Gost autor gondorgirl

Dolazim u iskušenje da ovaj tekst počnem citiranjem Harija Kalahana na temu mišljenja. Znate ono: "Mišljenje je kao...". No, ovde sam gost i trebalo bi da se ponašam pristojno, pa ću samo konstatovati da je

Pošto iz opravdanih razloga ne mogu da komentarišem kod Krstića, samo da kažem da, ma koliko da je on problematičan kao lik (sa svojom kombinacijom ničim opravdane arogancije, prenapuhanosti i mestimične gluposti), ovo su stvarno potpuno legitimna i na mestu pitanja:

"...Ko proverava da je ogromna svota novca data tamo gde treba i ko proverava da je dete (bilo koje, dakle, dete) dobilo najbolje moguće lečenje? Postoji li komisija koja roditeljima savetuje u koju svetsku medicinsku ustanovu treba da odu ili oni to rade sami, savetovani od laika, odnosno Gugla? Ko, znači, štiti

Jako me je iznenadio tekst "Muke po Teodori i glupost večitog savetnika", ne zato što je Jovana Gligorijević sročila paškvilu nabijenu lažima, budalaštinama i demagoškom patetikom, već zato što je taj njen uradak objavljen sa logom Vremena, lista koji je nekada, sećam se kao kroz maglu, bio uljudan i pristojan. Kada upravo na temu kojom se bavi Jovana u Kuriru izađe serijal tekstova ispunjenih debilnim izmišljotinama, a s jedinim ciljem da se izvrši dekapitacija moje malenkosti, to je donekle i razumljivo - revolveraškim tablodima u opisu je delatnosti da vrše harangu, to je jedina svrha njihovog postojanja, ali kada to isto čini Vreme, onda je to pouzdan znak da u Srbiji nešto suštinski nije u redu.

Ако чезнете за чврстом руком, молимо вас да нађете одговарајућег партнера који жуди за крпом. Нема разлога да ваше личне потребе за подређеношћу оправдавате и скривате иза вела пожељног друштвеног уређења -- ваша сексуална маштања су легитимна, само напред, живите их, али само са својим изабраним партнером или партнерима. Озбиљан сам. Кад следећи пут зажелите да викнете -- нама треба чврста рука -- сетите се да то, у ствари, само вама треба па делујте сходно својој жудњи.

Ако су ствари ипак сасвим другачије и вас само збуњује сопствени плурализам, порекла, схватања, жеља, и све различитости које вас окружују, људи, идеја, обичаја, страсти, све шаренило, променљивост и непостојаност ама баш свега на свету, одговор није клицање у гомили -- једно ово, једно оно -- осим ако своју потрагу за идентитетом, одговоре на питања "ко сам ја, одакле сам, која је моја путања, ...", нисте кукавички разрешили самопорицањем и уверењем да сте нико. Има ваљда неке среће и у томе бити стока и разметати се тиме --

бе-е-е-е, где сте сада, мишеви!

Kiša je stala, razvedrilo se, samo su bare na putu ostale. Čuje se veliki trstenjak – krekeće, kroz žbunje vidim pokret na vodi, uoštrim... barska kokica, ali eno, još nešto se mrda duboko u pozadini, zaranja, izranja, uoštrim podalje... nutrija? Ne, taj oblik njuške, pomalo nalik foki, ovakvo ponašanje sam već gledao – ovo je vidra, i to dve! Igraju se? Ili udvaraju?

Jaz između Revolucije i Restauracije će u početku biti nepremostiv, te će ovaj jaz prvi pokušati da hrabro premosti, noseći konture nove sinteze vremena, Napoleon Bonaparta. To će ga smestiti u ulogu tragičnog heroja epohe, budući da vreme još nije bilo zrelo za sintezu koju je nudio, te on ostaje verovatno najvećim u nizu modernih državnika koji će biti, u najbukvalnijem smislu, ispred svog vremena.
Bonaparta će, štaviše, biti jednim od retkih modernih državnika koji će ne samo biti, već koji će i ostati ispred svog vremena, stalno trčeći brže nego što je društveno tlo dozvoljavalo i moglo da apsorbuje.

