Pre neki dan u Manješkom parku dečak je na klupi našao svesku rukom ispisanih stranica, posle se ispostavilo kada je napisano sricao pred roditeljima da je to dnevnik  jednog Beograđanina sa beleškama iz novembra i decembra 2035. godine. Otac dečakov mi je dao svesku i ovde prepisujem nekoliko stranica bez ikakvih ispravki, dodavanja ili oduzimanja.

Ako niste još čuli AfPak je novi geografski pojam, (verovatno bi transkripcija na srpski bila AvPak, ali ja ću se držati originala). Pojam koji "briše", od velikog broja ljudi koji žive tamo ionako nepriznatu, Durantovu liniju – preko 2,5 hiljade km dugačku granicu koja razdvaja Avganistan i Pakistan. Ovim novim izrazom se konflikti (eufemizam za ubijanje) u ove dve zemlje stapaju u jedan.

ovde u beogradskim sudnicma, kako rece Srdja Popovic, ovih dana najbolje se knige pisu u sudnicama...Ocekujemo od njega knjigu o atentatu na Zorana Djindjica (quote Ceca Lukic). Medjutim htela sam da vam skrenem paznju na jednog sedog coveka, ala gospodin covek ocigledno penzioner, koga vidjam na Vracaru na pijaci cesto a I u sudnicama gde ponekad odlazim da bih se suocavala i zapisivala. Uvek se dotera u odelo, namirise, sedne i pazljivo i tiho slusa, kao da je u pozoristu
I onda mi pada na pamet prica o jednoj siromasnoj devojcici u Americi cija samohrana majka nije imala para da je vodi u pozoriste ili bioskop te ju je vodila na sudjenje, cak tu i ostavljala , da je cuva sudska policija dok bi ona obavljala razne nuzne poslove. Ta devojcica se iskolovala i probila kroz zivot zahvlajujuci tom zanatu i edukaciji. To je Amerika, ovo je Serbija u tranziciji. Mi Zene u crnom idemo da pratimo sudjenja i to se zove projekat suocavanje sa prosloscu ali zamislite kako bi bilo da povedemo i neke studente umesto na rostiljijadu ili utakmicu ponekad u sudnicu... isto je kao u americkim filmovima koje gledamo...sudjenja su otvorena i besplatna, imaju grejanje i hladjenje i mnogo toga sto mladi ljudi mogu da nauce o ovom nasem svetu takvom kakav jeste. A i penzioneri koji zive u ko zna kojoj paranoji imali bi realnu istoriju da podele na Tasmajdanu...



Izveštaj sa suđenja Suva Reka, 4, 5, 6, 7. i 8. jun 2007. Beograd

Ponedeljak - 5. dan

Izjutra se sporo budimo. Izlezavanje, citanje, dorucak, tusiranje, sta obuci i slicna mucenja, usavrsavanje planova za taj dan, i TV. Na stranim jezicima, TV program je jos gluplji nego inace. Cak bi se slobodno moglo reci da kompletna besmislenost tog medija postaje sve glasnija cak i kad se iskljuci zvuk. U Beijingu se odvija Olimpijada sa velikom pompom, svi broje medalje, i drze se pravila fer-pleja. Bar tako pricaju, a sta je tu istina u to nema svrhe ulaziti. Shvatamo da nije Olimpijade u Parizu bi bilo daleko vise turista. Stvari uvek mogu da budu gore je naravoucenije koje nikada ne omasi.

I bi Prvi festival porodice na Kalemegdanu.

GI "Majka hrabrost" imala je svoj štand, koji je bio izuzetno posećen.

U autorskom tekstu u dnevnim novinama „Blic“ AV izreče da je elita protiv vlade i, ako se razume napisano, njega naravno. Dobro, svi mogu biti protiv svih i to je demokratski izbor, biti protivnik. Protivnik može, zato i jeste na drugoj strani, ometati, kritikovati i spoticati delatnika koga je izabrao za svoju suprotnost, a  branilac napadanog stava  ima obavezu i pravo da se od toga svega brani, i lično ali još više da istrajava u sprovođenju svojih načela. Sasvim jedna uobičajena situacija viđena bezbroj puta a kažu neki da se na tome, na toj borbi, civilizacija gradila i održavala. Ovaj tekstualni uradak iz dnevnih novina nije sasvim jasan jer autor, uz tvrdnju da je elita kočnica, nije naglasio niti, makar u fusnoti,  objasnio šta je narečena elita i ko je prezentuje ne bi li publika čitalačka videla ko je učesnik u sprečavanju hoda ka boljoj budućnosti.

