Sivo praskozorje hvatalo se iznad stare šume. Pramenovi magle vukli su se oko grmlja i drveća obraslog bršljanom. Spoljni deo vreće bio je prekriven kapljicama rose, kao i sve oko nje. Frija polako otvori oči. Udobno smeštena u toplini perjanog uloška nije se pomerala. Neko vreme ležala je tako, udišući čist, hladan vazduh, glave naslonjene na Unin obraz. Onda se lagano pomeri, trudeći se da ne smeta počinku devojke uz čije se telo celu noć grejala. Te noći nisu izvodile nikakve golicave igre, bile su suviše umorne, i psihički i fizički. Prespavale su kao zaklane i verovatno ih ni bitka koja bi se vodila ispod krošnje njihovog drveta ne bi probudila. Tamnokosa polako uspe da okrene glavu u drugom pravcu, bez mnogo tumbanja u vreći.

Ajde bre, malo strpljenja ... ovi penziši dosadiše bre ... ubi ih radoznalost i ’oće da znaju jel smo ih za one četiri godine poharali po zakonu ili ne ... sad će da se raziđu, žure po one tri hiljade kinti, pa da dveri otključamo i bude opet sve kako mi kažemo ...

Svašta nešto se ovde naobećavalo narodu, sve lepo umotano u roze ... ali vreme teče i ne ide baš sa naobećavanjima mada nadbacač kockica i dalje ih uporno i prilježno baca, kotrlja, prevrće i muva a one samo veselo poskakuju i nikako da padnu kako je namislio, u onu roze oblandu ...  a možda je vreme da nadbacač proba sa lopticama ???

LUDOM RADOVANJE, stara je narodna izreka/poslovica, po svemu sudeći iskustvene prirode.

U detinjstvu sam obećanje koristio kao lakši put ka neophodnom izlazu i izbegavanju prekora, grdnji, dernjave...ponekad i batina (ovo poslednje se odnosi na majku mi Radmilu, otac mi nikad ni čvrgu nije opalio!) tipa: Koliko puta sam ti rekla...grlo sam odrala...tebi uđe na jedno a izađe na drugo uvo...Obećaj mi da nikada više... Kako se to često ponavljalo, u početku sam samo davao obećanje ali kako sam stasavao, počinjao sam da pravim dramsku pauzu pre nego što bih dao obećanje. Tako dato obećanje, delovalo je iskreno, kao plod unutarnjeg preispitivanja i čvrsto kao grad!

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

Nakon najave Tomislava Nikolića da će osloboditi ubicu šesnaestoro radnika Televizije Srbije Dragoljuba Milanovića, porodice žrtava održale su sutradan (u četvrtak) konferenciju za štamou. Evo saopštenja koje su tom prilikom dobili novinari:

Saopštenje za štampu

Kandidat za Predsednika Republke Tomislav Nikolić počeo je svoju kampanju s mrtvima. Kao visoki funkcioner vlasti koja je 1999. namerno ostavila radnike Televizije Srbije da sačekaju bombe NATO, Nikolić se sada vratio svojim žrtvama, ne mogući da ih ostavi na miru. On već počinje da sudi, prelazeći

Tri sasvim različita incidenta na tri sasvim različite lokacije – od zgrade američkog Kongresa, preko terena Flašing Medouza, do bine na kojoj su dodeljene MTV muzičke nagrade za 2009 – ovih dana se paralelno razmatraju u američkim medijima kao znak opadanja američke kulture.

Do sada relativno nepoznati kongresmen iz Južne Karoline, Republikanac Džo Vilson preko noći je postao, kako se ovde kaže “household name” dobacujući “Lažeš!” Baraku Obami dok je američki predsednik Kongesu prošle srede obrazlagao detalje svog plana reforme američkog zdravstva. Zapanjeni

VAŽNO OBAVEŠTENJE PRE ČITANJA POSTA: POŠTOVANI DRUGARI I DRUGARICE, ZBOG OBELEŽAVANJA DRUGOG DANA ĐURĐEVDANA NIJE PRISTOJNO OSTAVLJATI KOMENTARE. MI SMO PRAVOSLAVNA DRŽAVA, IPAK! TAKO JE HTEO DRAGI BOG!

VAŠA QUEERIA

Berkeley & Napa Valley

U petak je vreme bilo oblacno i kad sam izasla napolje pocela je da pada kisa. Ni sto metara nisam presla kad su me zaustavili Amy i Mike. Ona je bila kustrave kose, okruglog vrska nosa, pegava, i gledala je kroz naocare kao da sam se pojavila u poslednjem trenutku. Mike je bio srednje visine, lepog osmeha, i izgledao je skoro podjednako srecan da sam naisla. Morala sam da stanem. Pricali su naizmenicno i o necemu sto mi je zvucalo kao ‘mir u svetu', ‘mladost za buducnost' ili tako nesto, bas po mojoj internacionalistickoj meri. U zgradi pored imali su svoj centar i kasnije tog dana odvijao se seminar negde u gradu. Unutra bi bilo suvo, i oni su bili toliko pristojni i simpaticni, da sam vec posle dva minuta stajanja na kisi i price rekla: "Gde je taj Centar?"

Uslovljeni smo izgleda da poverujemo kako je srednja klasa odgovor na preku potrebu za stabilnošću i mobilnošću možda upravo najviše u ovim našim vremenima. Opet, drugi bi rekli da je srednje klase bilo oduvek, i da je pre nego mobilnost ili stabilnost mnogo više određuju zajedničke iluzije i zablude onih koji joj pripadaju, nasuprot izraženom pragmatizmu kako siromašnijih, tako i bogatijih društvenih slojeva.

                                                                     ženka, mladi mužjak

Svakog leta
čini mi se
ležimo u njenoj sobi
na 11. spratu
i udišemo sasušeni vazduh
izdišući bes i netrpeljivost.
Malu dramu u jednom komadu.

Nad nama je ogromna tabla lima umesto
krova koji se viđa na filmovima ili iz autobusa

Ponekad na glas razmišljamo zašto arhitekte postavljaju
beton i lim umesto crepa
i da li je viktorijansko doba bolja opcija od industrijskog
ali nas znoj i svađanje uvek ometu tik pre zaključka

...čovekov mozak je izvor specifične energije koju emituje u obliku moždanih talasa. Moždani talasi niske frekvencije već su poznati i u medicini se njihovim dekodiranjem na EEG-u dijagnosticiraju bolesti mozga. Sa dosta osnove se može pretpostaviti da mozak emituje energiju i u drugim, nama nepoznatim, oblicima...

Svi mi, il' ogromna vecina imamo pravo glasa. Nejednakost postoji u nivou obrazovanja, nivou znanja, bogatstvu, pristupu medijima,  pristupu institucijama. Ova nejednakost  je sastavni dio realnosti i usprkos ovakvoj nejednakosti Robert Dohle u svom poznatom djelu "Who Govern" (Ko  vlada) zakljucio je da je politicka moc ili uticaj, suprotno kako mnogi misle, ipak  rasirena u politickom sistemu a ne koncentrisana u  malobrojnoj al' mocnoj eliti americkog drustva. Daklem sve fercera kako treba jer je politicka moc ipak pluralistickog a ne elitistickog karaktera. Od vremena