Bilo je proljece devedeset pete. Ne pamtim tacan datum. Samo znam da je bio maj. Ostalo mi je jos koji mjesec do mog 19. rodjendana. Kad sam se probudio iz dvonedeljnog sna, ili ti kome, nisam mogao da govorim, nisam nista video i nisam osjecao svoje tijelo. Jedino sto sam tad imao bile su misli.  Bio sam siguran u dve stvari; da sam ranjen tog prvog maja I da sam mrtav.

Vidis, govorio sam sebi i u sebi,  nije tacno da kad ljudi umru ostane samo dusa. Ostane, bar za neko vreme i misao. Prokletstvo ili ne, misao je jedino sto  ostaje covjeku u predvorju smrti.

Zadnje slike mog zivota iz tog prvomajskog jutra bile su slike krvi i uzasa. Vrisak  majke cija je petogodisnja cerka docekala smrt u  njenom  narucju. Vrelina vlastite krvi  pomjesana sa strahom od smrti ciji sam hladan zadah osjecao na licu.

Marta je na nekoliko sati ostavila Zolija i sina mu same. Nije to ništa, misli se Zoli, on će za to vreme raditi za sokoćalom, mali će tu nešto zvrndati okolo, ionako traži da mu se

Gost bloger: Filipov deda

„Uzeo deda svog unuka,metnuo ga na krilo”… i u ruku tutno cetkicu, pa nek’ slika sto mu milo bilo.
Filip je sav vazan povlacio linije i bojio vrlo pazljivo dijelove koje sam mu ostavio u uglu, na mojoj  jos nedovrsenoj uljanoj slici. Povremeno me je pogledao ispod oka kao nevjerujuci i ovu srecu,  sa jezikom koji je virio  izmedju zuba, dok ga  je stiskao i nisanio da precizno uradi

Često me poznanici, kada saznaju da radim u Britanskoj ambasadi pitaju šta to Srbi i Britanci imaju zajedničko. Uz osmeh, nabrajam neke od prvih asocijacija koje se tiču sličnih interesovanja naših dveju nacija: smisao za humor, muziku, dobre koncerte i kreativnost mladih ljudi. Mnogi od nas su odrasli uz Leteći Cirkus Monti Pajtona, Mućke, Alo-Alo, a da ne govorim o muzici, The Beatles & the Rolling Stones, Led Zeppelin, The Sex Pistols, Clash, Joy Division, The Streets, David Bowie, Radiohead...

.

Amfilohije ne voli “žute”,a to se ima smatrati ključnim argumentum da se  “Crkva se ne meša u politički život, državne poslove i stranačku borbu”

Srbija je demokratska država u kojoj je Crkva odvojena od države a ispovedanje vere slobodno, gde se država ne meša u crkvene poslove , niti, kao što je bilo u komunističkom vremenu, ima rezervisan odnos prema vernicima.

To podrazumeva da se i Crkva bavi svojim poslovima i da se ne meša u politički život, ne agituje za neke stranke, javno ne manifestuje podršku pojedinim političarima, da se ne

Spustila sam se na sedište u metrou kraj jednog mladog Kineza.

Mladići romske nacionalnosti, njih četvorica, sinoć su se gradskim prevozom vraćali sa probe svoje hip-hop grupe, a onda je, prema njihovim tvrdnjama, u autobus upala grupa od dvadesetak mladića, takođe romske nacionalnosti, i napala ih. Skoro svi mladići koji su akteri tuče jesu maloletne osobe, tvdi policija koja je došla na lice mesta. Povređeni su zbrinuti u Urgentnom centru.

U ovom trenutku nema podataka o tome šta je uzrok agresije. Da li je možda nastavak nekakvog sukoba koji je postojao od ranije? Ili je grupa napadača imala neki poseban razlog da napadne hip-hopere u autobusu, a da za to nije postojao nikakav direktan razlog koji su im dali ovi koji su napadnuti? Ako je ovo drugo, onda je zanimljivo potražiti motivaciju.

  Da li je slučajnost da se na Savindan, 27.januara rodio Lukijan Mušicki, vladika, prosvetitelj, pesnik, poliglota...? Verujem da nije. Velikan koji je bio ispred svog vremena, a o njemu se tako malo zna! Nema godišnjicu, retko se spominje njegovo ime, sem u rodnom Temerinu u kojem odnedavno ime Lukijanovo nose kulturni centar, srednja škola, izviđačka organizacija. Ispred opštinskog zdanja postavljena je bista Lukijana Mušickog. Povodom 233 godine rođenja, KIC “Lukijan Mušicki“ 11.februara u Temerinu će upriličiti veče “Lukijan Mušicki i 21.vek”- govoriće dr Sava Damjanov, dr  Šandor Pal i studentkinje književnosti Korana Milanko i Margita Tot. Biće otvorena izložba fotografija i dokumenata o Lukijanu Mušickom.