Pre nešto manje od 3 meseca NASA je objavila otkriće planetarnog sistema TRAPPIST 1, u sazvežđu Vodolije, na rastojanju od oko 39 svetlosnih godina od nas. Zvezda je približno veličine našeg Jupitera, dakle ne preterano velika. Ova vest je posebno uzbudljiva jer se radi o sedam planeta koje se nalaze na takvim rastojanjima od matične zvezde da je na njima, barem u principu, moguć razvoj života.

Kafane su bile pune iako je bio četvrtak, osećao se već početak poslednjeg predbožićnog vikenda. Upravo smo završili sa poslom zbog kojeg sam bio u Rigi ali sam rešio da ostanem još jedan dan da bih obišao rt Kolka i obližnji rezervat prirode Slitere sa peščanim dinama na obali Baltika.

Domaćini me odveli u restoran gde se sjajno jede, dimljena riba i litvansko crno pivo, jako. Pređemo

Ovo je jedna od najzanimljivijih formi koje se mogu videti na nebu, vrhunsko, umetničko delo prirode. Nalazi se u sazvežđu Corvus (Gavran). Prvi koji ju je zapazio bio je Vilijam Heršel, 1785. godine.

Jedna od najpoznatijih fotografija nekog objekta dubokog neba. Naravno, snimljena je pomoću ST "Habl"

U stvarnosti ova fotografija predstavlja sudar dve galaksije. Vidimo, u vremenu zaleđene, trenutke kada gigantski oblaci gasa i prašine u svom komešanju izazivaju ubrzano i burno formiranje rojeva novih zvezdanih.

WeChat grupa Pomoć Srbima jedna je od retkih grupa Srba u Kini u kojoj nema suvišne priče ni off topica. Svakog prvog u mesecu, njen osnivač Igor Stanković objavi početak nove humanitarne akcije. U objavi uvek stoji informacija o projektu za koji se tog meseca donira ili o porodici kojoj ćemo pomoći. Akcije traju od prvog do petog u mesecu, a prilozi se doniraju preko WeChat-a, koji je u Kini i sredstvo plaćanja. Svako od nas u grupi pošalje prilog u vidu ’Red pocket-a’, a Igor ga otvori i prebaci na svoj račun. Istovremeno, potvrdi prijem novca, tako da svi javno vide koliko

Slabo se kod nas jede riba, obično samo kad se posti a i onda se ljudi preganjaju jel baš mora. Kao i za svako drugo jelo, najveće je umeće da se spremi a da na kraju rezultat ne bude "samo riba". S obzirom na smanjen izbor sveže ribe kod nas, izabrao sam nešto što svako može da napravi a i nadam se da ne bi trebalo da bude toliki problem da se nađe sveža pastrmka. Pored toga ide i prvi maj pa malo da se napravi pauza od "teškog rada" i prvomajskog uranjanja.

Ja ovde nisam koristio pastrmku

....ако пожелимо да схватимо садашњицу не смемо следити традицију која је дели на примарну и секундарну.

мало ли је ,ако у овом, по свему судећи слуђеном времену, у којем живимо успемо да контролом и овладавањем тела досегнемо и овладаност мислима те тако постигнемо социјалну хармонију са окружењем неговајући на тај начин (не)подељен ризик нових могућности.

Dosadna noćna smena bila je tačno na svojoj polovini - sat je pokazivao 2 - kad je mašinovođa instinktivno pogledao na sat istovremeno kočeći da bi ztaustavio kompoziciju na samo nekoliko kilometara pred svojim krajnjim odredištem: kasarnom „Stevica Jovanović" u Pančevu. U pitanju je bila poslednja etapa od železničke stanice „Topčider", na inače redovnim periodičnim turama kad jedinice idu i vraćaju se sa gađanja na Pasunljansim livadama.
Uz škripu točkova po šinama voz se zaustavio. I onda je mašinovođa čuo još jedan neobičan zvuk: posle treska od doskoka na kamenje kraj koloseka kad je poručnik koji je pratio vozila natovarena na teretne vagone iskočio, čuo se još jedan, tup udarac. Mašinovođa izađe iz lokomotive a pred njim mladi oficir nauznak leži kao proštac. U nesvesti.
A na vagonima koji se pružaju nazad u mrak - nema ničega. 

Ni kučeta, ni mačeta, ni tenka, ni topa. Ničega.