Već osmu godinu za redom, čitaoce B92 pozdravljamo uživao sa US Open turnira u Njujorku.

Mada Njujork ima nekoliko aerodroma koje kolektivno pri kupovini karata jednostavno možete da naznačite sa "NYC", ove godine najpovoljnija cena bila je za aerodrom sa šifrom "LGA". Za ljubitelje tenisa, nema boljeg aerodroma od Lagvardije.

Večeras smo mu prišli sa jugozapadne strane, pored Empajr Stejt oblakodera koji jednom godišnje i sam požuti u čast US Opena. Posle male turbulencije i blagog okreta na desno, preleteli smo i pored US Opena terena, gde taj isti vetar ove godine

Srbija nadvladala aktuelne šampione sveta u košarci, Špance.

Ova utakmica je više od pobede u četvrtfinalu. To je pobeda jedne mlade generacije košarkaša nad sopstvenim neiskustvom. Španci su svojom neviđenom upornošću samo ulepšali taj čin.

Trojka Teodosića sa skoro 10 metara, tri sekunde pre kraja, valjda je bio najlepši način da se uzbuđenje dovede do košarkaškog vrhunca.

Zipovano:

1. Zemlje EU koje su priznale i koje nisu priznale Kosovo su se dogovorile.
2. Zatim se EU i Srbija dogovorile o zajednickoj rezoluciji  za UN
3. Albanski ministar inostranih dela, kome nije javilo, trazio od Islamskih zemalja da glasaju protiv. Debeli zez.
4. Posto je postojala sansa da rezolucija u izvornom obliku prodje, te da Srbija stane na celo zemalja koje su protiv US i EU, ta opasnost je otklonjena.
5. Srbiji trebaju strane investicije, koje uglavnom dolaze iz zemalja koje su priznale Kosovo.
6. U Srbiji zapaljiva retorika o Kosovu je znatno

Сведочење: Седим у чекаоници здравствене установе. Гужва је. Слушалице у ушима гласно испоручују други свет у моју реалност. Полуодсутно посматрам људе сморене чекањем Годоа док медицинске сестре које убрзано пролазе не нарушавају устајалу атмосферу. Делимично комешање изазива лекар који се појављује на вратима ординације хитро се пробијајући кроз масу застајући тек пред старијим господином који нешто достојанствено и срдачно прича. Иако нису превише близу чује се да је у питању изражавање захвалности што наглашавају и  картонска кеса за вино и велика бомбоњера увијена у украсни папир који мењају власника у том игроказу. Доктор, после кратког нећкања захваљује уз одсечно: "Нисте требали" и одлази носећи кесу за вино и бомбоњеру. Старији господин се окреће према пуној чекаоници, бесциљно шарајући очима вади марамицу из џепа, брише чело, окреће се и одлази за доктором. Пауза ће се завршити за 10так минута а ја сам трећи на реду.

Нисам помислио да је доктор пристојан. Помислио сам: "Бедник".

Učinilo mi se da sam u njemu našao osobu sa kojom će mi lakše proteći meseci koji su bili pred nama. Bili smo kolege po struci, iako sam ja pored Likovne završio i Pozorišnu Akademiju. U početku je tako i bilo. Prvi izlazak u grad, u Sombor, iskoristili smo da posetimo kuću Milana Konjovića. Posle smo otišli u Slon da klopamo i popijemo. Već tada sam bio zapanjen koliko je mogao da popije i kolika je to želja bila za pićem! Pio je samo crnogorsku Lozu, nije nastavljao

Iako je ovo blog pre svega o košarci, prvo na red dolazi (nešto kao) četvrtfinale u vaterpolu (i baš kao i u košarci igramo protiv branioca titule). A u isto vreme dočekujemo Sloveniju na Marakani i u 50. jubilarnoj utakmici reprezentacije Srbije imamo priliku da pobedimo, posle tri remija od kojih je najspektakularniji bio onaj 3:3 na EP2000. Posle čevrtfinala u košarci protiv Španije sledi i Novakovo četvrtfinale na US Openu.

