U Godinama koje su pojeli skakavci, Borisav Pekić je na jednom mestu napisao, citiraću po sećanju: Voleo sam da budem u samici, mogao sam na miru da se bavim sobom i svojim mislima, neometan od drugih... Veoma slično se i ja osećam i zaista sam ga, bar mislim, pravilno shvatio. Mnogo puta sam na ovom mestu pisao o osami i njenoj neophodnosti za svaku osobu. Samoizolovanost pa bila ona i nametnuta, može imati mnogo dobrih strana.

Nisam izašao iz kuće evo već deseti dan. Slikam male i velike formate, kada su moji zauzeti nekim svojim stvarima, puštam muziku

Sparno letnje veče u Cirihu, sedim na terasi, kao čitam, a u stvari osluškujem jedan open air koncert koji s obližnjeg brežuljka huji, buči i trešti mojim kvartom. Učini mi se da čujem Herberta Grönemeyera, nemačkog Zdravka Čolića. Ne mislim na koncert, ne mislim na Grönemeyera, ne mislim na Čolića, nego na Nemačku u kojoj sam jedanaest godina živela. Proveravam na inernetu, ne, nije Grönemeyer, verovatno sam negde polusvesno videla reklamu za njegov koncert krajem meseca, pa pogrešno svezala. Ovo što sada čujem je grupa Deichkind, i zapravo nimalo ne liči na Grönemeyera:

Evo, da ne ispade da sam propustila da okacim u cetvrtak. Posto trenuatno nisam kod kuce, izvinjavam se unapred na svim mogucim tipfelerima, posto nisam u mogucnosti da sad proveravam tekst. Iz istog razloga ilustracija uz ovaj blog sledi vam, verovatno, sutra, kad se dokopam svog kompa. A sad, po obicaju, reci ima Anonimni_Autor.

EDIT:

Konacno sam se docepala svoje masine! Greskice ispravljene. Uzivajte. 

Bilo je bogato leto u Šumi Trolova. Svi stanovnici Mag-Mela navikli su se na dve nove vile. Njihova otvorenost i volja da savladaju sve običaje i veštine vilinskog naroda bila je za svaku pohvalu. Stekle su mnoge prijatelje među Kjuovim sunarodnicima. Ipak kao vile koje su se zaklele na potomstvo krunskom princu, bile su pod stalnim budnim okom grupe starijih vila i vilenjaka okupljenih oko Haldira. Taj nezvanični krunski savet upravo je zasedao u dvorani Majke Magle. Tema razgovora bile su, naravno, Frija i Un.

"Ko vama daje za pravo da budete umorni u ime ovog naroda? Ako ste umorni idite pa spavajte,bre! Dakle, ako ne bude izglasano ovo, šta će biti ... Ništa! Još godinu dana ćete spavati, pa još deset godina, pa još sto godina, kao Trnova Ružica koja čeka svog princa da je probudi. Prošle su bajke,ovo je realan život, preuzmite na sebe odgovornost, kao realni političari u realnoj zemlji ili brate skonite se s političke scene pa idite i spavajte u nekoj bajci."

Godina 1984. odavno je prošla, zajedno sa Orvelovim turobnim predviđanjima nekakve totalitarne budućnosti. Jer, pre tačno 70 godina objavljena je knjiga "1984", koja se na sreću mnogih ipak nije obistinila. Opet, neki će reći da se "1984" itekako desila, kao i da se još uvek dešava, neretko i na načine koji bi možda čak i samom piscu Džordžu Orvelu delovali neverovatno i preterano. I, na kraju, koja bi stvarno i mogla biti neka od ključnih nasleđa „1984", kao i Orvelova predviđanja koja se u principu možda i jesu upravo najviše i obistinila.

od istih oca i majke!

''Sine, sedi da razgovaramo.''

Šta li je sad?Znam da nisam napravio nikakvo sranje. Nama iz Gimnazije , najveći nestašluk je bio kad domaći zadatak napišemo u svesku za školski rad. Juče to stvarno nije bilo...

''Znaš , mama i ja ćemo da dobijemo bebu , a ti brata ili sestru...''

Cujem sad na vestima da Tomica nesmenjivi podnosi sutra ostavku!

Da nije 1. April??? 

Evo i u novinama:

 http://www.danas.rs/danasrs/politika/tomica_milosavljevic_podnosi_ostavku_.56.html?news_id=208558

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/149057/Tomica+podnosi+ostavku!.html

http://www.novosti ,rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:316857-Tomica-podnosi-ostavku

EDIT 2:

12:10

RTS je upravo javio da je stvarno podneo ostavku - IZ LICNIH RAZLOGA!!! 

Thusly do I follow in rather oddly assorted footsteps by my Tube-imposed sequestration here in Kew during the thirty-six hour long 24 hour strike of the London Underground. I do not complain; there are worse places to be sequestered (and let us not reopen the file on Slavonski Brod...).

 gošća autorka: riply

Mikeleov tekst o strini mu Stojki je bio inspiracija da u dahu izlijem priču o mojoj babi i sačuvam je od zaborava u nevidljivoj ženskoj istoriji Crne Gore.

Jovana je rođena neđe u poslednjoj deceniji 19. Vijeka. Ne zna se tačna godina, a njena djeca su govorila da baba dodatno krije godine jer je bila starija od đeda. Bila je potpuno plave kose I plavih očiju, pa su je zvali Bela, mliječnog tena koje sunce nikada nije vidjelo, niska i zdepasta. Podigao je stric koji je bio bez djece, tako da je, koliko je to bilo moguće u okvirima tog vremena, bila mažena i pažena kao djevojčica.

Jako je tuzno citati vesti i komentare na srpskim portalima u vezi sa rezultatima izbora u UK. 

Pre godinu dana u ovo vreme počinjao je turnir čijim osvajanjem će Novak Đoković postati tek treći igrač u istoriji koji je u istom trenutku bio šampion na sva četiri grem slema. Njegova prednost u odnosu na Endija Marija na drugom mestu liste je u tom momentu bila skoro dupla. Dosta toga se od tada promenilo.

Dragi Luka Petroviću, koji si na čelu Sekretarijata za investicije Beograda, prošla je i 2018, evo i praznici, al na pitanje zašto ne radi i kada će proraditi grejanje u Šekspirovoj 8, nikom ne pada na pamet da odgovori.

Hajde što ne odgovarate, nisam ja u ovoj priči uopšte bitna, nego što vam ne pada na pamet da rešite problem.

Ti, Luka Petroviću, koji si na čelu Sekretarijata za investicije Beograda, danas verovatno imaš najveću brigu kako svariti ono što se ovih dana prožderalo, pa da te podsetim da je nekima život doneo mnogo veće probleme.