?

Unazadni Vizuelni putopis sa ličnim potpisom.

Za ovo mi je trebalo oko godinu dana, pa se nadam da mi nećete zameriti što je blog malo veći. Ali za sve one koji ga ovakvim nikada nisu videli, On može i ovako da se gleda, čuje i oseti...

I kao što se posle svakog rata pažljivo prekopavaju minska polja i uništavaju neeksplodirana ubojna sredstva, tako se i  u našem jeziku odredjenim rečima - ubicama, moraju poskidati detonatori. Kako? U formi leksikona, gde bi na jednom mestu bio  okupljen najveći broj reči monstruma, zbog kojih je toliko nevinih ljudi na Balkanu stradalo tokom proteklog stoleća.

Zato je ovaj leksikon svojevrstan rečnik otrežnjenja i samooslobadjanja, zbornik demistifikacija ključnih pojmova XX veka i zbirka uputstava za prepoznavanje demagoga - tog zloćudnog tumora

Obična prehlada, grip, ovčije boginje, ebola, AIDS, ptičiji grip -samo su neke od nebrojenih bolesti koje izaziva virus.  Ne napada samo čoveka, već i domaće ljubimce, pčele, biljke, čak i bakterije.  Šta je i ko je taj mali zlobnik? 

Prvo, ne zna se uopšte da li je živ, mnogi naučnici ga smatraju za visoko organizovan molekul «na ivici života», jer nema sopstveni metabolizam, vec njegov opstanak zavisi od ćelije domaćina kojeg napada.  Unutar te ćelije

Za Novu godinu smo pozvani... ne znam ni gde... sve ! Obući ću farmerke, čizme, kapu, šal i neku toplu jaknu. Ponećemo po neko piće, i otići prvo u našu kafanu, koja btw, radi kao i svakog dana, i gde smo svi "rodbina". Ko nema bolju ideju, može da ostane tamo, sve neobavezno, celu noć.

Izaći ćemo malo napolje da čujemo Masima i vidimo neke ljude. Kad se smrznemo idemo kod prijatelja, standardna priča. A , onda tamo...igranka bez prestanka, divljamo uz stare stvari, i puca nam prsluk...

Ovako mi to, obično, uloodimo se, i nema stajanja, do jutra...

Sudbina našeg vremena karakterisana je racionalizacijom i intelektualizacijom i, iznad svega, 'raščaranošću sveta' (...) U igri ne postoje misteriozne, neizračunljive sile, već svako, u principu, uz pomoć proračuna može ovladati bilo čime. To znači da je svet raščaran. Više nije potrebno posezati za magičnim sredstvima da bi se zauzdali ili umolili duhovi, kao što je to radio divljak za koga

Ovih dana i nedelja se puno priča o krizi (svetskoj, financiskoj). Kud svi Turci, tu i naša vlada, da malo i ona prdne u istu tikvu (ili čabar). A protivu čabra (abrakadabra) lek je ...štednja (štednja, Sarmo, štednja). A kad se štedi onda se na štednji ne štedi. Iako ima viška "radne" (doduše i manjka moralne i intelektualne) snage , na poslanicima, ministrima i ostalim parazitima se ne štedi. Štedi se tj. uštedi se na sirotinji (Sirotinja uvijek najebe - KUD Idijoti). A gde je sirotinja tu su i igre na sreću (Само Срећа Србина Спaсава). I tako pre neki

Kulturna strana za subotu 27. 12.2009. najvece novine na Balkanu:

Prvi naslov:
Do državnosti Kosova preko kulture
Oni će brinuti o čitavoj kulturnoj baštini svih provenijencija na Kosovu, a mi imamo prava da brinemo o svojoj, kaže Zoran Garić, direktor Zavoda u Leposaviću

Drugi naslov:
Svet i pozorište Harolda Pintera
Ukupna zalaganja Harolda Pintera, na polju umetnosti, kao i u javnim,

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk...

Još od vremena kad se masovno vikalo '' Srbija je ustala '', nisam se toliko naslušao priča onih najbližih, kako im je teško jutri da ustanu...i zato svi jedva čekaju da počnu praznici...

Srk...

A ja mislim da već danas može da se počne sa slavljem...i po nekoj logici stvari...najbolje bi bilo spojiti vikend sa Novom godinom, a onda Novu godinu sa Božićem i Srpskom novom...pa kasnije eventualno otvoriti bolovanje i spojiti sa drugim delom godišnjeg odmora od prošle godine

Izuzetna mi je cast da moj blog bude domacin Vladimiru Ilicu iz Zrenjaninskog centra za razvoj civilnog drustva. JM   

Postoje dve Srbije. G. Dinko Gruhonjić i dr Slobodan Antonić mogu se posmatrati kao njihovi predstavnici.

U poslednjem broju „Pečata" dr Antonić ovako piše o g. Gruhonjiću:

"Najkomičnije je, međutim, kako Mekartijeva opisuje susret sa Dinkom Gruhonjićem. "Novinar Dinko Gruhonjić, njegova supruga ekonomista i njihovo dvoje male dece žive pod pretnjom smrću, jer se on suprostavio `Obrazu`. Kada ga je videla žena koja nam je

Mereci distancu sa koje posmatram raskalasne klijente, postalo mi je jos jasnije da sam ja nas covek u njihovim redovima. Jednostavno sam osetio da ja nisam deo tog sveta a da imam jedinstvenu priliku da prenesem nama kako je to tamo negde sto vidjamo samo na televiziji i to mahom u friziranom obliku. Osetio sam odgovornost i potrebu da da sacuvam od zaborava price koje se predamnom same pisu. Ispricane price su prosto izlazile iz mene ostavljajuci mi samo dve mogucnosti. S obzirom da se ni sa kim ne druzim, mogao sam samo da pricam sam sa sobom dok hranim golubove u glavnoj ulici, rizikujuci pticiji grip ili da pocnem da belezim sta mi se desava. 

U Americi sam vec dugo. Cini mi se predugo. Prisecam se dana kada sam kao gastarbajter pocetnik , bez ikakvih papira, spavao na patosu i hranio se za 3 dolara dnevno. Jedno vreme sam bio bez posla i ziveo u stanu bez struje i namestaja. Bilo je bas zajebana situacija, idealna za odustajanje od americkog sna. Jedino me je odrzavao motor na nuklearni pogon marke "moramo uspeti". Jakom voljom i vestinom preziljavanja dostojne najboljih komandosa, relativno brzo sam savladao prvu koru americke pite od koje cesto trnu zubi. Dobacio sam se do laskave titule gastarbajtera profesionalca. To znaci da imam kola, pun frizider, ne kasnim sa kirijom za stan, ne zagledjujem cenu bas svega sto kupujem. Jednom recju, mi profesionalci nemamo preterane oskudacije osim, mozda, zadnjih par dana pred platu. Ako se dobro koncetrisem mogu u guzvi da prodjem kao Amerikanac starosedeoc.