otisao je zlatibor.

ARHIPELAG je objavio DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA i sledi reč o knjizi koju reče LJUBOMIR ŽIVKOV ...

OKUPACIJA U HILJADU SLIKA

dan prvi

            Iz čiste radoznalosti odlučila sam da ne jedem. Već nekoliko meseci razmišljam o tome da svoj organizam ostavim bez hrane, ali nikako da odredim broj dana, i nikako da počnem. Na posletku, uzimajući u obzir sve što sam naučila na medicinskom fakultetu, izračunala sam da bi za prvi put optimalno bilo jedanaest dana. Evo šta se desilo.

manija plesanja

            Postoje pouzdani podaci da je manija plesanja, oblik masovne histerije, gde su vidljivi simptomi, nastali bez jasnog uzroka, delovali na ljude u okolini koji su imali priliku da ih dožive, kao forma socijalnog uticaja nastala još u devetom veku nove ere. Prema arhivama srednje-evropskih tajnih biblioteka, onaj koji je hteo da izvrši uticaj na svoje okruženje počinjao bi s plesom, najčešće u blizini bogomolje a o nekom važnijem datumu u crkvenom kalendaru. Svedočenja savremenika, zabeležena nevidljivim mastilom govore, o tome da je osoba bila u stanju da satima, a nekada i danima pleše. Koreografija je bila nejasna i neponovljiva a pojedinci su bili u stanju da gladuju (pili bi samo vodu) i da padaju u veći ili manji trans tokom igre, dovodeći sebe do srčanog udara ili lomeći sopstvena rebra. Pored ovih manijaka su derviši delovali kao deca na vrtešci. Najgore od svega je bilo što su ljudi, slabi i lakomisleni, povodljivi, (često i gladni, što nije bez značaja) uzimali učešće i uglavnom kao hipnotisani plesali za kolovođom. Mnogi od njih loše uhranjeni i potpuno van kondicije padali bi u nesvest a neki su i umirali u roku od nekoliko sati. Nažalost kako bi koja osoba pala mrtva barem dvadeset drugih bi bilo uvučeno u maniju. Najpoznatiji primer, koji nije bilo moguće sakriti od javnosti, zbog samih razmera događaja, odigrao se na reci Mezi, kada je kaluđer, koji je na Uskrs 1428. godine napustio manastir Revejnstajn-Vičen započeo svoj ludački ples. Priča kaže da je plesao bez prekida 11 dana šireći epidemiju kroz naselja, skupljajući kliku koja ga je pratila i neprestano plesala. Prema nekim navodima, u momentu najveće brojnosti, bilo ih je preko dve stotine. To je bio najobimniji do tada zabeležen događaj ovakvog kolektivnog histeričnog poremećaja. Kolovođa je predvodio grupu udarajući nogama o tlo i vrteći se u krug sve do mosta. U jednom momentu svi sledbenici su bili iznad vode, verovatno u stanju dubokog transa, a kada je most počeo da se ruši, vođa je iznenada prestao da pleše, i potpuno pribran sam doskočio na obalu.

U vreme mejlova i sms-ova, lake i brze distribucije raznih 'kružećih poruka' koje treba proslediti dalje - ili će se desiti (ili neće) to i to. takve poruke su postale više izvor nerviranja i zavitlavanja, nego radosti ili zabave.

Radoznalost me uvek natera da ih pažljivo pročitam, i često se iznenadim... mnoge me dotaknu. Da li je u pitanju određeni trenutak, raspoloženje ili stvarna vrednost - ne trudim se da shvatim.

Ovaj put želim da jednu takvu poruku podelim s vama.

Pre nekoliko meseci, stari

Autor: Rodoljub Šabić

U samo par dana sa „fronta" borbe za privatnost (elektronskih) komunikacija stigle su dve veoma zanimljive vesti.

Prva je stigla iz Vašingtona. Osam najuticajnijih i najmoćnijih kompanija u oblasti elektronskih komunikacija "Gugl", "Epl", "Fejsbuk", "Tviter", AOL, "Majkrosoft", "Linktin" i "Jahu" uputilo je zajedničko otvoreno pismo predsedniku Baraku Obami i Kongresu SAD. U pismu traže da se ograniči špijuniranje njihovih korisnika i uvede stroga kontrola aktivnosti tajnih službi i ocenjuju da je neophodno reformisati praksu nadzora širom sveta jer se u mnogim zemljama ravnoteža pomerila u korist „države" a na štetu ljudskh prava.

nekada sam sanjao

šimpanze i sladoled,

danas sanjam krokodile

koji nose cipele od moje kože.

nekada sam sanjao

hleb i kaldrmu,

danas jedem hleb

kraj hladnog radijatora

i kroz prozor gledam

u ništavilo.

  Možemo se sporiti oko toga da li je svet danas  unipolaran, bipolarna ili unipolaran, ili čak i nepolaran. Za zvaničnu srpsku spoljašnju politiku se, sa druge strane, skoro sa sigurnošću može reći da jemultipolarna u smislu da ono što se predstavlja kao zvanično i usaglašeno ne da nije jedinstveno,  već je povremeno kontradiktorno do nivoa koji zabrinjava. Za vreme prošle vlade imali smo  tri centra iz kojih se vodila, slabo koordinirano naravno, spoljna politika zemlje. Centri u kojima su se te tri politike kreirale bili su nešto slabije vidljivi ali su se mogli naslutiti.

To je moja omiljena konferencija koja se održava svake godine u Kamdenu u Mejnu. Ako se sećate nekih mojih postova sa starog bloga (Trivers, Dawkins itd...), to je sa Pop!Techa. Prošle godine sam tamo sreo i Jasminu Tešanović, a ove godine (avaj!) nisam mogao da odem.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...
Listam novine,srkućem kaficu,pa tako saznajem sledeće vesti ...

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros u nekim medijima vidim vest da je Ministarstvo trgovine nakon „kompletne analize učinka 27 ekonomskih diplomata koji su polati u inostranstvo pre tri godine sa ciljem da pokušaju da dovedu investitore u zemlju odlučilo da vrati kući njih sedmoro." Vest je propraćena i elaboracijom razloga zbog kojih se ministarstvo odlučilo na opoziv sedam „ekonomskih diplomata".
Navode se tri razloga za opoziv. Da ih parafraziram.

f

ordinary day

"Apsolutno je sadržano u slučajnom" – Paul Kle