Nekada mi se učini da će slika prostora u kome sam nestati – ako je ne dodirnem. I ja sa njim. Nekada, opet, da će se prostor pretvoriti u sliku – ako ga dotaknem. Oči se trude, slike varaju, slučajni uglovi presecaju prave:

kada bi uklonili staklenu zgradu iz pogleda sa dunavskog keja, mogao bi ne biti beograd

košavna. i miris mora pored reke

Negde oko deset sati sinoć, Žmu je viđen kako se šunja transverzalom frižider-balkon. Ukeban je na pola puta i, uprkos trudu da mi pomoću falsifikovane potvrde dokaže da je u dvanaestom mesecu blagoslovenog stanja, oduzeto mu je dvesta grama sira, sto pedeset tanko sečene šunke i kesa kifli. Dobivši ostav, vratio se u fotelju.

U "KNJIZI SMEHA I ZABORAVA" Milana Kundere, na samom početku je antologijska rečenica: "BORBA ČOVEKA PROTIV SILE JE BORBA SEĆANJA PROTIV ZABORAVA!"
 
U nekoliko intervjua Kundera je potencirao stav da su humor i satira najefikasniji u borbi protiv bilo kog oblika totalitarizma! Dodao bih: i protiv svakodnevne gluposti, koja kulja iz dirigovanih medija!

Smeh je, u stvari, najveštiji maser tela, kako iznutra, tako i spolja. Trideset minuta telesnih vežbi tri puta nedeljno i 15 minuta smeha svakog dana je čarobna formula za dobro zdravlje i skladnu figuru. Zato smejmo

Dok nisu ukinute vize, svako moje putovanje (a nije ih bilo tako često) bilo je stresno.... Da li sam skupio sve što mi treba za vizu? Koliko dana ću izgubiti u čekanju za istu i da li ću je sigurno dobiti? Sve to, a i dosta stvari pored toga, razlog su što nisam putovao koliko sam hteo.... Čekali smo taj dan kada ćemo bez viza putovati po Evropi i dočekali ga.

Nekoliko dana nakon toga otišao sam kod druga u Rim i tamo dočekao 2010. Ova godina je za mene godina putovanja jer sam stvarno dosta proputovao, a za nekoliko sati idem u Budimpšetu....

Kada smo 2007. pokretali

Dogodilo se na današnji dan ...

1533– Rodjena je Elizabeta I, engleska kraljica ( od 1558. godine ), kći Henrija VIII i Ane Bolen.

1714 – Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima '' Badenski mir '' kojim je okončan rat za špansko nasledje, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.

Nastavak priče o tome zašto smo tako uspešni

(Fejsbuk je najlogičniji način da nešto saopštite drugu do sebe - srpska poslovica)

Ceo svet se povezuje i svi utiču na sve. Svaki glas se broji, na ovaj ili onaj način. Ako ne drugačije ono tako što komunicirajući sa prijateljima utičemo na javno mnjenje. Jednog dana će se sve važne odluke donositi u skladu sa globalnim mnjenjem. To

Ja verujem u ugovore i imovinu. Moju i vašu. I verujem u vekovima potvrđene principe i praksu obligacionih odnosa. Ne verujem u revolucionarnu pravdu. Ne verujem u silu. Verujem u razum i pravo. I ne dam svoje nikome. O svome pregovaram i zaključujem nove ugovore svojom slobodnom voljom. Vi sa vašim kako se vama sviđa.

Bila nam dva evropska ministra u poseti da nam objasne kako ovo ne treba da važi za naše, da zaboravimo da je naše naše, da zaboravimo ugovore i prihvatimo "realnost" zarad evropske budućnosti. Kao da je oni drže u svojim rukama. A ne drže. Naša evropska budućnost je naša. Nije njihova, ne zavisi od njih, niti ih iko o tome išta pita.