dusana pavlovica javnost zna kao hrabrog coveka koji se ne boji da se kod olje beckovic pojavi u kariranoj kosulji. nije bas kilt ali... vucic nije smeo ni da gleda olju ni u ronilackom odelu ali druga je to tema.

sem medijske eksponiranosti (koja je smanjena politickim angazovanjem sto je samo jos jedna referenca na vucica na ovom tekstu u kom je on potpuno nebitan) pavlovic je poznat i po cinjenici da je profesor. politicke ekonomije. ne ulazim u procene ni njegove politike ni ekonomije, samo komentarisem statuse. 

preciznije, pavlovic je vanredni profesor na fakultetu politickih

"Da li bi ste se ponovo ozenili (udali) za istu osobu da imate sansu da pocnete od pocetka?
Opasno pitanje, zar ne?
Rider's Digest je anketirao po 150 ljudi u 15 zemalja
Rezulat interesantan.
68% bi se ozenilo (udalo) za istu osobu ponovo

See the percentage of married couples in 15 countries who say they would marry the same person again below.

Click below for more details

         Удружена опозиција у Србији најављује бојкот избора. Дакле, опозиција поставља још један ултиматум око информисања, рокова предизборне борбе и бројања гласова. У случају да се њихови захтеви не испуне неће ићи на изборе. Одговарајући почетком прошле недеље на питање новинара ,,јесу ли свесни могућих последица бојкота избора?'' Леон Коен, спикер удружене опозиције, рекао је :

,,Штете ће бити, али понајвише за Србију. Зна се да је услов за улазак у Европу слободни вишестраначки избори и уколико се опозиција буде определила за бојкот - што ће учинити ако јој се захтеви не испуне - онда ће све наде за прикључак европској интеграцији бити покопане''.

         Озбиљно звучи. Али, ко гарантује господину Коену да српска власт уопште има намеру да буде део Европе.

           А прикључак за Европу као да лежи на оној страни Атлантика. Наше племенске поглавице кад не држе говор овде,  лете тамо у САД. Сви би да попуше лулу мира са великим белим поглавицом. Само да се договоре а резервате ћемо сами уредити.

Знате ли ко је ово написао и кад?

Ako pođemo od brojki profesora R. Hilberga, najkompetentnijeg stručnjaka za Holokaust i gledamo gubitke na Istoku Evrope tokom Drugog svetskog rata, izgleda ovako:
mrtvih Rusa: 20 miliona
mrtvih Nemaca: 3 miliona
Znači, ukupno na Istoku: 23 miliona
Tzv. „Konačno rešenje jevrejskog pitanja": 5,1 miliona mrtvih Jevreja
Ukupno: 26,6 miliona

Ne zaboravite da se 1,5 miliona ubijenih Jevreja ubraja u mrtve Ruse, ili kako oni u Rusiji kažu: „sovjetski građani ubijeni od strane nemačke invazione sile" što spomenik ubijenim Jevrejima (oko 32 000) u Kijevu

Nedavno sam boravila, najpre u Bujanovcu i Vranju, a zatim u Novom Sadu. Zajednička tema, koja se nametnula tokom ovih poseta bila je stanje u opštinskim upravama i pitanje decentralizacije vlasti u Srbiji. Iako sam veliki deo svog profesionalnog života provela baveći se pitanjima unapređenja rada lokalnih samouprava, moram priznati da mi je ponekad vrlo teško da jasno sagledam koliko daleko je Srbija odmakla u procesu decentralizacije tj. koliko je nadležnosti preneto sa republičkih na opštinske vlasti tokom protekle decenije.

Mogao bih da pišem o psihologiji gubitnika,paćenika,neradnika,lenčuga,ljudi bez ideje i stava.

Ljudski šljam se okuplja oko govna kao podguzne muve.

Danas trcim i razmisljam o jednom ljudskom fenomenu koji sam prvi put primetio za vreme bombardovanja, a koji sam kasnije nastavio da primecujem i kod nekih drugih zivotnih okolnosti. Evo o cemu se radi. 

Beograd je, nekada, jer ne živim u njemu, a dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', na jeftini Mc Donalds. Na tortu Mona Lisa iz Ruskog cara. Na mirise knjiga iz poznatih knjižara.
Pariz je mirisao na kroasane i Senu, na Šanel 5, Atina na žuckastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, na nešto što sebi nikako nisam mogao da definišem.
Venecija je mirisala na more, jod, so. Temišvar na uskršnja jaja.
Rim je mirisao na divan šampon iz hotela Gargantua. A Pešta na ljuti gulaš.

A miris Smedereva, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:

Šal koji mi je pokojna baka Koviljka isplela,

vuna prava debela

uz debele crvenobele linije,

svaka linija k’o moja glava

a šal do poda –

uz istu takvu kapu sa crvenom pufnom na vrhu.

I naravno da sam dobio toplotni udar

 gost autor: drzurin otac

Neko od neznanaca – ribar li je ko li je, uglavnom stranac  neki, našem kraju nepoznat. Zastao na obali rijeke podno Arsinih bašti, posmatrao je u daljini oronule i zapuštene šopske kuće. Zagledan u njihove visoke i ćerpičom ozidane zidove i crvenu zemlju brijegova, u čudu se pitao zbog čega su sve one toliko oronule da izgledaju kao napuštene?

Za jedino izvesno pamćenje koje ima, ubeđuju ga kako nikad nije postojalo. Zemlja koju voli nezaustavljivo se raspada, uz „teorije" kako nikad nije ni trebalo da bude stvorena. Dezintegrisane, slike jednog sveta koji sve manje postoji jutros su ga vratile u Rijeku - grad koji je zbog njegovih građevina, mirisa i vetrova oduvek voleo. U vreme održavanja Jugoslovenskog bijenala mladih, sa Alanom i Artom Loverom, tamo je redovno

odlomak iz rukopisa ''Brodolom Filipa Gradinskog''

Pa, dobro, jesi li ti normalan? Kakve ti to ideje padaju na pamet, da mi je samo znati? Iz kog skrivenog ugla svog otupelog mozga uspevaš da izvlačiš takve gluposti? Iz kakve, bolje reći, pomrčine svog otupelog mozga, da mi je znati, samo izvlačiš sve te gluposti, koje ti nedeljama, ako ne i mesecima unazad naviru kao gliste posle kiše, i koje, isključivo zaslugom svoje čvrste volje, uspevaš da vratiš u zemlju, hoću reći - mozak? Skoro ti je četrdeset godina a ponašaš se krajnje infantilno. Piši

Najnovije mere koje će preduzeti naša vlada, odnose se na lične karte o posedovanju veštačkih implanata, proteza, manjih ili većih detalja na telu građanina ili još češće građanke, o prirodnoj ili veštački postignutoj erekciji i o prirodnosti boje kose i noktiju.

Prva mera je registrovanje postojećeg stanja, da bi se strani ulagači mogli uveriti u prirodnost, a i u količinu uloženog novca u građanina ili građanku.