gost autor: drzurin otac

Danima i misecima  san bija pod streson, od   svita i ljudi oko sebe , od njihove ratnohuškačke propagande  i   života s njima , jer se jedino od  života  i more poludit! Tribalo mi je poć u doktora, ali ne običnega, vengo na psihijatriju...

gošća autorka: Aleksandra Aksentijević

tekst preuzet sa portala bookvica 

 Često opisivane kao „autobiografske“, priče Lusije Berlin zaista jesu uzorno delo autofikcije, jer je nadgradnja pretpostavljenog autobiografskog predloška u toj meri uspela da čitaocu ili čitateljki zapitanost nad autentičnošću opisanih događaja brzo postaje najmanje zanimljiv sloj priče.

.

meni je ovo za danas

odlična pesma:

But I'm a creep, I'm a weirdo.
What the hell am I doing here?
I don't belong here.

Sad smo već mesec dana ovde. Ukrajinska ekipa koju je činilo više od polovine ženskog sveta počela je da traži muževe van svog tabora. S obzirom da je nas tamo bilo samo petorica sada, može da se kaže da smo bili prava egzotika. Mada ne damo se mi tek tako lako, nismo mi lake ribe. Osim toga svi smo iza sebe imali najjači poljoprivredni fakultet. Svi ostali su studirali neko boraniju a ne kao mi Elektronki fakultet u Nišu, istureno odeljenje Poljoprivrednog fakluteta

Moj koren je na Romaniji.

Vodim poreklo od drevnih Rimljana. Tako kažu enciklopedije. Plebei Romani sunt.

Zavijam kao žgoljavi vuk s Romanije. Mesec se pokaže, pa se sakrije. Kada sve oko mene uvene nestaću tamo, ali ne mogu sada da razmišljam o tome. Treba da se osetim dovoljno za…

Zadovoljan.

Prozori su lupali cele noći, ili sam to sanjao. Probudio sam se. Nešto mi je curilo iz oka, osećam sasušen trag na jagodičnoj kosti. Sluzavi suza-puž otpuzao je neprimećen u okolnu misteriju, dok su mi oči bile zatvorene, i nestao. Gde je nestao? Probudio sam se na istoj stranici romana. Da li sam sinoć išta pročitao? Da li sam sinoć išta napisao? U kojoj sam sada fazi, čitanja ili pisanja? Da li sam sinoć plakao je možda bolje pitanje da se postavi prisutnima. Samo sam ja prisutan.

"Hajdete Vi spustite tu ruku, nemojte tu da mašete. To me mnogo nervira"

Dear Readers,

The most common thing for me to say at this point would be: "Wishing you a Merry Christmas and a Happy New Year 2011"

Of course in Serbia the order would be reversed. And the words would be different. And Christmas may not be mentioned. And the year may be omitted for practical purposes. Otherwise it would be almost the same. Practically speaking.

 

Iza njive sa ražom, prostiralo se  polje pod zelenim žitom; vidjeli su se  i visoko uzdignuti, okaštreni brijestovi sa ostavljenom  ćubom na vrhu. Na nebu je, nepomičan i lepećući krilima u mjestu, lebdio  škanjac koji je nešto ciljao na zemlji – tačno nad Stojčevom  glavom i u zenitu neba!

Maestralan naslov najnovije knjige poznatog satiričara Nenada Ćorilića, ovogodišnjeg dobitnika "Vibove" nagrade za satiru, svojevrsna je metafora celokupne istorije Srbije. Tačnije, medijskog i mentalitetskog tumačenja prošlosti Srbije, od one čuvene 1389. godine, pa do 1999. i tzv. Kumanovskog sporazuma.

Nenad Ćorilić je rođen 1975. godine u Loznici. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Nišu, na odseku Anglistika. Živi u Loznici, gde radi kao profesor u srednjoj školi. Piše priče i aforizme. Do sada je objavio knjige "Gospodin Nojvil" (priče, 2007), "Preuzimanje

   Jutros je Meri upala u našu kuću u Beogradu, histerična, nervozna i povremeno plačljiva. Rekla je samo: Kosta danas su Zeka odveli na" Džeil". Meni je to u devet ujutru zvučalo sasvim OK. Okrenuo sam se na drugu stranu i pokušao da dospavam još malo.
   Međutim ova se raskokodakala kao kokoška koja je upravo snela svoje prvo jaje. Demonstrativno je probudila našu ćerku Margaretu, koja je spavala u potkrovlju, objašnjavajući joj da je njen tata neupotrebljivi idiot koji ne želi da zaštiti svoju decu. Tu sam se probudio.