Napravio sam mali test, evo kako: odem na Google News i ukucam ime zemlje, a onda ubležim koji mi se link prvi pojavi i tako redom. Rezultati su više nego zanimljivi. Evo recimo, ukucao sam "Serbia" i pojavilo mi se "USA to meet Serbia in volleyball quarters". Dosadno. Onda sam ukucao "Georgia" i dobio "Russian forces slow to withdraw from Georgia". Zanimljivo. Lepo je videti da polako postajemo dosadna zemlja. Doduše kad se malo skroluje dobije se link "Serbia Faces 'Tough Kosovo Battle' at UN", ali uskoro će morati malo više da se skroluje, pa posle ni skrolovanje neće da pomogne.

Konačno se i to desilo – izašao je trejler za Watchmen film. Ok, nije toliko sveža vest ali sam ga tek sada primetio u odjecima ComiCon-a. Opsesivno ga gledajući maltene frejm po frejm, sigurno već dvadesetak puta do trenutka kucanja ovog teksta, shvatio sam da moram sebi priznati da su bilo kakvi pokušaji kucanja teksta o The Dark Knight filmu, što mi je bila ideja proteklih par dana, osuđeni na propast. Najveći među najvećima nam polako dolazi u filmovanoj formi i ja sam bespomoćan ispred bujice kompulzije koja me nagoni na svađanje sa samim sobom tim povodom.

Mama-Kengurica i Tata-Kengur u epizodi: EPIDURAL

Pa, ne bih se baš zaklela. Kad je porođaj u pitanju, bila sam krajnje religijski nastrojena, verujući doslovno u Reč Božju, po kojoj su žene kažnjene da u bolu rađaju decu. Moj je stav bio krajnje jasan od samog početka: ili epidural, ili menjam ime u 'Georgina'!

"Vi

Sta  se desava sa DHCP lease?

Imamo tri kompjutera u stanu, svi su bili povezaani bez problema

do pre dve nedelje

sada samo jedan funkcionise

tri ista laptopa ali SBB prepoznaje samo jednog

kad ih zovem tehnicka sluzba kaze da je to nas problem

ali taj problem nemamo ni u jednom internet kafeu

ko jos u ovom trenutku ima vise kompjutera u kuci a samo jedan funkcionise?

lici mi na sengen vizu 

spajanje porodice

jel zna neko nesto o ovome?

tehnicka podrska ne prepoznaje problem

cevtrtka 7 avgusta je

“ No one is blameless in the dangerous game that has erupted into deadly war in the Caucasus.”

IHT redakcijski uvodnik, 13.8.2008.

 Jedini koji  su zaista  porazili Amere and Co ovih dana su sprinteri i sprinterke Jamajke. A štafete tek dolaze! Jedini heroji koje vidim u svemu ovome su ona Ruskinja i Gruzijka sto su jedna drugoj čestitale u Pekingu. Svaka čast.  

Žrtava gruzijskog sukoba, nažalost, ima na svim stranama. I opet su, izgleda, više meta za potkusurivanje i sredstvo za optuživanje protivničke strane nego

U životu mi se više puta desilo stanje potpune zatupljenosti, u kojem se moja ličnost pretvara da je neka druga. Na žalost, nikada te promene ne idu na bolje.

Neposredan povod za ovaj tekst je članak Vladimira Arsenijevića objavljen svojevremeno u Politici О Америци и антиамериканизму. Razlog je samopreispitivanje, koje generalno upražnjavam glede svih svojih stavova, a na ovu temu malo češće, pogotovo od kada sam za antiamerikanizam optužen od bliskog mi prijatelja, kao i mišljenje da se ta etiketa lepi (nepodnošljivom) lakoćom.

Evo nas u Horogu (Khorog), pomalo nesudjenom glavnom gradicu Pamira. Da se usred gradjanskog rata, koji se odvijao otprilike kad i nasa zurka, pitala pamirska Skupstina, Horog ne bi bio nesudjeni glavni gradic nego Glavna Gradina Pamirske Republikcine (GGPR) koja bi se ondak vratila natrag u okrilje majcice/macehice Rusije - takav je bio plan, ali se u istopio u onom haosu. Za sada.



Malo krhkih zica, cevki, guma, torbica, gaca, majica i spakovanih satora

Vozim se prilično redovno taksijem. I u Beogradu i u gradovima u koje me put nanese. Skoro da se smatram ekspertom za pitanja javnog prevoza na bazi privatluka ali su iskustva iz Pekinga neprocenjiva.

