Na nekom drugom blogu pre par dana Als me prozvao da napisem blog jer kao ja imam iskustva. Koje je jos vredno da se podeli sa drugima.

Well ja mislim da je iskustvo potpuno beskorisno ako nam ne pomaze da donosimo bolje odluke o buducnosti.

Evo je vest od juce koja me naterala da ostavim ciscenje

       (листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)

седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад  умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.

...počinje Srbija!

Ana i Era

U prevodu: memorandumske metastaze...

Vetra daj...

u prodavnicu da kupim piće, dolaze nam prijatelji pa neka bude i alkohola, mislim, piva i kokte i 7-up, Prolom vode, MG Mivele. Kupim još nekoliko stvari, nosim veliki platneni ceger i kažem kasirki: Molim vas prvo flaše, ona me pogleda i osmehijući se upita me: Jeste li vi slikar? Jesam, odgovorim, našta ona: Mikele, Redovno pratim vase pisanje na blogu B92, fantastično pišete, oduševljena sam, pročitala sam sve što ste napisali, govori brzo, u redu iza mene tri žene, osmehuju se, radoznalo prate naš razgovor i ne pokazuju ni malo nestrpljenja.

БЕОГРАД - ДАН СЕДАМДЕСЕТ ПЕТИ

Мика - Јун 6, 1999 15:43 (195.250.*)

Безумље се, изгледа, приводи крају. Ракете још експлодирају по Косову и понегде по Јужној Србији. Београд, Ниш и друге градове надлећу мала јата беспилотних летилица (ноћас их је било 4-5 над Сењаком и још понека ту и тамо). Снимају, ваљда, оно што

Kada u Australiji prolazi školski autobus cestom, svi ostali učesnici u saobraćaju stanu. Bezbednost dece u saobraćaju visoko je rangirana na listi društvenih i državnih prioriteta.

Nevladina organizacija GIS Udruženje Srbije iz Zrenjanina prepoznala je važnost bezbednog tranzita dece od kuće do škole pa je za grad Bor kreirala aplikaciju sa mapom sigurnih staza za školarce. Dobar osnov da makar u tom segmentu "obezbedimo" celu Srbiju.

Centar za data novinarstvo - www.datamediamarket.com je vizuelizirao podatke

jedina poenta protesta je mobilizacija. razbijanje apatije. ljudi su se osetili izgubljenima, napuštenima. protesti, koji su u jednom trenutku narasli na skoro 100 gradova, su sasvim lepo pokazali da neslaganje sa ovakvim stanjem u društvu postoji.
ono što se desilo usput je da su se pokazale i sve mane organizovanog političkog života u srbiji, koji je direktno i doveo do ovih na vlasti. opšta nesposobnost, sujeta i neprekidno pametovanje drugima, dok je broj sposobnih za samopreispitivanje ograničen na jednocifrene brojeve.
glavna tema je postala ko će na kamion.
zaboravlja

Ima jedna dobra poslovica u našem narodu, koja oslikava u neku ruku i naše društvo, pogotovo u poslednjih par godina unazad, a to je baš ova „Dva loša, ubiše Miloša."

Kada sam bila mala, majka nam je uvek govorila da se čuvamo povodljivih i porocima vođenih ljudi jer su oni rak rana svakog društva, kolektiva i porodice.
Ne znam