.

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

U Hrvatskoj još uvek ima onih koji vole Gotovinu...dok je u Srbiji sve više onih koji vole da kupuju na recku i poček...( ’’ počekaj me komšija do prvog...tad mi stiže plata ’’ ) ...

Srk ...

Tomislav

24-29. juli 2012.

A vetar duva, duva, duva...

Nema ništa zamornije od pedalanja istim putem nazad; dosadno je čak i ako je u povratku više spustova nego uspona. Zato, iz Taganroga uzimam voz do Rostova, odakle potom nastavljam na dva točka.

Put vodi uz Don, njegovom levom obalom. Kao i u samom Rostovu, ona je pretvorena u peščane plaže koje su manje-više uređene za kupače i izletnike: tu su restorani i kafei, drvene nadstrešnice sa klupama, igrališta za decu i odrasle, bungalovi.

Ovaj blog predstavlja inicijativu za poboljšanje korišćenja našeg bloga i zato mu je potrebna vasa podrška.  Već danima se trudim da pročitam svoje i tuđe komentare, ali otvaranje stranice mi teško ide. Stranice se dugo učitavaju jer su opterećene gomilom besmislenih YouTube linkova.

Tvrdi mi jedan čovek da je „ko traži taj i nađe" narodna izreka. Ja sam tražio jednu pristojnu dinarsku pozajmicu, ali pošto je u narodu nisam pronašao potražio sam je u banci. I to sam odabrao jednu s „naj". S najglasnijom kampanjom, s najvišim bilbordima, s najviše ubačenih brošura po sandučićima, s najviše poslatih sms-ova, s najvećim procentom belih košulja po glavi zaposlenog (znam, i meni je smešno da se u bankama košulje nose po glavi) i s, naravno, najboljim kamatama i kravatama.

Međutim, taj bankarski službenik počeo je odmah

.

Примећујем да се тражи лидер. Неко са визијом. Ко би "нас" повео... Зашто? Лидер је неко ко је корак испред нас. Ови сад су баш ту где смо и ми. Одраз. Али не видим ништа добро у томе да своју одговорност пребацимо на имагинарног "лидера" који би упркос свим недаћама поправиo и нас и свет за нас. Поправимо себе па ће и наша слика (такозвана

Ljubiteljima Zvezdanih Staza ne treba previše objašnjavati lik i delo entiteta zvanog Borg - pseudo rasa kibernetičkih organizama (pozajmljeno od Wikipedije, da se ne mučim u prvoj rečenici bloga) koji teže tehnološko-organizacionoj perfekciji kroz porobljavanje i kibernetizaciju vrednijih primeraka drugih civilizacija, pa uništavanju ostataka tih civilizacija da ne bi predstavljali konkurenciju, a preko potpunog nedostatka empatije, sve sa ciljem da bi to porobljavanje bilo što efikasnije i urađeno uz što manji rizik.

Ono što je najvažnije, Borg pamet je kolektivna na mnogo dublji način nego što mi zamišljamo kolektivnu pamet.

Pod plaštom straha Borg zaljubljenike u Zvezdane Staze ređe asocira na fenomen kolektivnog nego što bi neko ko ne gleda seriju pomislio pri slušanju uvoda u Borg priču.

Tako, lišen nasilničkog i šačice preterivanja, pa obogaćen empatijom Borg bi nekim grupama maštovitih čitalaca, po nekim paralelama, a pod pritiskom sve prisutnijeg kompjuterskog procesiranja, i propusne moći mreža, pa nanotehnoloških trendova i fokusa na ekonomiju znanja, bio dobar proxy za našu srednjoročnu budućnost.