Asocijacije su, ako ne grešim, tri. Ili tri velike, svejedno. Nazovimo ih crvenom, plavom i zelenom. Razlike zanemarljive, slična vozila, srednje klase, uglavnom, relativno čista, ne baš prijatnog mirisa. Ili neuobičajenog, možda je prihvatljivija formulacija.

Taksisti su uniformisani, košulja žuta na oker, jedna od onih boja za koje sam siguran da ima ime ali ga ne znam,

            Šta pamtimo  iz  knjiga? Negde je to ličnost nekog junaka, negde dramatične situacije, negde atmosfera koja prožima celi tekst, a negde jednostavno: rečenica koja se zalepi, poput melodije, i koja traje, i traje godinama posle čitanja knjige. Junaka je bilo mnogo, kako glavnih tako i epizodnih, od Heseovog Demijana do Ignacija iz Tulove „Zavere budala", amosfera koja je ovekovečila Džojsove „Mrtve" i priče Bruna Šulca. Jedinstvenu mešavinu atmosfere i junaka našao sam u Borhesovoj priči „Funes ili pamćenje". U knjigama Filipa

Kontraverzni roman "Dragulj Medine" (eng. The Jewel of Medina), američke spisateljice Sherry Jones, kojeg je izdavačka kuća "BeoBuk" nedavno objavila u Srbiji, povučen je iz prodaje nakon oštrih reakcija mešihata Islamske zajednice u Srbiji, na čelu sa glavnim muftijom Muamerom Zukorlićem. Odluci o povlačenju ove knjige koja opisuje život Aiše, jedne od žena proroka Muhameda, prethodilo je izvinjenje, direktora izvadačke kuće gospodina Aleksandra Jasića.

Rodjena sam u porodici koja je puno polagala na toplinu doma i zajednistvo porodice. Imam stariju sestru i mladjeg brata. Posto je sestra bila starija od nas, uvek nam je vise bila kao tutor nego kao drugar za igru. Medjutim nas dvoje smo bili tu za sve nestasluke, svadje, pomirenja, decije ideje i izazivanje smeha. Oduvek smo bili kompanjoni, i kako moja mama i dan danas kaze, nit ima neko ko se vise voli, niti ko se vise svadja. Nekako smo oduvek razvijali i takmicarski duh jedno kod drugog namecuci svako svoju jaku volju. Oboje smo neko ko misli da je bolji i pametniji. Ipak nikada to nije

Postovano i drago drustvo,

Na ovaj odsudni korak-prvenac primorao me je sjajan blog kolege Anfakija. Ovo se moze shvatiti i kao zadzepak njegovom tekstu a i kao fusnota.

Kako sam vec tamo rekao, pre izvesnog vremena skuvao sam i poslao na net dva svoja DJ/radiofonicna miksa, sastavljena iskljucivo od onoga sto je moje matoro uvo ocenilo kao YU DANCE CLASSICS, volumes 1 & 2, buduci da je disko muzika sedamdesetih, kao i dance zanr uopste, neka vrsta mog uzeg muzickog

Smeta mi akustika u sali koja dodatno pojačava šuškanje kesica čipsa i štapića, grickanje kokica, otvaranje bundevinih i suncokretovih košpica i sličnih oralnih zanimacija. Iako imam problem sa objedovanjem pred filmskim platnom, zbog čega sve ređe idem u bioskop/kino, nemam problem da na filmu gledam kako se konzumira i priprema hrana.

Kada pomislim na film i hranu. pored kokica, prvo što mi pada na pamet je Vlak u snijegu. Pokojni Mate Relja je režiser ovog dječijeg ostvarenja urađenog po istoimenom romanu Mate Lovreka. I danas imam više štampanih izdanja ove knjige

Dva su razloga, jedan spada u domen vremenskih prilika, poslednjih dana se nad Pekingom vidi nebo. Nije posebno interesantno ali se vidi. Dovoljno.

Drugi, nešto više ličan, su medalje Čavića i Đokovića. Potpuno interesantne. Da li i dovoljne?

Bio sam u Atini pre četiri godine, na pitanje odakle sam odgovarao sam iskreno, uostalom, bilo je i gorih situacija nego što su Igre sa skromnim rezultatima pa nisam imao problem da kažem odakle sam.

Usledilo bi kontrapitanje, šta je sa vašim košarkašima, pokušavao bih da objasnim, nije bilo lako...

Ako bi